Sličice iz novog opštinskog budžeta

Odoše naše milijarde?

Nastavak sa Naslovne strane

obrazovanje i vaspitanje 351 milion, a informisanje 66 miliona dinara (od te sume samo za RTV Pančevo planirana su 64 miliona). Raspored novca namenjenog ostalim javnim i javnim komunalnim preduzećima (počev od Direkcije za izgradnju i uređenje Pančeva pa sve do JKP-a „Mladost”) biće prikazan i detaljnije razmatran u posebnim tekstovima, koje će naše novine uskoro objaviti.

Penzionerima samo milostinja

Zanimljiv je i deo budžeta pod stavkom „Omladina”. To će građane opštine Pančevo koštati 8,7 miliona dinara (oko 110.000 evra), a najveći deo pomenutog novca (četiri miliona, ili oko 50.000 evra) planiran je za Konkurs za realizaciju akcionog plana brige o mladima za 2008. godinu. Tu je i trošak od dva miliona dinara za „Mesečni omladinski (in)formator”, a isto toliko novca izdvojeno je i za „Servis i resurni centar za mlade”, šta god to moglo da znači.

Vrlo je neobičan i deo opštinske kase namenjen za dotaciju nevladinim organizacijama, za šta je izdvojeno više od 14,3 miliona dinara. Najveći deo tog iznosa otići će za „finansiranje projekta Svetosavskog klesarskog sabora pri hramu svetog Save u naselju Mladost” (čak pet miliona dinara!), dok će ostalih dvadesetak društava, udruženja i organizacija podeliti ostatak novca. Najmanje će dobiti Opštinsko udruženje penzionera i njihov Nezavisni sindikat: svako tačno po 32.282 dinara, što u odnosu na klesare iz naselja Mladost deluje kao milostinja. I to mizerna.

Ipak, pravi unikat u ovom opštinskom budžetu ispisan je pod stavkom „Sufinansiranje – sanacija pančevačkog mosta preko Dunava i izgradnja i rekonstrukcija pruge Pančevo–Beograd”, za šta će iduće godine biti odvojeno 100 miliona dinara (još toliko, prema slovu potpisanog sporazuma, biće obezbeđeno i 2009. godine).

Laka ruka kad je novac tuđ

Pitanje zbog čega naša opština od svoje crkavice plaća nešto što bi trebalo da bude državna investicija (jer je reč o mostu na evropskom koridoru, međunarodnom putu i međudržavnoj pruzi) nikako ne može dobiti odgovor koji bi prošao najelementarniju logičku kontrolu. Obrazloženje da će Pančevci nakon rekonstrukcije mosta lakše i brže stizati do beogradskih zdravstvenih ustanova (kao da Kovinci, Alibunarčani, Kovačičani i Vrščani neće, ali oni ipak ne izdvajaju ni prebijene pare iz svojih opštinskih kasa) deluje kao loš vic. Po takvoj logici iz našeg budžeta treba da sufinansiramo, na primer, i gradnju aerodroma u Surčinu, jer tako ćemo, bože moj, brže avionom odlaziti u svet, a o rekonstrukciji graničnih prelaza da i ne govorimo.

Nakon svega, kada budemo konkurisali za novac iz Nacionalnog investicionog plana, možda će nam odgovoriti: šta će vama kada imate toliko para da izdvajate i za nešto što ne morate?

Sve u svemu, stiče se utisak da oni koji su odlučivali o trošenju narodnog novca nisu baš bili džimrije, stipse i tvrdice. Naprotiv, očigledno su bili veoma lake ruke, ne dirajući u neka ko zna kad „stečena prava”, ili su pak popuštali stranačkim odnosno grupnim interesima i nagodbama. Sve bi se to moglo razumeti i shvatiti kao deo uobičajene političke igre samo kada u pitanju ne bi bile naše zajedničke pare.

Kuda za Novu godinu?

Dobra zabava uz „Pančevački prvi”

Organizatori gradske manifestacije „Pančevački Prvi 08” nude mladima dobar provod 31. decembra i 1. januara u Studentskom domu i „Studiju 21”. Tokom ove dve večeri nastupiće na dve bine čak 16 izvođača, a karte, koje koštaju 1.000 dinara, važiće za obe večeri.

Za doček Nove godine ljubitelji elektronske muzike, progresiva i hausa moći će dobro da se provedu u Studentskom domu, gde će nastupiti di-džejevi Sharooz iz Velike Britanije, Miloš Vujović i Puniša, uz podršku vi-džeja Dalibora Vinkića, dok će istovremeno u „Studiju 21” di-džej Mint puštati najveće hitove od regea do roka i najaviće Teri Li Bernsa, poznatog američkog kantri gitaristu, koji će nastupiti s pančevačkim bendom „Štuka”.

Sledećeg dana, 1. januara, Pančevcima će se predstaviti di-džej Vlada Jovanović i em-si „Iskaz”, „Trench Town Rockers”, „Natty Strike Soundsystem”, kao i di-džejevi Sale, Iron, Krivin i ZIOntist.

Programi obe večeri počinju u 21 sat, a zainteresovani mogu kupiti karte u klubu „Tak-tak” Doma omladine, u „Coffee Shop-u” i u DŽidžabidžarnici „Duša”. Kako je najavio Aleksandar Farkaš, član Opštinskog veća zadužen za brigu o mladima, u prodaju je pušteno 1.000 karata, a on smatra da je novogodišnji program koji je ponudila gradska vlast Pančevcima jeftinija i kvalitetnija varijanta u odnosu na sve ono što nude drugi organizatori za doček Nove godine. Pored toga, svi koji budu sačuvali karte moći će kasnije da ih besplatno zamene za ulaznicu za veliku pančevačku „tuborg” žurku, koja će biti u februaru.

Opština pomogla malim privrednicima

Predsednik opštine Pančevo Srđan Miković, predstavnici Nacionalne službe za zapošljavanje – Filijala Pančevo i deset budućih preduzetnika potpisali su 20. decembra Sporazum o realizaciji programa subvencija za samozapošljavanje. Opština je istog dana budućim malim privrednicima uplatila na žiro račune 200.000 dinara i na taj način im je pomogla u započinjanju malog biznisa.

Srđan Miković podsetio je na to da je saradnja s Nacionalnom službom za zapošljavanje počela još prošle godine, kada je zahvaljujući istom programu u našem gradu otvoreno deset firmi. Ove godine reč je o proizvodno-zanatskim i deficitarnim delatnostima.

– Na kraju 2004. godine u našoj opštini bilo je oko 19.000 nezaposlenih, a danas ih je oko 12.000. Smatram da javnost treba da zna da je ne samo zalaganjima lokalne samouprave već čitavog niza subjekata na području opštine, grinfild i braunfild investicijama, i zahvaljujući tome što smo sivu ekonomiju uveli u bele tokove, broj nezaposlenih smanjen. Radimo na tome da se poboljšaju uslovi za dalja zapošljavanja. Cilj nam je da ljudi žele da žive i rade u Pančevu – rekao je Srđan Miković.

Svi zainteresovani za program samozapošljavanja bili su u obavezi da prođu obuku za otpočinjanje privatnog biznisa i da se željenom delatnošću bave najmanje 24 meseca, rekla je Ivana Mučibabić, stručni saradnik u Službi za zapošljavanje.

Budući mali privrednici opredelili su se za izradu i popravku obuće, pružanje pomoći starim i iznemoglim licima, za izradu predmeta od srebra i kožnih kaiševa i za proizvodnju trikotaže i testenine.

Načelnici triju okruga potpisali Protokol

O Dunavu je reč

S dobrom namerom, radi zaštite i očuvanja prirodnih bogatstava Dunava, načelnici Južnobanatskog, Braničevskog i Podunavskog okruga prošle nedelje potpisali su Protokol o saradnji. Ovim dokumentom predviđeno je da se od svih nadležnih zahteva da ulože maksimalan trud radi zaštite i očuvanja ribljeg fonda u ovoj reci. Načelnici su se sporazumeli o pokretanju aktivnosti za bolje čuvanje flore i faune Dunava i saglasili su se s tim da će pružiti veliku podršku republičkim inspekcijama zarad ekološke zaštite ove reke. Najavili su i da će uložiti napor da u sve ovo uključe lokalne samouprave, državne organe i javna preduzeća.

Da su načelnici okruga odlučni, pokazuje i inicijativa potpisana uporedo s Protokolom. Konstatujući da su dosadašnje aktivnosti na zaštiti reke nedovoljne, povremene i bez pravih instrumenata kojima bi se sprečilo izlovljavanje ribe nedozvoljenim sredstvima, načelnici su odlučili da od Ministarstva unutrašnjih poslova zatraže uspostavljanje stalnih rečnih patrola. U zaključku se napominje da MUP treba da nastavi aktivnosti na formiranju odeljenja rečne policije u Smederevu, Kovinu, Kostolcu i Donjem Milanovcu, kako bi policija mogla da odgovori zahtevima svog osnovnog posla na ovom delu teritorije. Načelnici su dodali da se bez rečnih patrola ne može govoriti o kontroli nad Dunavom ni u preventivnoj ni u represivnoj funkciji.

