Lubenice pored puta...

Kada je rod dobar, ima i lepe zarade

Najpoznatije zemlje u Evropi po proizvodnji lubenica jesu Grčka i Makedonija • Ovogodišnji rod izuzetno dobar • Da li su lopovi obrali bostan?

Deda Sava na radnom mestu

Kada krenete iz Pančeva u Kovin, preko Starčeva i Omoljice, na izlasku iz Banatskog Brestovca, pored puta, u koje god vreme da prođete, dočekaće vas porodica Obradović. Deda Sava, sa sinovima LJubišom i Draganom, tokom letnje sezone proda 40 tona lubenica. Ima raznih vrsta i sve su veoma slatke. Ovo povrće je uvek sveže i tek ubrano na okolnim njivama. Kilogram košta 15 dinara. Dosad je najteža lubenica bila teška 17 kilograma.

– Ove godine lubenica je odlično rodila, a i cena je solidna. Imali smo i velika ulaganja u sistem za navodnjavanje kap po kap, ali kada je rod ovako dobar, može nešto i da se zaradi – kaže najstariji bostandžija Sava Obradović i ističe da kupca možete prevariti samo jednom, a za osam godina nije mu se dogodilo da neko vrati lubenicu.

Leti je porodica Obradović neprekidno pored njive i svojih lubenica. Noću nema kupaca, ali ima neželjenih posetilaca.

– Lopova uvek ima. Prolaze, gledaju da li neko čuva lubenice i, ako nema nikog, začas odnesu ono što smo mi mukotrpno stvarali tokom godine. Zato smo ovde i dan i noć – ističe Dragan Obradović.

NJegov brat LJubiša dodaje da je zahvaljujući sunčanom vremenu rod lubenica veliki. Međutim, na njivama gde nisu zalivane odjednom su sazrele, a pošto ne mogu sve odjednom da prodaju, nekim proizvođačima će propasti ili će kupci pazariti bajato povrće. Zato pri kupovini treba obavezno gledati da li je peteljka sveža.

Za lubenicu se kaže da je veoma zdrava, a zbog sočnog i slatkog ploda koristi se i kao poslastica.

– Lubenica je posebno dobra za rad bubrega, a doprinosi i boljoj cirkulaciji i prevenciji raznih tumora.

Preporučljiva je i zato što sadrži zaista velike količine fruktoze, vitamine C, B, B1, B6 i minerale kalijum i fosfor – kaže Milena Graovac, nutricionista u pančevačkoj Bolnici.

Pitali smo deda-Savu zašto se za nekoga ko nešto ne uradi dobro kaže da je obrao bostan:

– Kada ne rodi dobro, znači da nešto nije urađeno kako valja. Naši stari su tad govorili da gazda može da zapali kolibu jer nema roda i da je obrao bostan pošto je neuspešno završio sezonu. Kod nas ove godine nije takav slučaj.

U „Pančevačkoj akciji”

Vlast pod lupom

Udruženje građana „Pančevačka akcija” s pažnjom je propratilo dešavanja u vezi s konstituisanjem vlasti na lokalnom nivou.

Potpredsednica udruženja Snežana Marinković dala je saopštenje, u kom između ostalog stoji: „Smatramo da je formiranje gradske vlasti proteklo očekivano i verovatno prema željama većine Pančevaca.

Gradskim ocima želimo puno sreće i dobru radnu plimu u rešavanju nasleđenih problema koji još tište naše sugrađane”.

Snežana Marinković veruje da Pančevci misle da se svakako moramo okrenuti budućnosti, ali isto tako ne smeju se zaboraviti prilično velika obećanja koja su dali članovi gradske vlasti iz prethodnog saziva.

„Nećemo licitirati prioritetima. Međutim, moramo spomenuti gasifikaciju, novu deponiju, kanalizaciju, gradske saobraćajnice, zaštitu životne sredine i razvoj sporta”, stoji u saopštenju.

Ona je dodala da će građani imati dovoljno strpljenja i vremenske tolerancije, ali i da će „ukoliko se nova vlast brzo ne prihvati rada i ne pokaže rezultate, ’Pančevačka akcija’ biti vrlo ozbiljan kritičar”.

„Od nas dobar vetar i očekujemo rezultate”, zaključuje se u saopštenju.

