Sport
Osvrt na vojvođansku jesen
Starčevci najprijatnije iznenađenje
Borac najorganizovaniji fudbalski klub u gradu • Nema zime ni za Radnik • Dinamo...?
Po završetku prvog dela Vojvođanske lige „Istok” osmeh se može videti samo na licima članova Borca iz Starčeva. Imaće miran zimski san jer se nalaze u zlatnoj sredini, na sedmom mestu na tabeli, sa 29 bodova i pozitivnom gol-razlikom (+ 9).
Zabeležili su devet pobeda, dva puta su igrali nerešeno, a poraženi su šest puta.
U ovom trenutku Borac iz Starčeva je najbolje organizovan fudbalski klub u gradu.
Ima najviše gledalaca i iza njega stoji celo selo, koje još uvek trese fudbalska groznica zbog ulaska u ovu ligu. Pa, neka potraje, bar godinu-dve.
Posle mršavog pazara u letnjem prelaznom roku, malo ko je verovao da Borac ima tim za ovaj rang. Ispostavilo se da je angažovanje Radeta Makaruna pravi bingo. Ne kaže naš narod uzalud da bez starca nema ni udarca.
Radnik je bio na velikim iskušenjima. Prvo je trebalo navići se na novo odelo, mnogo uže. Istina, novi vlasnik poljoprivrednog kombinata nije zavrnuo slavine, klub i dalje postoji, ali je komfor manji, ima se tek toliko da se preživi. Zaboravili su u ovom klubu na vremena kada je tim pravljen u minut do dvanaest. Neverovatno je ali istinito – u pripremom periodu Radnik je odigrao samo dve kontrolne utakmice, što mu se na startu obilo o glavu, jer je izgubio i one mečeve koje nije smeo (Bačka iz Pačira na Starom Tamišu).
Reč trenera
Gojko Janićijević Sesa (Borac): – Kao novajlije u ligi prezadovoljni smo i igrom i rezultom. Imamo dovoljno bodova da, uz adekvatne pripreme i bez pojačanja, sezonu bezbrižno privedemo kraju. Zadovoljan sam učinkom svih igrača. Nijansu iznad ostalih bili su prvi strelac lige Makarun, najstariji a ujedno i najbolji golman Milićev i pouzdani Radosavljević na sredini terena.
Miodrag – Mija Aleksić (Dinamo): – Niko kome je Dinamo na srcu ne može i ne sme biti zadovoljan ni igrom ni rezulatima. Loše stanje u klubu prenelo se i na teren. Fond igrača je mali, motiva za igru nema, ne trenira se redovno. Ako se nešto u vođenju kluba radikalno ne promeni, „brzom vozu” se ne piše se dobro. Što se igrača tiče, mogu da kažem: svaka čast Markoviću i Timotijeviću, ali ako ostanem na klupi, neka se zamisle Vagra, Kovačević, braća Pešovski… Gradimir Jovanović Grada (Radnik): – Kako smo se pripremali, dobro smo i igrali. U prvenstvo smo ušli opterećeni statusom kluba, bez adekvatnih priprema i bez kontrolnih utakmica. Pratili su nas i pehovi, od utakmice s Bačkom nikako da zaigramo u kompletnom sastavu. Možda zvuči nelogično, ali bolje smo igrali u gostima. Nažalost, igra bez rezulata nema pokriće. Najbolju partiju smo pružili u meču protiv Radničkog iz Zrenjanina, a najveći teret su na svojim leđima izneli Taskovski i Ostojić. Ako ostanemo u ovom sastavu, uz bolje pripreme, očekujem vedrije proleće i skok na tabeli.
Fudbalski ljudi sa Starog Tamiša tražili su golmana čitavu jesen i nisu ga našli, kao ni špic igrača. Za hroničnu boljku, neefikasnost, leka nemaju već nekoliko sezona. U sedam utakmica strelci su „postili”, pa je Radnik postigao ukupno 20 golova. Manje efikasni bili su samo fudbaleri Poleta, Budućnosti iz Alibunara, Crvene zvezde i BAK-a, koje su svi odavno otpisali.
Utakmica za pamćenje bila je ona u Starčevu (pobeda od 3:0), a za zaborav u Subotici (poraz od 0:5). Trener Gradimir Jovanović imao je velike kadrovske probleme. Trojica možda najboljih igrača – Andonovski, Tošić i Popović – bili su više povređeni nego zdravi. Najveći teret su izneli kapiten Vukadinović, Taskovski i Ostojić. Realno, nema zime ni za Radnik. Ima kvalitet i dobre uslove za rad, kao i povoljan raspored.
Dinamo, po svom rejtingu i tradiciji, ne zaslužuje ni ovakav plasman ni ovu ligu.
Ipak, kako se radilo, takav je i rezultat – očajan. „Brzi voz” je ušao u prvenstvo bez trenera, kojeg su čelnici kluba, tako bar javnost kaže, uz podele u upravi, izvukli iz „naftalina”. Za rezultatski debakl u finišu, kada su naišli teži rivali, najmanje je kriv „šef”. Od lošeg brašna je teško napraviti dobru pitu. Dinamo plaća danak stihijskom odlasku igrača. Svake (polu)sezone ode jedan tim. Ni mlađe kategorije nisu izvor bez dna.
Prividno, Dinamo se dobro kotirao samo do sredine polusezone. U poslednjih osam kola osvojio je samo četiri boda. Fudbalska bruka u Novom Bečeju, gde su Pančevci primili sedam golova, dugo će se pamtiti. Ruku na srce, malo se i trenira. Zapinje oko mesta boravka trenera (Alibunar), ali i oko školskih obaveza igrača. Ima i nezadovoljnih... Nažalost, i ovakav tim je za dva koplja iznad kluba. Uprava praktično nije ni postojala, ni finiš delo nije ukrasio. U prolećnu polusezonu ući će se s mnogo neizvesnosti. Kasa kluba je odavno „bušna”, a krajnji cilj jeste – ne ugasiti klub. Uz to, rezultati – kakvi budu. Druga opcija, uz malo prestrojavanja i malo više dalekovidosti, jeste osvežiti tim (ima dece iz Dinama koja su nezadovoljna u drugim sredinama) i pripremiti odskočnu dasku za narednu sezonu. Liga, kakvog li apsurda, iz godine u godinu sve je slabija, a u isto vreme i sve skuplja.
Ima u svemu i nečeg dobrog. Naše klubove ne opterećuje ni bitka za prvo mesto ni za opstanak. A moguće je da će liga biti pretesna (ako ispadne Vršac iz Srpske lige) i za trećinu ligaša.
S. Mitić