– Ne može se govoriti o zaštiti bez ljudi na terenu. Za ovakvo organizovanje nisu neophodna prevelika materijalna sredstva. Dovoljno je 4-5 patrolnih čamaca s posadama koje vole reku i sredstva za njihov rad. Uvereni smo da bi stalne policijske kontrole na vodi rešile ne samo problem zaštite flore i faune već i mnoge druge probleme koji se odnose na Dunav – prenosi deo inicijative Ivica Žarkov, načelnik Južnobanatskog okruga.

On objašnjava da je Protokolom i inicijativom pokazana volja da se MUP pokrene ne bi li svoje nadležnosti na Dunavu i obavljao. Žarkov tvrdi da se mora krenuti od uvođenja reda i bezbednosti na Dunavu kako bi zatim svi njegovi turističko-privredni potencijali bili u većoj meri aktivirani.

Zapanjuje podatak da rečne policije od Beograda do granice (mereno levom, južnobanatskom obalom, to je 85 kilometara) sada praktično nema.

Saradnja triju okruga na zaštiti Dunava ipak se neće zadržati samo na osnaživanju rečne policije. Žarkov kaže da su već uspostavljeni kontakti s ministarstvima poljoprivrede i zaštite životne sredine te da je od njih dobijeno početno razumevanje. On očekuje da će se razvijati i saradnja s drugim okruzima odnosno s podunavskim opštinama. Kao poseban potencijal Žarkov opisuje čitavu malu armiju ribolovaca okupljenih u udruženja.

Rekonstrukcija Nemanjine ulice

Kružni tok idealno rešenje

Ulice Nemanjina, Oslobođenja i Lava Tolstoja odnedavno se ukrštaju na kružnom toku i premda svi finalni radovi nisu okončani, raskrsnica je puštena u promet. To je učinjeno radi bolje saobraćajne komunikacije i smanjenja gužve u tom „živom” delu grada. No, čuju se prigovori neutvrđenog broja vozača da to rešenje doprinosi izvesnom nesnalaženju učesnika u saobraćaju, kao i da višedecenijski prometni haos nije smanjen.

Na takve primedbe Zoran Mihaljčić, direktor Direkcije za izgradnju i uređenje Pančeva, investitora ovog projekta, odgovara:

– Projekat za rekonstrukciju Nemanjine ulice ugovoren je 2005. godine. Taj posao, dakle, nije ugovaralo sadašnje rukovodstvo Direkcije. Prošao je sve moguće revizije i obaveznu tehničku kontrolu. Prilikom pisanja projektnog zadatka uzeti su u obzir svi postojeći objekti, prvenstveno blizina Autobuske stanice, što znači da je posebna pažnja morala da se obrati na prolazak autobusa, naročito zglobnih. Profesori i najstručniji ljudi sa Saobraćajnog i Građevinskog fakulteta u Beogradu bili su na tom gradilištu i ocenili da je primenjeni način regulisanja saobraćaja praktično školski primer za kružni tok – objašnjava Mihaljčić.

Direktor Direkcije obaveštava građane i vozače da je deo uz ivičnjake, popločan kockom, u stvari pomoćna zona. Neracionalno je, kako je rekao, graditi put širok, na primer, deset metara da bi možda jednom u nekoliko godina tuda prošao šleper. Tim vozilima je, doduše, i zabranjen prolazak kroz grad.

– Činjenica je da je deo s kockom trenutno u denivelaciji s putem, ali to je zato što put nije urađen do kraja i što je presvučen samo prvim slojem asfalta. Možda nije trebalo da se pre vremena ovaj pravac pusti u saobraćaj, a rešenje o zatvaranju, odnosno zabrani prometa, još je bilo na snazi – tvrdi Mihaljčić.

Za polemiku je, kako je naveo, uvek spreman, a da su radovi na rekonstrukciji maksimalno neuralgične saobraćajne tačke u gradu sasvim završeni, svi argumenti bili bi na strani autora projekta i investitora. Dodao je još da je tokom nadzora ustanovljeno da se zglobni autobusi tuda kreću bez teškoća, te tako ne bi trebalo da bude problema ni kada su u pitanju sva druga vozila čiji vozači poštuju saobraćajne propise.

Sa sednica Upravnog odbora Direkcije

Više ulica evropskog izgleda

Predviđa se da će finansijska sredstva kojima će dogodine raspolagati Direkcija verovatno dostići tri milijarde dinara • Prognoza zasnovana na ovogodišnjem ostvarenju ukupnog prihoda, tačnije na prilivu od 2,2 milijarde dinara

Najzad će jedan od najneuglednijih gradskih sokaka, i to u najstrožem centru grada, Ulica Mite Topalovića, biti rekonstruisan. Predstavljajući članovima Upravnog odbora Direkcije za izgradnju i uređenje Pančeva (20. decembra) plan za 2008. godinu to je predočio Zoran Mihaljčić, direktor Direkcije. Uz ovu ulicu, bez odlaganja putari će dogodine ući u još tri ulice: Svetozara Miletića, Braće Jovanovića (prema Tamišu) i Moravsku ulicu na Sodari. Tako će četiri ulice biti kompletno rekonstruisane, uključujući i sve podzemne instalacije. Na proleće će biti završeni radovi u Nemanjinoj ulici, na red će doći i Šemićeva i, kako je Mihaljčić naglasio, računajući radove u drugoj polovini ove godine i šest meseci u idućoj godini, u gradu, uglavnom zapuštenih sokaka, savremeni izgled dobiće osam ulica.

Nadležni u Direkciji predviđaju da će finansijska sredstva kojima će dogodine raspolagati verovatno dostići tri milijarde dinara, a takva prognoza čini se sasvim verovatnom, jer je zasnovana na ovogodišnjem ostvarenju ukupnog prihoda, tačnije na prilivu od 2,2 milijarde dinara. U strukturi prihoda 836 miliona dinara očekuje se kao prihod Direkcije (uglavnom naknade za korišćenje, uređenje i zakup zemljišta i poslovnog prostora) i tako koncipiran finansijski plan usvojili su članovi Upravnog odbora. Ostatak računice do moguće tri milijarde dinara počiva na sredstvima koja se očekuju iz opštinskog budžeta, kao i iz Pokrajinskog fonda za kapitalna ulaganja.

Od obimnijih i za dobro građana značajnih investicija izdvaja se izgradnja ambulante u naselju Misa, prostora od 400 kvadratnih metara, u koji će biti uloženo 20 miliona dinara. Rekonstrukcija predstoji i zdravstvenoj stanici u Gornjem gradu (šest miliona dinara), dok će u izgranju parkirališta u naseljima Kotež 2, Tesla i Strelište biti usmereno 15 miliona dinara.

Uništeni plato ispred robne kuće, popularno nazvan plato „dva bela medveda” zbog tamošnje skulpture, u dogledno vreme biće obnovljen. Zasad su planirana sredstva za izradu projekta obnove. I pružni prelaz ka Hali sportova na raskrsnici Prvomajske ulice i Ulice Miloša Trebinjca takođe je u planu (do sada samo na nivou dva miliona dinara i izrade tehničke dokumentacije). Za uređenje stambenog bloka između ulica Žarka Zrenjanina i Vojvode Petra Bojovića biće izdvojeno osam miliona dinara.

Ni urbani mobilijar – parkovske klupe i slični rekviziti – nisu izostavljeni, što će koštati tri miliona. Jedino se u ovom planu nigde ne pominje izgradnja vodovodne i kanalizacione mreže u gradu, jer će taj deo komunalne infrastrukture realizovati od iduće godine JKP „Vodovod i kanalizacija”.

Prema planu za 2008. godinu za izgradnju i rekonstrukciju gradskih saobraćajnica, lokalnih puteva i ostale putne mreže na području opštine planirana su 102 miliona dinara, dok je najveća stavka održavanje poslovnog prostora, i za to je predviđen iznos od 183 miliona dinara. U daljem pregledu rashoda uočljivo je da će funkcionisanje Direkcije sa 112 zaposlenih u sledećoj godini koštati nešto više od 164 miliona dinara.

Nova hala sve izvesnija

Istog dana kada je naš grad posetio jedan od čelnika „Univerzijade” koja će biti održana 2009. godine, na sednici Upravnog odbora Direkcije odlučeno je da se pokrene postupak javne nabavke za početak građevinskih radova na izgradnji sportske hale u Bagremaru. Vrednost javne nabavke je 195 miliona dinara, a novac će biti izdvojen iz finansijskog plana Direkcije za ovu i narednu godinu.

Razmotrene su i ponude za javnu nabavku koja je bila raspisana da bi se dobila projektno-tehnička dokumentacija za rekonstrukciju glavne fasade Istorijskog arhiva. Komisija je za najbolju proglasila ponudu „Arhi-plana” iz našega grada, ali je ova firma naknadno poslala Direkciji pismo u kome stoji da odustaje od ovog posla „zbog iznenadnih zdravstvenih problema projektanta”, pa je neplanirano u igru uskočio drugoplasirani ponuđač d. o. o. „Alinos”, takođe iz našega grada.