Ovogodišnji prinos kukuruza ipak spasen

Kiša u poslednjem trenutku

Višemesečna suša pretila da prepolovi rod kukuruza • U prva dva dana ove nedelje palo je 12 litara kiše po kvadratnom metru zemlje • Poljoprivrednike zabrinjava i otkupna cena

U južnom Banatu na 146.000 hektara posejan je kukuruz, koji je trenutno u fazi nalivanja zrna. I u pančevačkoj opštini ovo je tradicionalno najzastupljenija poljoprivredna kultura, kojoj je suša pretila da prepolovi ovogodišnji rod. U prva dva dana ove nedelje pala su 12,2 litra po kvadratnom metru, a potrebno je oko 30 da bi kukuruz uspešno prešao u fazu voštanog vrenja.

– Poljoprivrednici koji su poštovali sve agrotehničke mere imaju dobar kukuruz zahvaljujući velikim rezervama zimske vlage, koja je za 95 litara bila viša od višegodišnjeg proseka. Oni mogu očekivati prosečan rod od oko sedam tona po hektaru – ističe Veljko Pavlović, stručnjak za kukuruz u Institutu „Tamiš” iz Pančeva.

Na njivama koje nisu dobro nađubrene došlo je do podgrevanja listova, koji su počeli da žute i opadaju. Gde nije poštovan plodored, probleme zadaje i kukuruzna zlatica, koja se hrani kukuruznim korenom. Samo jedna jedinka ovog insekta u prethodnoj godini mogla je da položi oko 700 jaja i kukuruz koji je sejan u monokulturi imaće prepolovljen rod. Pored suše, poljoprivrednicima glavobolju zadaje i otkupna cena useva.

– Žetva je završena i izgleda da ćemo još jednom biti prevareni. Što se tiče kukuruza, prošle godine otkupna cena bila je od 16 do 18 dinara, a sada je na berzi 14 dinara. Da li treba da podsećam na to da smo imali jednu od najskupljih setvi? – žali se Đuro Šušnjar iz Pančeva, koji od Saše Dragina, republičkog ministra poljoprivrede, očekuje da okupi stručne ljude i izračuna koliko košta obrada jednog hektara i kako seljak koji u poslednjih 15 godina radi džabe može nešto i da zaradi.

Poljoprivrednici iz južnog Banata ističu da su im potrebne subvencije jer, kako kažu, seljaka u Francuskoj ne interesuje otkupna cena pošto od države dobija 600 evra po hektaru. Dokle će ratari u Srbiji da dotiraju državu, pitaju se i pančevački paori, koji kažu da neće moći još dugo da izdrže jer je zemlja odavno ispošćena.

Saopštenje Gradskog veća

Osuda vulgarnih grafita

Oštro osuđujem pojavu vulgarnih grafita na zidu katoličke crkve Karla Boromejskog u Štrosmajerovoj ulici. Taj vandalski akt duboko vređa hrišćanski, humani i demokratski duh našega grada. Besramni pečat utisnut rukom bezumnika i izgrednika na zid crkve vređa elementarno dostojanstvo svakog civilizovanog i kulturnog žitelja Pančeva. Novoformirano Gradsko veće neće tolerisati pozive na versku netrpeljivost, ali ni na bilo koju drugu vrstu netrpeljivosti.

Zaprašivanje komaraca sa zemlje

Veterinarska stanica Pančevo sprovešće od 22. do 26. jula akciju zaprašivanja komaraca sa zemlje u naseljenim mestima na teritoriji opštine Pančevo i u gradu. Ukoliko vremenski uslovi budu dozvoljavali, prskanje će biti obavljeno u periodu od 20 do 22 sata. Nadležni iz veterinarske stanice mole pčelare da zaštite pčele.

Započeti radovi ispred Privredne banke

Uskoro novo lice Trga

Radnici „Beomarkinga” iz Beograda, s podizvođačima iz Pančeva, započeli su 22. juna rekonstrukciju parka ispred Privredne banke na Trgu slobode. Đurica Resanović, šef službe održavanja i investicija u Direkciji za izgradnju i uređenje grada, rekao je da za 120 dana trg treba da dobije novo ruho.

Opština je zasad obezbedila 10 od potrebnog 51 miliona dinara. Radovi će obuhvatiti priključenje postojećih objekata na fekalnu kanalizaciju i sređivanje kišne kanalizacije. Biće postavljene nove klupe, žardinjere, česma, fontana, kao i rasveta, u okviru koje će biti urađena i podna, poput one kod Krsta u Gradskom parku. Resanović je naglasio da se pri projektovanju, za čije je rešenje nagradu dobila Pančevka Nataša Mitreski, radilo u saradnji sa Zavodom za zaštitu spomenika, kao i s glavnim gradskim arhitektom.

