Razgovor s povodom: investitor Živko Uzelac, većinski vlasnik „Slobode”

Nemamo probleme s Agencijom

Dok su manjinski akcionari protestovali ispred glavnog ulaza u hotel „Tamiš”, a članovi Skupštine se pripremali za vanrednu sednicu, prošlog petka nekoliko metara od recepcije razgovarali smo sa Živkom Uzelcem, većinskim vlasnikom a. d. „Slobode”.

• Kako komentarišete protest manjinskih akcionara?

– Protest kao protest. To je njihov odnos prema politici firme koju mi sprovodimo. Mi ćemo sad za koji minut imati vanrednu Skupštinu. Svi su dobrodošli. Naša namera kao menadžmenta i moja kao većinskog vlasnika jeste da renoviramo objekte, jer su vrlo ugroženi. I mi smo ih redom zatvarali zbog nerentabilnosti i zbog lošeg izgleda. Ako objekat kao „Park” napravi promet od 800 dinara za jedan dan, onda ne treba komentarisati šta treba da se radi. Kao i prethodni Upravni odbor, i ja sam dao podršku da ih sve zatvorimo, da napravimo program revitalizacije i počnemo da renoviramo. Kada smo pregovarali s bankama, sve su pitale da li imamo imovinu. Naravno da imamo, i to dobru. Predlog je, da bismo dobili sredstva, koja smo već dobili, je li, da stavimo pod hipoteku neki od objekata. I to je legitimno pravo i jedini način kako da se posluje s bankama. Mi im omogućimo da stave pod hipoteku i oni nam daju taj kredit. Time nisu ugroženi, kako bi bili, a mi smo dobili sredstva i renoviramo. Povećaće se vrednost imovine, neće se smanjiti.

• Da li će ta tri objekta biti renovirana?

– Ne ta tri nego... Nego, znači hotel „Sloboda”, bivši „Esplanada”, restorani „Srbija” i „Park”, „Sloga” i hotel „Tamiš”, koji smo već počeli da renoviramo gore četiri sprata. Ono što je na nivou adaptacije, renoviramo sobe i ulažemo gore. Znači čekajući dozvole za rekonstrukciju „Esplanade” mi smo odlučili da sva sredstva preusmerimo u „Tamiš” jer je to jedan od naših najprofitabilnijih objekata.

• Da li ste ispunili naloge kontrole Agencije za privatizaciju?

– Da. Čitajući vaš tekst vidim da ste bili u zabludi. Došli ste u posed dokumenta koji je Agencija poslala malim akcionarima. Ali da ste postupili po zakonu i pitali naš menadžment, vi biste već tada videli da mi nismo niti doneli te odluke niti napravili pozajmice, nego smo želeli da pozajmimo firmi „DKD–Gas”, doneli odluku, direktorica je smatrala da banka to neće odobriti i predložila da odmah storniramo tu odluku. To smo i uradili. Nismo izvršili transfer sredstava. I da ste vi to uradili, ne biste bili u problemu sada da objavite neistinu da smo izvršili pozajmicu i da imamo cajtnot vraćanja. Znači, to se nije ni dogodilo.

• Znači, pare iz ove dve kreditne linije nisu beskamatno pozajmljivane?

– Naravno da nisu. Za to možete odmah u menadžment da vidite naš listing. I vi ne biste bili u problemu da objavite nešto što je neistina, kao što ste sada.

• Da li očekujete novu kontrolu Agencije?

– Ne, ne! Zašto, to je... Sve ono što je Agencija napisala bilo bi u redu da smo mi učinili kao što ste vi pisali. Međutim, mi zapravo, a u to možete da se uverite odmah sada, nismo ni doneli odluku, već smo ih odmah stornirali.

• Znači, doneli pa stornirali?

– Odmah. Nismo, u stvari, uradili ništa što bi Agenciju izazvalo da nam napiše ono... Ali pošto Agencija jedanput mesečno dobija zapisnike s naših upravnih odbora, ona je reagujući po zapisniku to napisala. A mi nismo sproveli pozajmice.

• Agencija je u tom dokumentu o kome razgovaramo napomenula i da hipoteke niste dali po modelu prihvaćenom u kupoprodajnom ugovoru, dakle s ovlašćenjem Agencije?

– Ne, ne...

• A hipoteke su upisane u zemljišne knjige?

– Naravno. Mi ne dajemo s ovlašćenjem nego uz obaveštenje Agenciji. Ne uz saglasnost, nego uz obaveštenje. Znači tačke 2. i 3. kažu da hipoteke na imovinu za dobijanje sredstava za obavljanje delatnosti, a mi smo to uradili da renoviramo objekte... Mi nemamo probleme s Agencijom. Nikakve. Da je ono tačno što ste pisali, onda bismo imali... Onda bi nam bio taksimetar, pa nam otkucavao da li ćemo vratiti... Ali to se nije dogodilo. Mi nikome nismo pozajmili.

• Dali ste kao fizičko lice najbolju ponudu za kupovinu „Slobodinih” objekata u Starčevu i Dolovu. Da li je to realizovano?

– Čekamo, sad će biti Skupština, da donesemo tu odluku.