Na istoj sednici odlučeno je i da se nastavak izvođenja radova na izgradnji fekalne kanalizacije u Banatskom Novom Selu poveri građevinskom preduzeću „Graditelj” iz Novog Sada.

Članovi Upravnog odbora dali su zeleno svetlo i za predlog da se pokrene postupak javne nabavke za izvođenje dodatnih radova na zameni elektroinstalacija u Domu omladine. Iznos od 962.681 dinara obezbediće Direkcija iz svog budžeta za 2007.

Među usvojenim predlozima jeste i to da Direkcija odredi stručna lica za sprovođenje nadzora u toku izvođenja radova na elektroinstalacijama i ugrađivanju uređaja za dojavu požara u zgradi Skupštine opštine.

U nastavku sednice Upravnog odbora odlučeno je da se prihvati zahtev Mesne zajednice Jabuka da se, umesto ugovorenih radova za izgradnju priključka fekalne kanalizacije za Dom zdravlja, prvo završe trotoar, prilazi i nadstrešnica, i da se postave metalne ograde.

Odobreno je i izdvajanje novca za nastavak rekonstrukcije krova fiskulturne sale u školi „Vasa Živković”, za izradu projektno-tehničke dokumentacije za elektroinstalacije u školi „Isidora Sekulić”, sanaciju krova zgrade Kulturnog centra, adaptaciju elektroinstalacija u prizemlju Tehničke škole u našem gradu, izradu projektno-tehničke dokumentacije za izgradnju zdravstvene stanice na Misi i izradu glavnog projekta za ozelenjavanje Ulice Stevana Šupljikca.

Na kraju sednice prihvaćen je zahtev odbornika i poverenika Opštinskog odbora nove političke partije u našem gradu koja se zove „Kao jedna kuća” da dobije na korišćenje prostorije u Ulici Dimitrija Tucovića 3. Kako se ističe u zahtevu koji je podnela ova stranka, njeno sedište je u Srbobranu, a zalaže se za očuvanje tradicija tog grada, kao i Turije i Nadalja.

Otvoreno klizalište

Javno komunalno preduzeće „Mladost”, u saradnji s „Pekabetom”, 25. decembra otvorilo je klizalište na Sportskom centru „Mladost”. U okviru njega radiće i besplatna dečja škola klizanja. LJubitelji ovog sporta moći će da uživaju na ledu svakog radnog dana od 9 do 22 sata. Ulaznica će koštati 200, a iznajmljivanje klizaljki 150 dinara. Ako vreme bude poslužilo, klizalište će biti otvoreno do 1. marta.

Zimski ugovor s putarima

Kolovozi bez leda?

Svi prioritetni putni pravci i saobraćajnice biće ove zime redovno održavani, posebno u vreme niskih temperatura zbog mogućnosti stvaranja poledice na kolovozima. To očekuju u JP-u Direkcija za izgradnju i uređenje grada, gde su nakon letos sprovedene javne nabavke potpisali s putarima iz „Vojvodinaputa” trogodišnji ugovor o održavanju saobraćajnica u zimskom periodu.

Za predstojeću zimsku sezonu putari su svoje troškove procenili na šest miliona dinara, što je potvrđeno i ugovorom. Veruje se da će na taj način biti omogućena nabavka dovoljnih količina soli ukoliko bude ledenih dana.

Trase vodovoda i kanalizacije

Nove investicije

U obnovu i izgradnju vodovodne i kanalizacione mreže, kišne i fekalne kanalizacije biće uloženo 116 miliona dinara iz budžeta, što je sadržano i u poslovnom programu JKP-a „Higijena” za 2008. godinu, koji su 25. decembra usvojili članovi Upravnog odbora ovog preduzeća. Pored toga, odlučivali su i o izboru najpovoljnijih ponuđača za dva značajna posla. Reč je o izgradnji kraka kišne kanalizacije u Ulici Dimitrija Tucovića i fekalne kanalizacije na parnoj strani donjeg dela Ulice Žarka Zrenjanina.

Primedbe na generalni plan

Šetalište za ljubimce

Na javnoj sednici famozne opštinske Komisije za planove održanoj 25. decembra, prvoj u novom sazivu, razmotrene su primedbe na Nacrt generalnog plana Pančeva i plan generalne regulacije triju fabrika u južnoj zoni, o čemu je vođena rasprava u septembru. Tokom javnog uvida u ove dokumente prispelo je više od 30 primedbi, a čini se da su najzanimljivije od njih potekle iz JKP-a „Higijena”. Nadležni iz ovog preduzeća traže da se nova deponija za odlaganje smeća proširi i da se tako omogući odnošenje i animalnog otpada na istu lokaciju.

Zaposleni u „Higijeni” smatraju da je opravdano i neslaganje s predlogom da sadašnja lokacija tzv. sanitacije ili sabirni centar za napuštene kućne ljubimce na Kudeljarskom nasipu postane poslovno-stambena zona, kako su to urbanisti predvideli.

Suprotstavljajući se predlogu nadležni iz ovog komunalnog preduzeća istakli su da je sadašnje mesto za napuštene ljubimce sasvim pogodno, ali da je neophodno ozelenjavanje i kompletno uređenje kako bi to postalo i mesto na kome bi vlasnici šetali svoje kućne ljubimce.

Prisutni na sednici informisani su i o mogućnostima izgradnje marine na ušću Tamiša u Dunav.

Sa zasedanja Opštinskog veća

Program Direkcije kamen spoticanja

Ubrzane sednice Opštinskog veća, održane 21. i 24. decembra, bile su posvećene davanju mišljenja o finansijskim planovima i programima rada opštinskih javnih i javnih komunalnih preduzeća. Ove teme planirane su za skupštinsku sednicu, a usvajanje pomenutih dokumenata do kraja ove godine važno je zbog svih neophodnih priprema i predradnji koje treba obaviti kako bi se izdvojeni opštinski novac dogodine iskoristio u celini.

Zbog toga su članovi Veća bez mnogo rasprave na pomenutim sednicama dali saglasnost za programe „Zelenila”, „Grejanja” i JKP-a „Mladost”. Izuzetak je bio plan rada Direkcije za izgradnju i uređenje Pančeva, za koji je Đorđe Papulić predlagao da bude skinut s dnevnog reda da bi se još jednom raspravilo zbog čega izgradnja fekalne kanalizacije nije obuhvatila i Dolovo. Obrazloženja Zorana Mihaljčića, direktora tog javnog preduzeća, da je u planu reč samo o „inicijalnim sredstvima”, a da će već u januaru uslediti rebalans, posle čega će Direkcija predložiti i izgradnju kanalizacije u Ivanovu, Dolovu, Banatskom Brestovcu i Omoljici, nije mnogo pomoglo. Nezadovoljan odgovorom, Papulić je napustio sednicu, čime je Veće ostalo bez kvoruma potrebnog za odlučivanje. Usledila je pauza. Kada se on ipak vratio u salu, iz nje je u znak protesta izašao Zoran Jovanović, pa je Srđan Miković, kao predsedavajući, morao da daje novu pauzu da bi neko od odsutnih članova Veća naknadno bio pozvan. Ova dečja igra nekako se okončala i plan Direkcije konačno je i jednoglasno (!?) dobio „zeleno svetlo”.

Vredno je pomena i to da je Dejan Tucović, direktor „Grejanja”, već ovim planom najavio da će iduće godine grejanje poskupeti za šest odsto, a Danilo Bjelica, direktor „Zelenila”, posebno je istakao da će dogodine biti završeni svi radovi na Novom groblju, kao i da će naš čuveni buvljak dobiti „novi, civilizovaniji izgled, kojeg se nećemo stideti”. Ipak, najveći posao ova firma imaće u Narodnoj bašti, a Bjelica je najavio da će radovima biti „napadnut i potez prema Barutani”, što će konačno biti završeno tek 2009. godine.

Ovom prilikom članovi Veća podržali su i Operativni plan odbrane od unutrašnjih voda za narednu godinu, a saglasili su se i sa zaključkom da se za izradu Strategije razvoja poljoprivrede i agroindustrije na teritoriji naše opštine izdvoje dva miliona dinara.

Socijalno stanovanje za ratne vojne invalide i porodice palih boraca

Ključevi za petnaest porodica

Vlada Japana dala je donaciju za izgradnju 206 stanova u Srbiji, od čega je 15 u Pančevu

Stanove iz projekta „Socijalno stanovanje za ratne vojne invalide i porodice palih boraca”, koji je realizovan uz pomoć vlade Carevine Japana, dobilo je 15 porodica s teritorije pančevačke opštine (13 porodica palih boraca i dve porodice ratnih vojnih invalida). Ključeve su 26. decembra budućim korisnicima uručili Srđan Miković, predsednik opštine Pančevo, njegova ekselencija Tadaši Nagai, ambasador Japana, i LJiljana Lučić, državni sekretar u Ministarstvu rada i socijalne politike Republike Srbije.