To znači da će se „bambi”, na kome su se generacije pančevačkih mališana igrale, kao i spomen-ploče, i posle rekonstrukcije nalaziti na Trgu.

Laki letnji rucak

Egzotični ukusi istoka

Recepti koje cete pronaci u rubrici LLR pomoci ce vam da dobijete ideju kako brzo, jednostavno i ukusno da pripremite rucak tokom leta, u ono vreme kada se nikome ama baš ništa ne radi, osim leškarenja u dubokoj hladovini...

Čorba od krompira i šafrana

Za ovu baršunastu čorbicu najsitnije iseckajte 300 grama praziluka i 300 grama krompira na kockice. Biće vam potrebno još 80 grama putera, tri kašike integralnog brašna, dve čaše mleka, dve čaše vode, jedna kašičica šafrana, so, biber i 50 grama parmezana.

Najpre u posudi rastopite puter, stavite kockice krompira i krčkajte pet minuta dok ne dobiju boju. Zatim dodajte praziluk na petominutno krčkanje, uz mešanje drvenom varjačom. Ubacite integralno brašno i mleko, potom vodu, i mešajte neprekidno dok smesa ne uvri. Tada dodajte šafran i smanjite vatru; neka se jelo lagano kuva još deset minuta. Biber i so dodajte po ukusu, a kada čorbicu sipate u činiju za služenje, dodajte i parmezan. Jedite odmah.

Posna varijanta: umesto putera upotrebite dve kašike maslinovog ulja, kravlje mleko možete zameniti sojinim, a parmezan prosto preskočite.

Piletina egzotik

Ovo je jelo za posebne goste, jer zahteva malo više truda. Za pripremu vam je potrebno 200 grama belog mesa po osobi.

Meso isecite na dugačke štapiće, pa ih uronite u masu malo gušću od one za palačinke (izmešana jaja, mleko i brašno). Pržite ih na palminom ulju pet minuta, pa ih izvadite iz masnoće šupljikavom kašikom i položite na kuhinjski papirni ubrus kako bi izgubili višak masnoće.

U ogromnu staklenu činiju stavite iscepkane listove „krecave” zelene salate, ubacite zrna crnog grožđa, mandarinu i ananas isečene na kockice, dva velika sočna i slatka paradajza sečena na kriške ili desetak paradajza čeri. Salatu začinite koktelom koji ste napravili od neutralne pavlake (1 dl) i soka od pola limuna. U koktel dodajte kašičicu karija i kašičicu soli. Dobro izmešajte sastojke ove neobične salate.

Za svaku vašu porciju na tanjir stavite najpre egzotik salatu, a zatim odozgo štapiće pilećeg mesa. Uz ovo ukusno i neobično jelo dobro se slaže fino rashlađeno, šampanjsko vino. Uživajte!

Donacija Saveta MZ-a „Gornji grad”

Zdravlje je najvažnije

Posle uručivanja donacije Dečjem odeljenju pančevačke Bolnice, rukovodstvo Mesne zajednice Gornji grad nastavlja humanitarni rad. Prethodni saziv ovog tela, na čelu s predsednicom Slađanom Radojković, kojoj je ponovo ukazano poverenje, izdvojio je novac za krečenje prizemlja Grudnog odeljenja.

– Ovaj deo Bolnice nije krečen petnaest godina, što je nedopustivo, a trebalo bi osvežavati prostor svake godine. Odabrali smo prizemlje jer su tu smešteni najteži bolesnici. Prostor je sada humanizovan, mnogo je lepši i drugačiji – rekla je načelnica Grudnog odeljenja dr Aleksandrija Suslov.

Radojkovićeva je istakla da je zdravlje Pančevaca najvažnije i da je Mesna zajednica novac za radove izdvojila iz sopstvenih izvora. Savet MZ-a ovim želi da da primer drugima. NJihovim koracima krenula je i „HIP–Petrohemija”, te su radovi nastavljeni krečenjem prvog sprata.

„Telenor” podržao program hipoterapije

Kasom kroz tišinu

Za dve grupe mališana s oštećenim sluhom, članove Međuopštinske organizacije gluvih i nagluvih s teritorije južnog Banata, nedavno su uvedeni hipoterapija i terapijsko jahanje u okviru projekta pod nazivom „Kasom kroz svet tišine”.