• Objasnite nam kakva je to ideja da kupujete od firme u kojoj ste većinski vlasnik?

– Ne, ne... To je privatna ideja. Ja sam kao privatno lice učestvovao na tenderu, licitaciji, i ipak kupio. Vi cenite uspostavljene vrednosti, pa ćete doći do ideje zašto sam to kao fizičko lice kupio.

• Pitam vas kao predsednika Upravnog odbora „Slobode”...

– Da li se isplati „Slobodi” da to proda? Pa naravno! Ko će kupiti jedan „Banat” u Dolovu za te cifre. Ko će kupiti „Opatiju” u Starčevu? „Opatija” je možda još i blizu za te pare. Znači, definitivno je to dobar posao. Pogotovu što mi za taj novac možemo da kupimo druge objekte u gradu. I te pare, naravno, nećemo iskoristiti za isplate plata. Nego za investicije...

Potvrđen poslovni pravac „AB Konstruktora”

Prvo prodaja imovine, potom poslovi

Prošlonedeljna vanredna sednica Skupštine „AB Konstruktora” a. d. donela je nove detalje poslovne orijentacije ovog preduzeća. Verovatno najznačajnija odluka jeste davanje ovlašćenja generalnom direktoru Slobodanu Adžiću da može da potpiše ugovor o prodaji lokacije Mehanizacije „Konstruktora”, što obuhvata plac i prateće objekte nedaleko od Tamiša. Adžićeva obaveza je da Mehanizaciju proda po najpovoljnijoj ceni, ali ne nižoj od 1.650.000 evra.

– Po planovima, na ovom gotovo hektaru prostora moguće je praviti stambeno-poslovne objekte. Procenjuje se da je moguće sagraditi i 25.000 kvadratnih metara. Imamo kupca koji je aktivan u više opština. Očekuje nas potpisavanje ugovora, a nadam se da će izgradnja početi krajem marta. Planiramo da deo dogovora bude uključivanje operative „AB Konstruktora” u građevinski deo posla – objašnjava Adžić.

Na Skupštini je verifikovan i poslovni neuspeh „AB Konstruktora”. Duže od godinu dana firmi je blokiran žiro račun. Trenutno za iznos od oko 83 miliona dinara. Od ovog iznosa 90 odsto čine obaveze prema Poreskoj upravi i Direkciji za izgradnju i uređenje Pančeva. Dodatno za plate, zaključno s oktobrom, duguje 15 miliona dinara, a suma planirana za realizaciju socijalnog programa iznosi 16 miliona dinara. Pride, mesečno opterećenje menadžment procenjuje na pet miliona dinara.

– Minimalna cena za plac Mehanizacije pokrila bi obaveze po blokadi, za zarade i socijalni program. Značajno je da stvaramo dobru volju u gradu da rešimo i pitanje prodaje Tesarskog placa na čijem delu se nalazi opštinska deponija. Pokušavamo da se zajedno vratimo na ranije dogovarani model prebijanja našeg duga Direkciji, koji je veći od 30 miliona dinara za deo tog zemljišta. Očekujem pozitivan ishod, a to bi značilo da će od prodaje Mehanizacije preostati do 500.000 evra. To bi bila obrtna sredstva „AB Konstruktora” – kaže Adžić.

U „AB Konstruktoru” trenutno ima 120 zaposlenih, od kojih većina na posao dolazi po pozivu. Adžić objašnjava da se 57 radnika prijavilo za dobrovoljan odlazak uz otpremninu od 100 evra po godini staža. Generalni direktor kaže da je ostalo previše službenika i najavljuje da će možda još neki morati da odu.

– S obrtnim sredstvima koja očekujemo i tridesetak radnika na terenu postaćemo sitna građevinska operativa, ali konkurentna na tržištu – zaključuje Adžić.

On razlozima tržišta objašnjava i odluku Skupštine da „AB Konstruktor” osnuje firmu za inženjering i marketing. Ipak, ne može da najavi kada će ova mogućnost biti i ostvarena.

Još dve odluke Skupštine privlače pažnju, a obe su u vezi s firmom „AB Beton”. Odlučeno je da „AB Konstruktor” proda svoj osnivački ulog u ovoj firmi bečkoj kompaniji „Austru Bau”. Na „AB Beton” biće preneta i mašina za izradu hala od lima. Adžić objašnjava da se ulog prenosi kako bi „AB Beton” imao priliku da konkuriše na javnim nabavkama. Dodaje da zbog blokade računa suosnivača „AB Konstruktora” to nije mogao. Kaže i da je mašinu doneo gazda i tvrdi da nije bila deo investicije po kupoprodajnom ugovoru, pa sad njome i raspolaže.

Manjinski akcionari poručili s protesta

Ne damo našu „Slobodu”!

Ni mraz nije sprečio sedamdesetak manjinskih akcionara a. d. „Slobode” da u petak održe protestni skup ispred hotela „Tamiš”. „Ne damo našu ’Slobodu’”, geslo je pod kojim su se okupljenima obratili Mira Tučen, predsednica Udruženja malih akcionara tog preduzeća, Mileta Popović, koordinator Udruženja malih akcionara za južni Banat, i nekoliko akcionara.