Projekat je započet još januara 2005. godine, kada je Carevina Japan izdvojila 324.000.000 dinara kao donaciju za izgradnju stanova za ratne vojne invalide i porodice palih boraca. Od opština je zatraženo da ustupe građevinsko zemljište sa svom infrastrukturom bez nadoknade, što je učešće lokalne samouprave u ovom projektu. Odabrano je 11 gradova u Srbiji koji imaju dovoljno zainteresovanih potencijalnih korisnika.

Zahvaljujući donatorima Srđan Miković je izrazio zadovoljstvo što je u Pančevu sagrađen objekat od 15 stambenih jedinica: osam garsonjera, dva jednosobna, dva jednoiposobna i tri trosobna stana, ukupne površine 553,68 kvadratnih metara. On je podsetio na to da je projektovanje i izgradnju objekta sprovodilo Ministarstvo za rad i socijalnu politiku kroz konkurs za odabir korisnika, a da je Opštinska stambena agencija nadgledala izgradnju.

– Drago mi je što se danas nalazim u Pančevu i što mogu da predam ključeve budućim korisnicima stanova iz projekta „Socijalno stanovanje za ratne vojne invalide i porodice palih boraca”. Od 206 stanova izgrađenih iz našeg fonda, Pančevcima je pripalo 15. Kada mi nešto finansiramo, primera radi popravku školske zgrade, posetim te škole i govorim deci da ne razbijaju vrata i prozore. Nadam se da će dobitnici s puno pažnje čuvati ove stanove kako bi što duže trajali – rekao je Tadaši Nagai, ambasador Japana.

Po rečima LJiljane Lučić, projekat socijalnog stanovanja koji je realizovala vlada Japana dobar je impuls za Vladu Srbije, koja treba da nastavi izgradnju ovakvih stanova iz sredstava Nacionalnog investicionog plana.

– U devet gradova u Srbiji izgrađeno je još 112 stanova. Dobra vest za ratne vojne invalide i porodice palih boraca jeste da Vlada Srbije nastavlja ovaj program i u 2008. godini. Dakle, prioritet je stambeno zbrinjavanje najugroženijih ratnih vojnih invalida. Sigurna sam da će stanovi umnogome poboljšati kvalitet života njihovih porodica – rekla je LJiljana Lučić.

Suvišno je govoriti o tome šta ovaj stan znači Mirku Jaćimoviću, ratnom vojnom invalidu koji je živeo u prostoru od 43 kvadrata s majkom, suprugom i sedamnaestogodišnjim sinom. On kaže da ključeve od stana smatra najvećim poklonom za novogodišnje praznike i dodaje:

– Rođen sam i odrastao u Pančevu. Odavde sam otišao na ratište. Prošlo je 16 godina od kada sam ranjen. Da nije donacije vlade Japana, mislim da nikad ne bih dobio stan. Najzad sam dobio ključeve.

Manda Macura, rođena u Šibeniku, nije ni slutila da će posle rata živeti u Pančevu. U ratu je izgubila supruga, a sin joj je ratni vojni invalid.

– Pretrpela sam sve i svašta. Sada živim sama. Sin koji je ratni invalid živi sa svojom porodicom. Dobila sam stan od bezmalo 27 kvadrata. Nesporno je da će mi biti lakše.

Budući korisnici stanova plaćaće ekonomsku cenu zakupnine i komunalne troškove.

Otvorena kancelarija Udruženja Roma „Juban”

Spas u ujedinjenju

Posle problema oko nalaženja adekvatnih prostorija za rad, Udruženje Roma južnog Banata (JUBAN) otvorilo je kancelariju 22. decembra. NJihovo sedište je u Zmaj-Jovinoj ulici broj 2/4, tačnije u suterenu tržnog centra u koji može da se uđe i iz NJegoševe ulice. Otvaranju su prisustvovali članovi pomenutog udruženja i prijatelji organizacije, među kojima je bio i predstavnik PUPS-a Petar Došen.

Predsednik JUBAN-a Miroljub Jovanović rekao je da članovi tog udruženja smatraju da u Srbiji mogu da ostvare svoja prava ukoliko budu jedinstveni i pošteni, tako da će njihova parola biti „Poštenje iznad svega”. Prioritet novoosnovanog udruženja jeste rad na socijalnom programu da bi se poboljšao životni standard romske populacije. Prosek starosti Roma u evropskim zemljama iznosi 27 godina. Po statistici, kako je rekao Jovanović, 65 godina starosti doživi samo četiri posto Roma. U Srbiji svega 12 odsto ove populacije prima lični dohodak, dok 75 procenata živi u siromaštvu. Predsednik JUBAN-a istakao je da je krajnje vreme da se Romi ujedine, jer će samo tako pomoći sebi. Postoji mnogo fondova u Srbiji, i u okviru lokalnih samouprava, iz kojih se obezbeđuju sredstva za razvoj romske populacije, kao što je i Evropska unija odvojila 26 milijardi dolara za rešavanje problema Roma.

– Treba uraditi prave projekte za zapošljavanje, pa i u oblasti zdravstva, kulture i obrazovanja. Ne možemo da kažemo da niko ne misli na nas, ali nažalost postoje organizacije i političke partije koje razmišljaju samo o sebi. Zato ovo udruženje ima parolu „Poštenje iznad svega” – napomenuo je Jovanović.

Akcenat u delanju ove organizacije bio bi na obrazovanju Roma, kulturološkoj i sveukupnoj emancipaciji, kao i na zdravstvenoj zaštiti, a najbitnije je stvaranje preduslova za podizanje životnog standarda. Svi Romi koji pripadaju regionu južnog Banata mogu da se učlane u ovo udruženje tako što će doći u kancelariju, a više informacija mogu dobiti na telefone 063/818-6930 i 063/1535-450.

Dok je trovanja, biće i prijava

Preuzmite model krivične prijave: dokumenta/prijava.pdf

Služba traženja

Iznureni od neizvesnosti

Potreba za Službom traženja velika je za vreme i posle oružanih sukoba • Spajanje članova porodice i porukama • Za petnaestak godina više od 10.000 predmeta • Ne završava se svaki trud uspehom jer rođaci ponekad ne žele da se sretnu

Vera u bolje sutra pomaže mnogim ljudima da istraju u nastojanjima da pronađu svoje najrođenije, od kojih su rastavljeni zbog ratnih vihora, prirodne nepogode ili drugih teških situacija. Kada se neke metode za ponovno uspostavljanje kontakta pokažu neuspešnim, u pomoć se pozivaju službe traženja, koje funkcionišu pri Međunarodnom pokretu Crvenog krsta i Crvenog polumeseca. Takva služba decenijama postoji pri Opštinskoj organizaciji Crvenog krsta Pančevo.

– Rad Službe traženja zasnovan je na međunarodnim konvencijama i obaveza je svake države da je ima. Kod nas funkcioniše pri Crvenom krstu, što je i najprirodnije, jer se principi poklapaju, ali su u Službi konkretizovani. Posle Drugog svetskog rata, u formiranju Službe učestvovao je Dimitrije Rankov, a kasnije je u njoj radio Jovica Sudarski. Iz godine u godinu priključivali su joj se brojni aktivisti. U prilog tome govori i podatak da su svi članovi Terenske jedinice „Prim. dr Jovan Milanović” obučeni za rad – kaže Pavle Orlov, samostalni stručni saradnik u Službi traženja.

Porodične poruke

Prema njegovim rečima, da bi ove službe dobro radile, važe stroga pravila, ali postoji i pravo na inicijativu. Tačnije, ljudi koji rade ovaj posao, kada procene da je korisno da pomognu onima koji su iznureni od neizvesnosti, prihvataju i druge obaveze nametnute konkretnom situacijom.

U ratnim uslovima izuzetno su važne porodične poruke, jer je u opštem metežu mnogima bitno saznanje da li je neko živ i zdrav. Za proteklih petnaestak godina Služba traženja pri Crvenom krstu Pančevo evidentirala je više od 10.000 predmeta. I pored toga što ova služba spaja pre svega najbliže srodnike, zahvaljujući Orlovu pre nekoliko dana čovek iz Australije uspeo je da uspostavi kontakt s nekadašnjim kolegom i koleginicom s kojima je do raspada SFRJ radio u okolini Jajca. Uz izvanrednu saradnju s Povereništvom za izbeglice, kontakt je uspostavljen za nepuna dva dana.

Terenski rad u ovom poslu nikad se ne zapostavlja. Aktivisti Službe nisu mogli da zaobiđu ni izbegličke kolone iz Hrvatske i Bosne, niti kolone raseljenih s Kosova i Metohije, jer kada utihnu i telefonske veze, međunarodna služba mora da odradi humanitarni deo posla. Uz internet poruke danas je mnogo lakše uspostaviti kontakt s ljudima u rasejanju.