U jednoj grupi nalaze se deca uzrasta do 14 godina i za njih je predviđen program hipoterapije, dok su u drugoj tinejdžeri stariji od 14 godina, koji imaju terapijsko jahanje. S njima rade stručnjaci iz organizacije „Otvoreni krug” (lekar, defektolog i fizioterapeut), kao i instruktori terapijskog jahanja iz Konjičkog kluba „Kremen”. Bez brojnih volontera ovakve programe nije moguće izvoditi, istakla je koordinatorka projekta Dobrila Jovanović, defektolog.

Predviđeno je da svaka grupa ima terapiju jednom nedeljno, a mališani u okviru toga imaju pripremu za izvođenje terapije, samu terapiju i vežbe relaksacije. Uz pomoć prelepih i pitomih životinja članovi tima žele da pomognu deci, da im poboljšaju ravnotežu, koordinaciju pokreta i motorno planiranje. Kako je objasnila Jovanovićeva, cilj je i da im se vrati i poveća samopouzdanje i da se još više zainteresuju za sopstveni život. Rad na otklanjanju predrasuda kod mališana uspešno se postiže druženjem i radom velikog broja dece, mladih sportista i volontera.

Članovi udruženja gluvih i nagluvih već tri godine posećuju pančevački hipodrom, gde se izvode pomenuti programi, te su se zainteresovali za ovaj vid rehabilitacije. Kako bi pomogli našim najmlađim sugrađanima, organizacija „Otvoreni drug” i Konjički klub „Kremen” uradili su projekat i konkurisali kod „Telenorove” fondacije. Na opšte zadovoljstvo učesnika programa i roditelja, sredstva za realizaciju projekta su odobrena. Ovo je prvi put da su deca oštećenog sluha u Republici Srbiji uključena u ovakav vid terapije.

Iz Udruženja Roma „Juban”

Izabrano novo rukovodstvo

Vanredna skupština Udruženja Roma južnog Banata „Juban”, na kojoj je razmatran dosadašnji rad ove organizacije, održana je 16. jula. Članstvo je pozvao predsednik Miroljub Jovanović, zato što je došlo do kršenja Statuta Udruženja.

Predrag Stanković jednoglasno je smenjen s mesta potpredsednika zbog pronevere novca (14.000 dinara), a nepoverenje je ukazano i sekretarici Angelini Šain. Ona je na poslednjim parlamentarnim, pokrajinskim i lokalnim izborima dežurala, kao i drugi članovi Udruženja Roma. Za taj posao trebalo je da svi budu podjednako plaćeni, ali to se nije desilo. Šainova nikome nije podnela izveštaj o tome koliko je novca dobila, a kasnije je utvrđeno da sumu nije ravnopravno podelila, nego je veći deo zadržala za sebe. NJihovi postupci su osuđeni, a pošto su razrešeni dužnosti, izabrano je novo rukovodstvo.

Miroljub Jovanović ostao je predsednik Udruženja, dok su za potpredsednike u šest južnobanatskih opština (Opovo, Kovačica, Vršac, Bela Crkva, Zrenjanin i Pančevo) izabrani Gile Miljković, Petar Novakov, Dragica Novakov i Gusti Ivanov. Blagajnica će biti Zorica Petrović, a sekretarica Snežana Stefanović. Obaveze predsednika Upravnog odbora i dužnosti predsednika Odbora za sport preuzeo je Borivoje Banjaš, dok će se socijalnim problemima baviti Joca Nikolić.

Nekoliko dana nakon ovog sastanka članovi Udruženja Roma južnog Banata pripremali su projekat za unapređivanje zdravlja Roma, za čiju će realizaciju tražiti materijalna sredstva od Ministarstva zdravlja. Reč je o programu koji se odnosi na zdravlje reproduktivnih organa romske populacije, posebno žena, koje su sklone čestim oboljenjima. NJime žele da skrenu pažnju svojim sunarodnicama na važnost planiranja porodice, kontracepciju, kao i na redovne odlaske kod doktora radi prevencije i ranog otkrivanja karcinoma grlića materice.

Kako se najmlađi Pančevci zabavljaju

Beži s mog igrališta!

Stanje na dečjim igralištima bedno • Lanci u nekadašnjoj bašti hotela „Sloboda”, koji služe za ljuljanje, posebna atrakcija za mališane • Neko će upasti u rupu!

Jedno od najrizičnijih mesta za dečju igru

Često možemo čuti da su deca naša budućnost. Međutim, da li im naši sugrađani omogućavaju bezbedno detinjstvo? Da li mališani imaju dovoljno mesta da se psihički, fizički i emocionalno nesmetano razvijaju? Da li svi oni koji ne znaju šta će sa sobom, posebno u večernjim satima, i provode vreme demolirajući dečja igrališta, znaju kakvu štetu nanose onima za čija prava treba da se bore?