Mira Tučen je okupljenima pročitala dokument kontrole Agencije za privatizaciju kojim se, zbog nepoštovanja odredbi kupoprodajnog ugovora, većinskom vlasniku Živku Uzelcu preti raskidom ovog posla. Popoviću je u izveštaju bio interesantan deo u kome Agencija od Uzelca, „uhvaćenog” da ne poštuje ugovor, traži da se popravi u roku od 30 dana kako taj akt ne bi bio raskinut. Ovakvu situaciju on je uporedio sa zamišljenim postupkom policije, koja pošto uhvati pljakaša banke, ostavlja mu rok da vrati novac. „Pa ako vrati, onda može slobodno da ide kući”, zaključio je Popović. On je podsetio na to da je Agencija oklevala i u slučaju „Mlekare” i „Gaja”.

Posle skupa Mira Tučen je objasnila da mali akcionari, pošto akcije nisu prodali, imaju pravo na deo od 30 odsto „Slobode”. Svako stavljanje hipoteke na objekte u vlasništvu „Slobode” bez njihove saglasnosti smatraju uzurpiranjem njihovih akcionarskih prava. Ona plastično objašnjava da ako „Slobodu” posmatramo kao stan, onda su manjinski akcionari vlasnici manje sobe i bez njihove saglasnosti taj stan ne može biti iskorišćen za dizanje kredita. Predsednica Udruženja dodala je da će manjinski akcionari tražiti poništavanje upisanih hipoteka. Ona kaže da bi Živko Uzelac morao da vrati kredite bankama od kojih ih je na osnovu ovakvih hipoteka podigao. Zaključuje da je poruka skupa bila da manjinski akcionari ne daju svoje.

Jano Kurai na čelu „HIP–Petrohemije”

Rokada „zamenika”

Mašinski inženjer Jano Kurai novi je v. d. generalnog direktora „HIP–Petrohemije”. Na sednici održanoj u sredu članovi Upravnog odbora dali su mu podršku (svih devet „za”), i to javnim glasanjem. On će obavljati novi posao najduže godinu dana.

Na ovu funkciju Kurai („stručnjak za ispitivanja, analize i nadzor mašinskih i zavarivačkih radova i rekonstrukciju rezervoara i opreme pod pritiskom”, kako stoji u službenoj biografiji) došao je s mesta zamenika generalnog direktora, na kojem je bio tačno godinu dana. Pre toga radio je u Rafineriji nafte i nizu drugih firmi. Prema podacima Agencije za privredne registre, Kurai je suvlasnik privatnog preduzeća „Certlab.Co”.

Voljom Upravnog odbora Kurai „seda u fotelju” Šandora Ambruša, koji je na istoj sednici imenovan za zamenika generalnog direktora. Na toj poziciji već je bio uz trojicu direktora.

„Izbor Jana Kuraija za generalnog direktora znači kontinuitet u dosadašnjoj uspešnoj poslovnoj politici Upravnog odbora i menadžmenta a. d. ’HIP–Petrohemije’”, saopšteno je u kompaniji.

Pre godinu dana, do samog dana odluke, Ambruš i Kurai bili su konkurenti za poziciju v. d. direktora. Napravljen je dogovor, Kurai se povukao i Ambruš je u tajnom glasanju pobedio Miodraga Lazića za samo jedan glas. Kurai je zatim postao Ambrušev zamenik. Kako je Abruš i tada bio, a i sada je predstavnik zaposlenih u Upravnom odboru, moguće je da je onda glasao za sebe, a izvesno je u novoj odluci podržao Kuraija.

Prvi komentar nove kadrovske odluke dobili smo od Zlatka Bekića, predsednika sindikata „Pravda”:

– Pokazalo se da su naše kritike poslovanja menadžmenta opravdane jer je v. d. generalnog direktora promenjen. Poznato je i da smo nezadovoljni radom članova Upravnog odbora, pa očekujemo da će na ovom planu biti proveren karakter ovakve odluke. Jednostavnije rečeno, ubrzo ćemo videti da li kadrovsko rešenje svedoči o zaokretu ili je deo komedije. Još kraće pitaćemo Upravni odbor kako to da je Ambruš dobar za zamenika, a nije bio dobar za generalnog direktora? Ne bi valjalo da u godini privatizacije radnici „Petrohemije” još jednom budu žrtve trulih kompromisa dobro zaštićenih i plaćenih članova Upravnog odbora.

Podsećamo na to da ni deset meseci posle republičkih izbora Upravni odbor državnog akcionarskog društva „HIP–Petrohemije” nije promenjen. I dalje je pod direktnim uticajem DSS-a. Za nepune četiri godine Kurai je treći direktor koga su izabrali. To ostavlja utisak da Upravni odbor neuobičajeno direktno rukovodi kompanijom.

Nedavno je Božidar Đelić, potpredsednik Vlade Srbije, prilikom posete Pančevu odbio da komentariše moguća kadrovska rešenja za tu kompaniju, drugog izvoznika u Srbiji. Hoće li mu i rokada Kurai–Ambruš promaći?