Etičke norme

Orlov je podsetio na to da je najviše posla bilo posle Drugog svetskog rata i tokom ratovanja na prostorima nekadašnje SFRJ. Nesporno je da je potreba za ovom službom velika i kada vanbračno dete želi da sazna ko mu je otac. Etičke norme, međutim, poštuju se u svim slučajevima jer se vodi računa o tome da niko od učesnika ne sme da bude povređen. Naprotiv, svi očekuju srećan epilog.

– Trud koji se ulaže da bi se nekom ispunila životna želja da pronađe dete, brata, sestru, majku, oca ili možda prijatelja ima neprocenjiv značaj. Nekada doživimo i razočaranje jer poneko od njih ne želi da uspostavi kontakt. Na takve zahteve stavljamo tačku i prihvatamo nove izazove. Verujemo da ćemo nekoga usrećiti. Iskreno rečeno, ne postoji čarobni štapić za sreću. Kada ovo kažem, mislim na pokojnog Ferenca Homođija, koji je dobar deo života proveo u „Srcu” u Jabuci i pored toga što nije bio hendikepiran. Jabučku ustanovu smatrao je za svoj dom, a tamo je imao i slikarski atelje. Izvesno vreme proveo je u Gerontološkom centru u Pančevu. O njemu su objavljeni brojni tekstovi, ali niko nije uspeo da sazna gde su mu koreni – podseća naš sagovornik.

Nažalost, ova priča nije usamljen slučaj, jer su posle Drugog svetskog rata deca čiji su roditelji poginuli smeštana u domove. Mnogi od njih nisu znali da imaju brata ili sestru. Službe traženja uspešno su spojile veliki broj rastavljenih. Dešavalo se i to da sestra koja decenijama živi u Južnoj Africi ne želi da uspostavi kontakt sa sestrom iz Pančeva, koja je godinama čeznula da se sretnu. Kakve tek traume doživljavaju napuštena deca kada saznaju gde su im majka ili otac, koji ni posle niza godina ne žele da se sretnu s njima. Služba traženja uredno odlaže poznate adrese jer krv nije voda i nikad se ne zna kada će nekome proraditi savest.

– Nisu u pitanju samo napuštena deca već i oni koji smatraju da su dovoljni sami sebe i da daleko od rodnog grada mogu da vode samostalan život. Naš posao nije da insistiramo na tome da se neko koga smo pronašli po svaku cenu javi osobi koja traga za njim. Mi treba da pribavimo adrese, a sve ostalo prepušteno je ljudima kojima smo izlazili u susret. Kada odradimo svoj deo posla, na ulici smo samo prolaznici – objašnjava Pavle Orlov.

Cilj Službe jeste i da ohrabri ljude i da ih ubedi u to da nada uvek postoji.

Otvorena izložba fotografija „Dečja prava – da ili ne?”

Uzajamno poštovanje pre svega

Izložba fotografija pod nazivom „Dečja prava – da ili ne?” otvorena je 20. decembra u foajeu Kulturnog centra. Reč je o produktu istoimenog konkursa, na koji su se javili profesionalni fotografi i amateri poslavši svoje viđenje poštovanja dečjih prava. O konkursu, ideji, kao i o izložbi, govorili su Valentina Zavišić, predsednica Inicijative za inkluziju „VelikiMali”, Suzana Jovanović, članica Opštinskog veća zadužena za socijalna pitanja, i psiholog Milena Jerotijević, stručna saradnica organizacije „VelikiMali”. Nataša Milojević, psiholog, pročitala je pesmu o inkluziji. U drugom delu programa nastupila je bubnjarka Zorica Andonovska, koja je, uz saradnju svog brata na klavijaturama, izvela desetak popularnih kompozicija.

Posetioci su videli oko 100 radova autora iz Slovenije, Bosne i Hercegovine, Makedonije, Rumunije i Srbije, što će moći i drugi zainteresovani sugrađani da pogledaju do 10. januara.

Na nekim fotografijama priča je vesela i govori o boljoj strani dečjih prava, barem onako kako treba da bude, objasnila je Valentina Zavišić, dok druge upućuju na težak položaj mališana, posebno dece iz marginalizovanih i osetljivih grupa. Cilj ove izložbe jeste da pokrene sve nas na razmišljanje o tome koliko smo u mogućnosti da mališanima obezbedimo bolju i intenzivniju realizaciju njihovih prava, napomenula je Zavišićeva. Pored konkursnih fotografija, posetioci izložbe mogu da vide i one koje ilustruju aktivnosti organizacije „VelikiMali”.

Suzana Jovanović istakla je da je ovo jedna u nizu manifestacija koje širem krugu ljudi skreću pažnju na problem prava. Pitanje ljudskih i dečjih prava jeste nešto na čemu se radi, a u fokusu su lica s posebnim potrebama. Ona je ocenila da je dosadašnja praksa u Srbiji pokazala uzlaznu liniju, jer za ostvarivanje prava ove kategorije građana u razvijenijim zemljama bile su potrebne decenije i vekovi.

Mnoge izložene fotografije pružaju istinsko zadovoljstvo i radost posmatračima, jer otkrivaju srećna detinjstva nekih mališana, dok druge prikazuju ono o čemu se nerado govori, kao što je težak život dece u siromašnim porodicama, prepuštenost njima samima, a tu je i njihov život na ulici. Posebno su potresne one koje ukazuju na zloupotrebu najmlađih i obezvređivanje normalnih sistema vrednosti i dečjih prava.

– Sistemi koji ne poštuju dečja prava zapravo ne poštuju ni ljudska prava. Treba insistirati na tome kako bi naredne generacije počele da se razvijaju u osobe koje će, kad odrastu, poštovati jedni druge. Mora se početi od načina koji je kritički obojen zato što je potrebno da se prava uspostavljaju. Nema poštovanja bez poštovanja prava dece. Demokratičnost i legalistički stil u ponašanju mere se po tome koliko su poštovana prava marginalizovanih grupa i grupa koje su objektivno nemoćne – upozorila je Milena Jerotijević, psiholog.

Izložba fotografija „Dečja prava – da ili ne?” nastala je u okviru projekta „Promocija i zaštita prava dece sa smetnjama u razvoju u Srbiji”. Organizator je Inicijativa za inkluziju „VelikiMali”, u partnerstvu s Foto-kino i video savezom Vojvodine i uz podršku helsinškog Komiteta za ljudska prava. Fotografije koje se bave temom dečjih prava dosad su videli građani Novog Sada i Bečeja, a posle Pančevaca ovu izložbu moći će da vide i stanovnici Beograda i Zrenjanina.

Eko-kalendar 2007. godine (prvi deo)

Car je go i pomalo otrovan

Gluposti i tupave teorije o „uzrocima sticanja utiska o povišenim vrednostima opasnih i zagađujućih materija” • Ekološki entuzijasti i strani stručnjaci, diletanti i lažovi, promućurni prevaranti i istražitelji Bezbednosno-informativne agencije • Istina i pravo na život

Krajem prošle i početkom ove godine sirene su postale zaštitni znak Pančeva. Stanje u Srbiji bilo je redovno: predizborna kampanja bila je u punom jeku, a Pančevci su se i dalje trovali. Slučaj prekomernog aerozagađenja tih prvih dana 2007. godine sve je više nadilazio okvire realne drame jednoga grada i pretvorio se u tragikomičnu sliku sveopšte predizborne hipokrizije koja je zahvatila sve pore društva. Taj manjak svesti, oličen pre svega u nemoći jednog kvazipolitičkog sistema, prouzrokovao je odsustvo bilo kakvog moralnog i etičkog principa kod onih koji treba da delaju i spreče enormna aerozagađenja.

Gluposti i tupave teorije o „uzrocima sticanja utiska o povišenim vrednostima opasnih i zagađujućih materija”, koje su se naročito iznosile u to predizborno vreme, dobile su svoj epilog u nebuloznim i krajnje neumesnim izjavama bivšeg direktora Uprave za zaštitu životne sredine Miroslava Nikčevića.

JANUAR

O Nikčeviću

Nakon prošlogodišnjeg novembarskog trovanja republičkim organima bila su puna usta obećanja. Pompezno su najavljivali sveopšte angažovanje svih merodavnih službi u čitavoj zemlji kako bi građani Pančeva sačuvali ovo malo zdravlja što im je preostalo. Gospodin Nikčević, nošen entuzijazmom i promućurnom logikom jednog vrsnog prevaranta, predložio je pokrajinskim ekološkim inspektorima da se pridruže lovu na pančevačke veštice, misleći pre svega na tada neodgovornog bivšeg petrohemijskog generala.

Pošto su pokrajinci javno pozvani na saradnju i kada su ekološki inspektori sa zamenikom pokrajinskog sekretara na čelu, uz blagoslov pokrajinskog parlamenta, namerili da zađu u „Petrohemiju” i onjuše odakle to izviru aromatizovani ugljovodonici i druge štetne materije, usledila je prava „banana”. Nikčevićevo „dalje nećeš moći” bilo je utemeljeno na Zakonu o utvrđivanju određenih nadležnosti AP Vojvodine, kao i na Memorandumu o operativnom preduzimanju nadležnosti Pokrajine u oblasti životne sredine, kojima je definisano da „nadzor nad radom objekata obavlja republička inspekcija za zaštitu životne sredine”. Mož’ misliti... Kada mu je došlo iz dupeta u glavu da bi Lale mogle da raskrinkaju ono što je godinama pokušavao da prikrije šarenom lažom o temperaturnoj inverziji, udario je rajber na „Petrohemiju” kao da mu je ona dedovina.

Epilog: po završetku republičkih izbora Nikčević (valjda se nadao da će tako kupiti mesto budućeg ministra zaštite životne sredine u Vladi Republike Srbije) dozvolio je zameniku pokrajinskog sekretara Sekretarijata za zaštitu životne sredine da uz pratnju republičkog inspektora poseti postrojenja fabrika u južnoj industrijskoj zoni. Izveštaj pokrajinaca nikada nije dostavljen široj javnosti.

Elektroliza

Početkom januara u Opštinskom sudu pokrenut je i četvrti proces protiv „Petrohemije” i Siniše Borovića, bivšeg generalnog direktora tog državnog preduzeća, na osnovu tužbe Dejana Sliškovića, radnika Elektrolize. I on, kao i ostala tri obolela radnika „Petrohemije”, traži nadoknadu zbog gubitka zdravlja, pretrpljenog straha i bola, nastalih usled trovanja živom. Da podsetimo, čitav slučaj trovanja radnika Elektrolize uzdrmao je širu javnost u oktobru 2006. godine, kada su obelodanjeni rezultati analize Zavoda za zdravstvenu zaštitu radnika Novi Sad, u kojoj stoji da se kod jedne trećine radnika Elektrolize nalazi povećana koncentracija žive u urinu (akutna ekspozicija).

Epilog: vansudskog poravnanja nije bilo. Procesi još traju.

FEBRUAR

Aerozagađenje 2: slučaj „Etilen”

Havarija u petrohemijskoj fabrici Etilen, preteće kuljanje plamena s etilenske baklje, zastrašujuća tutnjava koja se prolamala iz pravca „Petrohemije” i sirene koje su tri uzastopna dana obaveštavale građane o enormno visokim vrednostima benzena, toluola i ukupnih ugljovodonika, prisilile su zvaničnike da javno i glasno pred odbornicima lokalnog parlamenta saopšte pravu istinu o zagađenju koje je poslednjih dana nemilosrdno ugrožavalo zdravlje građana Pančeva. Pomoćnik generalnog direktora „Petrohemije” za Sektor proizvodno-tehničkih poslova Dobrosav Dakulovć nevoljno je upoznao prisutne u sali Skupštine opštine Pančevo s problemima koji su nastali u procesnim sistemima etilenske linije i s emisijama benzena iz egalizera.

Odlazeći državni službenik Miroslav Nikčević smogao je snage da za govornicom lokalnog parlamenta, pred odbornicima i prisutnim medijima, oštro optuži nadležne u „Petrohemiji” za prikrivanje istine, nestručnost i nesposobnost, i da u maniru velikog govornika poentira na kraju istinom: da su „za ekstremne i nagle pikove benzena krivi procesi proizvodnje u fabrikama u južnoj industrijskoj zoni, a ne pretakanje goriva na pumpama i emisije iz izduvnih grana automobila”.

Epilog: republički inspektor za zaštitu životne sredine Jelena Stanković dozvolila je „Petrohemiji” da nakon akcidenta u Etilenu obnovi proizvodnju pre okončanja istrage i sagledavanja pravog stanja u postrojenju, protivno Zakonu o zaštiti životne sredine, u kome se kaže da nadležni inspektor mora da zabrani rad svim onim procesnim sistemima čiji rad može da ugrozi bezbednost i zdravlje ljudi. Bivši ministar zaštite životne sredine Aleksandar Popović zapretio je direktorima „Petrohemije” i istražiteljima Bezbednosno-informativne agencije.

Skandal

Da su u ondašnjem ekološkom ministarstvu obitavali diletanti i lažovi, poznata je stvar i na to ne treba trošiti reči. Međutim, događaj sa zatvorene prezentacije projekta „Sistem upravljanja industrijskim aerozagađenjem” i pokušaj podmetanja lažnog pres materijala pola sata pre konferencije za novinare mogli su opasno da ugroze dobre odnose naše voljene Srbije i bratske nam države Italije. Skandal je izbegnut, tako da su predstavnici Instituta za atmosfersko zagađenje italijanskog Nacionalnog istraživačkog saveta mogli da odahnu jer su za dlaku izbegli ekološko mešetarenje pojedinih interesnih grupa, pa je ova ugledna kuća, zahvaljujući prisebnosti i zdravoj pameti prisutnih u maloj sali, izbegla suočavanje s istragom u vlastitoj državi.

Pola sata pre konferencije za novinare pojavio se prerađeni i dopunjeni materijal za novinare u kome je mesecima pričana bajka o nesavesnim pumpadžijama i zlim vozačima činila srž izveštaja uglednih doktora nauka i magistara iz Italije, dok je krivica zagađivača svedena na nivo slučajnosti. Brzom intervencijom predstavnika lokalne uprave ovaj krajnje diletantski pokušaj podmetanja propao je tako da su u TV-prilozima i novinama prenete prave informacije o izvorima aerozagađenja u Pančevu.

Epilog: italijanska studija o aerozagađenju postala je oružje u rukama građana Pančeva u borbi za pravo na život.

Benzen 229 mikrograma

Javno je prezentovana Studija „Sistem upravljanja industrijskim aerozagađenjem”. Institut za atmosfersko zagađenje italijanskog Nacionalnog istraživačkog saveta uradio je prvu ozbiljnu i sveobuhvatnu studiju o proceni kvaliteta vazduha na teritoriji grada Pančeva.

Tokom prolećnih kampanja 2006. godine izmerene su najveće prosečne 24-časovne vrednosti emisija amonijaka u zoni „Azotare” i njenoj neposrednoj blizini („Petrohemija”, Vojlovica i Topola). Vrednost od oko 200 mikrograma po metru kubnom predstavlja dvostruko veću koncentraciju nego što je dozvoljeno važećim standardima.

Epilog: zaključci i ponuđeni predlozi mnogima u južnoj zoni i državi zapušili su usta. Dobijeni rezultati jasno potvrđuju da je izvor ogromnog zagađenja u gradu poreklom iz južne industrijske zone i samim tim ovo istraživanje predstavlja dokaz svim nevernim Tomama da su merenja opštinskog monitoring sistema tačna i da su protesti srednjoškolaca i ekoloških entuzijasta sasvim opravdani. Ujedno, uključivanje sirena ovom studijom dobija legitimitet kao jedinstven oblik borbe žitelja jednoga grada za ostvarivanje Ustavom zagarantovanog prava na život.

Petrohemijska blesa

Radnici „Petrohemije” podržali su svoj poslovodni tim u akciji „Ekološka istina” – na platou najveće petrohemijske fabrike u našoj zemlji održan je protest. Pred okupljenim radnicima direktori i predstavnici sindikata uputili su apel široj javnosti da se smire strasti kako bi ovaj petrohemijski gigant mogao mirno da uđe u završnu fazu privatizacije.

Epilog: bez komentara.

Rafinerijski bajpas

Odavno je poznato da su otpadne vode Rafinerije jedan od najvećih emitera opasnih materija. Od zvaničnika to niko nikada nije osporavao, ali se o tome nije javno govorilo. Nakon prošlogodišnjeg novembarskog ekološkog incidenta donedavni v. d. direktora „Petrohemije” Ambruš optužio je Rafineriju za ispuštanje otpadnih voda u kanal preko cevi za odvođenje atmosferskih voda. Kako je tada rekao, povećana emisija benzena i drugih otrova dobrim delom bila je uslovljena ovom aktivnošću komšija. Bivši direktor srpskih rafinerija Nikola Garić u februaru je priznao da se to često radilo u prošlosti kako bi se održala proizvodnja u Rafineriji. O tome je rekao: „Neprerađene otpadne vode ispuštane su direktno u kanal i takve kampanje trajale su i po dva meseca. Usled bombardovanja došlo je do razaranja kanalizacionih instalacija unutar fabrike, što je dovelo do spajanja atmosferskih i tehnoloških otpadnih voda. Tako je količina otpadnih voda bila četiri puta veća od normalne. Posle analize došli smo do zaključka da smo ka ’Petrohemiji’ upućivali oko 600 kubika otpadnih voda na sat, a kapacitet fabrike za preradu otpadnih voda jeste oko 150 kubika”.

Epilog: nekoliko meseci kasnije sporni bajpas u Rafineriji dobio je pampur.

Crna hronika

Policija uhapsila falsifikatore

Milan B. (1964) iz Starčeva prošle nedelje je uhapšen i priveden istražnom sudiji zbog osnovane sumnje da je falsifikovao isprave.

U saopštenju koje je povodom ovog događaja objavila Policijska uprava kaže se da je on u periodu od 2005. do 2007. godine u svojoj kući u Starčevu, zajedno sa sinom D. B. (1989) na svom kompjuteru napravio i odštampao 488 lažnih naloga za plaćanje ekološke takse. Zatim je na njih stavio skenirani pečat pošte u našem gradu i tako sačinjene naloge za uplatu prodao je sedmorici auto-prevoznika.

Oni su svojeručno popunjavali lažne naloge i unosili u njih podatke o vozačima koji rade za njih. Tako sačinjene uplatnice predavali su prilikom otpremanja robe iz Rafinerije. Na taj način budžet naše opštine oštećen je za više od 1.200.000 dinara. Policija je i protiv njih podnela krivične prijave, u kojima se navodi da postoji osnovana sumnja da su počinili prevaru.

Pronađen mrtav policajac

Policajac Milan Kaljević (34) iz Banatskog Brestovca pronađen je 23. decembra mrtav, s ranom od vatrenog oružja na glavi. Porodica je odmah, 19. decembra, obavestila policiju o njegovom nestanku. Posle četiri dana telo su pronašli lovci u šumi pored sela. Urađena mu je parafinska rukavica, a obdukcija će pokazati da li je u pitanju ubistvo ili samoubistvo.

Leš na pruzi

Na delu pruge između Vojlovice i železničke stanice Pančevo–Varoš pronađen je 22. decembra u 17.35 leš našeg sugrađanina Radivoja P. Tačan uzrok smrti biće poznat posle obdukcije. Zasad se zna samo da je voz prešao preko njega jer ga mašinovođa uopšte nije primetio. Zbog toga se pretpostavlja da je preminuo pre dolaska voza.

Policija lovi prodavce petardi

Ovih dana pripadnici Policijske uprave Pančevo oduzeli su od uličnih prodavaca na teritoriji južnog Banata 119.000 petardi i drugih pirotehničkih „igračaka”. Najviše ih je bilo na buvljaku, kao i na području Vršca, Kovina i Plandišta.

Akcija suzbijanja ulične prodaje pirotehnike biće nastavljena i narednih dana. Policija upozorava građane da je kupovina petardi, prskalica, raketa i vatrometa, pored zabave, i rizik jer je dosad bilo više slučajeva samopovređivanja.

Produžen rok za zamenu zdravstvenih knjižica

Od jula markice umesto pečata

Krajnji termin za zamenu knjižica 30. jun 2008. godine

Kako rok za zamenu zdravstvenih knjižica ističe 31. decembra, a ovaj zamašan posao još nije priveden kraju, Upravni odbor republičkog Zavoda za zdravsteno osiguranje pre nekoliko dana doneo je novi pravilnik. Sada je kao krajnji rok za zamenu ove važne zdravstvene isprave određen 30. jun 2008. godine.

Do tada će poslodavci moći da overavaju zdravstvene knjižice zaposlenih, dok će od 1. jula, kako objašnjava načelnica Odeljenja za zdravstveno osiguranje Smiljka Čalić, početi novi vid overavanja primenom markica.

– Poslodavci će Filijali dostavljati spiskove zaposlenih, ali da bi dobili markice, koje će se lepiti, umesto stavljanja pečata, u obavezi su da izmire doprinose za zdravsteno osiguranje i da o tome podnesu dokaz. Ukoliko poslodavci ne budu uredno plaćali dažbine, radnicima će biti uskraćeno pravo na besplatno zdravstveno osiguranje. Ova odredba važi i za poljoprivredne proizvođače, koji bez uplaćenog poreza i doprinosa neće moći da overavaju knjižice – ističe načelnica.

U pančevačkoj Filijali zdravstvenog osiguranja od početka ove godine zamenjeno je 87 odsto knjižica osiguranika (ima ih 127.000). Zamena u najvećem broju slučajeva nije obavljena za radnike preduzeća koja nisu izmirivala zakonske obaveze. U Filijali kažu da će šalteri za zamenu knjižica i dalje raditi i po podne sve dok ima potrebe za tim. Kada gužve budu smanjene, vratiće se na uobičajeno radno vreme, dakle radiće samo pre podne.

Nisu pomogli ni ljubav, ni želje, ni molitve

Radetovo srce prestalo da kuca

Porodica Šulović koja je izgubila tešku bitku sa surovom bolešću i ostala bez sina Radoja, čije je bolesno srce bodrio veliki broj humanih ljudi, odlučila je da oformi fond za lečenje teško obolelih Pančevaca • Pomoć obećali „HIP–Petrohemija”, Banka „Inteza” i lokalna samouprava

Posle duge i teške bolesti 20. decembra preminuo je dvadesetsedmogodišnji Pančevac Radoje Šulović, koji je na klinici u Berlinu mesec dana čekao transplantaciju srca. Šulovićeva smrt nastupila je usled otkazivanja vitalnih organa jetre i bubrega. Sahranjen je 22. decembra na Katoličkom groblju u Pančevu. Komemoracija povodom smrti Radoja Šulovića održana je 24. decembra u „Medija centru” „HIP–Petrohemije”.

Iako se posle šest operacija obavljenih na berlinskoj klinici Radojevo zdravstevno stanje poboljšalo i ulilo mu novu nadu, neočekivano je nastupilo naglo pogoršanje, nakon što je virus napao već oslabljeno srce, rekao je na komemoraciji Radetov otac Milan Šulović. On je zahvalio svima koji su se uključili u humanitarnu akciju „Radetovo srce ne može da čeka” i dodao:

– Posebnu zahvalnost porodica duguje „HIP–Petrohemiji” i Banci „Inteza”, koje su učinile sve kako bi Rade otišao u Nemačku, zatim našoj ambasadi u Berlinu i ambasadoru Ognjenu Pribićeviću, porodicama Hrnjak i LJubojević iz Berlina i košarkašima „Albe”. Najveću zahvalnost za brigu i negu koju je Rade imao na klinici dugujemo dr Miralemu Pašiću i Miodragu Goluboviću, kardiologu iz Sremske Kamenice, kao i Vladi Srbije, koja je obezbedila prevoz avionom. Primili smo na stotine telegrama saučešća. Zahvaljujemo i svima koji su na dan sahrane napravili veliko srce od cveća. Javnost koja je bila uz nas želim da obavestim da sadašnji finansijski izveštaj pokazuje da su troškovi boravka i Radetovog lečenja na klinici u Berlinu za ovih mesec dana premašili 150.000 evra. Uspeli smo da uplatimo 150.000 evra, ali to nije konačan iznos jer još ne znamo koliko će iznositi dug – rekao je Milan Šulović.

Nakon velikog gubitka i uz razumevanje svih onih koji zbog bolesti pate, a u znak sećanja na Radoja, porodica Šulović oformiće humanitarni fond kako bi pomogla lečenje teško bolesnih Pančevaca. U tome će im, kažu, pomoći „HIP–Petrohemija”, Banka „Inteza” i lokalna samouprava.

– Daj bože da se više niko ne nađe u situaciji u kojoj će mu život zavisiti od novca, naročito od državne kase – kazao je Šulović.

Zbog svog gorkog iskustva Šulovići su uvereni da je formiranje fonda njihova obaveza i pravi način da mnoge porodice bar unekoliko budu pošteđene muka i moljakanja, utoliko pre što je u Radojevom slučaju država zatajila.

Miodrag Skrobonja, izvršni direktor za komercijalne i pravne poslove u „Petrohemiji”, podržao je ovu inicijativu porodice Šulović i dodao:

– Uzaludni su bili naši ogromni napori, želje i molitve. Radoje je preminuo. Tužno je to što smo mi kao kompanija i građani naše opštine i šireg regiona rešavali ono što je bio zadatak države. Sva naša zalaganja, nažalost, pokazala su se nedovoljnim. Upravo zbog toga obavezni smo da svaku sličnu situaciju ubuduće sprečimo. To će biti zadatak ovog fonda, iza koga će naravno stati i „Petrohemija”.

Od septembra ove godine Radoje se nalazio na Institutu za kardiovaskularne bolesti u Sremskoj Kamenici. Pošto su u našoj zemlji bile iscrpljene sve mogućnosti za njegovo dalje lečenje, teška operacija transplantacije srca mogla je da se obavi samo u inostranstvu, u ovom slučaju u Nemačkoj, za šta je bilo potrebno obezbediti oko 250.000 evra. Fond za zdravstveno osiguranje Srbije odbio je zahtev porodice da refundira novac!?

Još neka obećanja državnog sekretara Ministarstva zdravlja

Sportska medicina vraća se u sistem

Tokom prošlonedeljne posete Zdravstvenom centru „Južni Banat” Toma Stantić, državni sekretar Ministarstva zdravlja, najavio je da će uskoro biti donet zakon o sportu, a očekuje se da će posle toga sportski dispanzeri biti vraćeni u zdravstveni sistem.

Tom prilikom on je kazao da je Nacrt zakona o sportu prošao proceduru u Vladi i da ostaje da ga usvoji Skupština, što će biti veoma brzo. Naglasio je da je već razgovarao s državnim sekretarom i ministarkom za sport i omladinu i da rešavanje statusa sportskih dispanzera nije sporno.

Veliko olakšanje

– Potrebno je još da se dogovorimo na koji način ćemo to učiniti. Predložio sam da organizujemo malo širu raspravu i da održimo tri-četiri tribine i okrugla stola s ljudima koji su u tom poslu. Prvenstveno je reč o sportskim lekarima. NJih nema mnogo u zemlji, ali su oni zaista usko specijalizovani i naša namera je da se oni i bave sportskom medicinom. Videćemo dokle će dosezati njihove ingerencije, ali ćemo se truditi da to bude bazični sport i preventivni rad, pre svega s mladim sportistima. Moramo se baviti omladinom i bazičnim sportom jer je on mnogo bitniji za zdravlje stanovništva nego što je to neki vrhunski sport, koji će svakako naći svoje mesto, ali u meri koliko i primarna zdravstvena zaštita. Na tom nivou biće locirana sportska medicina. Dakle, položaj sportskih dispanzera biće zakonski rešen, a želja nam je da čujemo šta o svemu tome imaju da kažu i sportski lekari. Nije cilj da se mi dogovorimo i u kabinetima sačinimo zakon o sportu, već da napravimo i podzakonski akt koji će ih uključiti u sistem, pošto ih dosad u njemu nije bilo – obećao je Stantić.

Ovu vest zaposleni u pančevačkom Sportskom dispanzeru primili su s velikim olakšanjem s obzirom na to da su zdravstvene vlasti početkom 2006. godine odlučile da se ovaj bitan deo zdravstva prepusti tržištu, što u praksi nije dalo povoljne rezultate. Nemajući kud članovi Upravnog odbora Zdravstvenog centra doneli su cenovnik usluga, što je za posledicu imalo smanjenje broja pregleda, jer većina sportskih klubova jedva preživljava.

Dr Zoran Đurđev, načelnik Sportskog dispanzera, ističe da je pogubnije to što je zbog novonastale situacije većina sportista izlazila na terene bez potrebnih potvrda o zdravstvenom stanju, ili su pregledani kod lekara koji nisu specijalizovani za tu oblast, pa time nije ni poštovana propisana metodologija. Ne bez razloga, doktor navodi da je na sastanku Sekcije sportskih lekara i kardiologa, održanoj prošle nedelje u Bečeju, iznet podatak da je u poslednje dve godine samo u Vojvodini na terenima preminulo 10 sportista. Dr Đurđev naglašava da se nikako nije smelo izgubiti iz vida da pravo da deci sportistima rade EKG imaju samo sportski lekari i dečji kardiolozi.

Nedostaju medicinske sestre

Na pitanje šta je sve Toma Stantić obećao kao pomoć pančevačkom zdravstvu dr Jasmina Berginc, direktorka Zdravstvenog centra „Južni Banat”, odgovara:

– Posetu državnog sekretara iskoristili smo da mu ukažemo na sve što nam zadaje probleme u organizaciji rada i nabavci opreme. Predočili smo mu nedostatak medicinskog osoblja, pre svega medicinskih sestara. Naša ustanova ima veliki broj invalida koji nisu otišli u invalidske penzije, a imaju različita radna ograničenja, te su zato mnogi na bolovanju. Dakle, manjka nam ta vrsta radne snage. Dobili smo obećanje da će to biti razmotreno utoliko pre što nam je Zavod za javno zdravlje letos sačinio analizu kadrovske situacije, koju smo prosledili Ministarstvu. Ako se ona bude poštovala, trebalo bi da dobijemo znatan broj medicinskih sestara.

Direktorka je podsetila na to da je za 2007. godinu odobreno zapošljavanje samo jedne sestre i tri lekara, što je za kapacitete pančevačke Bolnice neodrživo.

– Ipak prioritet u ovom trenutku ima nabavka opreme za operacionu salu na Ginekološkom odeljenju. Ona je napravljena u sklopu rekonstrukcije, građevinski radovi su završeni, ali je sala sada prazna. Državnom sekretaru smo skrenuli pažnju i na bolesničke krevete, koji su dotrajali. Republika je nabavila krevete i raspoređivala ih bolnicama, ali ih iz tog kontingenta mi nismo dobili. Od državnog sekretara čuli smo da nije još sve raspoređeno, pa je obećao da ćemo ih i mi dobiti – kazala je dr Jasmina Berginc.

Nadajmo se da će državni sekretar ispuniti svoja obećanja, ali i pored toga za opremanje Bolnice nakon rekonstrukcije neophodna je i briga pančevačke privrede. Zaposleni u Laboratoriji neće moći da započnu rad u umivenim i doteranim prostorijama dok se one ne opreme pultovima i ostalim nameštajem, jer se stari raspao. Ista je situacija i na Hirurgiji. Verujemo da apel za pomoć koji je menadžment Zdravstvenog centra uputio gradu neće ostati bez odjeka.

Fluorografisanje građana završeno pre mesec dana

Obrada rezultata još traje

Institut za plućne bolesti iz Sremske Kamenice, nosilac ovog posla, očitavanje snimaka svalio na pleća prezaposlenih u ATD-u • Dosadašnji rezultati ukazuju na bolesti kancera i kardiovaskularne probleme

Velika akcija besplatnog fluorografisanja u našoj opštini trajala je od 8. avgusta do 23. novembra. Mogućnost da se „slikaju” imali su svi punoletni građani, kojih po biračkim spiskovima ima 112.000, i ono nije bilo obavezujuće niti će oni koji se nisu odazvali trpeti ikakve sankcije.

Očekivalo se da će rezultate snimanja obraditi i objaviti Institut za plućne bolesti iz Sremske Kamenice, koji je, uz kompletnu logističku podršku lokalne samuprave, bio nosilac posla. Međutim, neće tako biti. Sve podatke sa snimcima koji ukazuju na neke patološke promene u grudnom košu snimanih građana Institut je uputio pančevačkom Antituberkuloznom dispanzeru. Nevelika ekipa lekara i medicinskih sestara u ovoj ustanovi, koja radi u stešnjenom prostoru, sada na vratu ima ogroman posao, a moraće da ga obavi bez dodatne nadoknade! Obaveštavanje pacijenata o tome da treba da se jave ATD-u zadatak je koji je pripao Službi patronaže, te i ona ovih dana ima pune ruke posla.

Dr Jovanka Gavrilović, načelnica ATD-a, naglašava da podaci o snimanju i dalje pristižu i da se još ne može precizno govoriti o tome koliko je ljudi otkriveno s nekom promenom na plućima, kardiovaskularnom sistemu ili s deformitetima koštano-zglobnog sistema grudnog koša.

– Istina, nije nelogično to što je baš nama povereno da utvrdimo tačnu dijagnozu, jer mi imamo veliku kartoteku i evidenciju o patološkim promenama u grudnom košu i nekim bolestima pluća. Problem je u tome što za kratko vreme moramo da uradimo složene preglede kod velikog broja ljudi kako bismo mogli da ih uputimo na dalje lečenje. Dakle, nemamo podatke o tome koliko je ukupno ljudi pregledano, a spiskove nismo dobili odjednom, već oni i dalje pristižu pa tako nemamo konačan broj. Zasad na pristiglim spiskovima ima 310 građana iz seoskih sredina i 380 iz Pančeva, gde su pregledi obavljeni tek u novembru pa će i nalazi stići kasnije. Kod onih koje smo već pozvali na pregled da bismo razjasnili sumnje zapazili smo da su najučestaliji karcinomi. Tuberkulozu, koja kod nas poslednjih godina nije u porastu, ustanovili smo u dva slučaja. Što se promena kardiovaskularnog sistema tiče, najčešće je reč o nelečenom povišenom krvnom pritisku, koji je na snimku dao uvećanu srčanu senku – kaže doktorka.

Odluku o skrining kontroli zdravlja stanovništva donelo je Izvršno veće APV još 2002. godine. Pregledi su dosad obavljeni u svim vojvođanskim opštinama. Začudo, pančevačka opština bila je na poslednjem mestu. Stručnjaci s Instituta za plućne bolesti iz Sremske Kamenice tvrde da je snimanje obavljeno najsavremenijim aparatima i da je potpuno bezbedno po zdravlje ljudi. Ostaje da se sačekaju konačni rezultati fluorografisanja, a po svemu sudeći neće ih biti ni do kraja januara. Očekuje se da će posle kompletne analize podataka moći da se donesu značajni zaključci o stanju životne sredine (koje je kod nas zabrinjavajuće) i njegovom uticaju na zdravlje građana. Nadajmo se da će na osnovu rezultata (prema prvim pokazateljima, nisu ohrabrujući) odgovorni preduzeti preventivne mere.