Najtoplije godišnje doba je u jeku i pravo je vreme da najmlađi uživaju u igri, da jačaju mišiće, da se oslobađaju agresije, stiču samopouzdanje i da se socijalizuju. Trebalo bi da bude tako.

Lanci kod „Slobode” najopasniji

Stanje na igralištima, izuzimajući ona s metalnim spravama na Keju Radoja Dakića, ili ono u Margiti kod vrtića „Bubamara”, koje vandali teško mogu da unište, bedno je. Očuvan je i svojevrstan ekološki zabavni park na Strelištu, nadomak Osnovne škole „Miroslav Antić”, koji je izgrađen zahvaljujući donaciji misije OEBS-a. U okviru ovog igrališta mališani mogu da borave u dvorcu od drveta sa četiri kule povezane mostićima, ili da se zabavljaju na vrtešci, penjalici i toboganima, i da se klackaju i ljuljaju.

Jedno od omiljenih dečjih sastajališta jeste malo veće igralište u Gradskom parku. Mada, i tu može da bude gužva, što raduje najmlađe željne druženja. Naoko sve izgleda lepo, ali i tu igra može da se završi kako ne treba. Od tri tobogana, dva su ispravna, a treći je pukao. Jedna od penjalica-mrdalica takođe nije upotrebljiva, jer su lanci koji je drže na nekim mestima pokidani. Krov jedne drvene kućice se prizemio. Posebnu atrakciju za decu do 12 godina (onu koja dolaze bez nadzora odraslih) predstavljaju lanci u nekadašnjoj bašti hotela „Sloboda”, koji im služe za ljuljanje. Pošto sve tako stoji godinama, očigledno je da nikome ne smeta. Lanci će visiti dok neko, ne daj bože, ne padne i ne povredi se. Ko bi za to bio odgovoran?

Pazi, pazi – rupa!

Ukoliko roditelji odluče da svoje potomke odvedu na igralište pokraj stare Železničke stanice, grdno će se razočarati. Nepoznata lica, verovatno mlađa, imaju neki čudan manir da iskaljuju bes i da se „zabavljaju” ne vodeći računa o potrebama najmlađih Pančevaca. Dakle, ljuljaška je još cela, ali ona druga, na kojoj je bila automobilska guma, ne postoji. Još veće razočaranje je metalno-drveni mostić/brodić s kog je jedna greda odvaljena. Sve je to daleko od bezbednog, posebno ako se ima u vidu da dete, ukoliko pođe ka keju, može da upadne u jednu od dve duboke rupčage nadomak igrališta. Jedna od njih je prazna, ali u drugoj je otpadna voda. Tako otkrivene rupe stoje mesecima, a nadležni za ovakve poslove ih ne primećuju. Dokle tako?

Jedna od prvih modernijih zanimacija za klince bio je čudesni zabavni parkić između Solare i Sodare, koji je 2003. godine sagradila nevladina organizacija „Happy World”, uz pomoć donacija. Ovo igralište spada u najopasnije. Iako je, navodno, bilo pod video-nadzorom, potpuno je demolirano. Bazenčić s peskom odavno je ispražnjen, te je spuštanje niz tobogan opasno po život. Klackalice i mala vrteška zasad odolevaju, ali za neke objekte više se ne zna čemu su služili. Sve je iščupano. Kućica je u dobrom stanju, ali je veoma nezgodno preći mostić do nje pošto nema nikakvih ograda. Boravak ovde nije preporučljiv ni zbog rekonstrukcije Ulice Žarka Fogaraša.

Moglo bi se u nedogled nabrajati šta sve ne valja. Zaista, tužno je i nehumano to što mališani nemaju odgovarajuća mesta za okupljanje i druženje i što su odmalena suočeni s vandalizmom i nemarom. Ako, kao u nekim drugim evropskim zemljama, gradska vlast ne može da unajmi čuvare, bar policajci koji dežuraju noću mogu s vremena na vreme da obiđu igrališta. Za nečije srećnije detinjstvo.

Adaptiran Klub za odrasla i stara lica

Prijatan ambijent za rad i druženje

Nakon više od šest meseci članovi Kluba za odrasla i stara lica vratili su se u adaptiran prostor u Karađorđevoj ulici • Pošto se rad ove ustanove normalizovao, sekcije rade po ustaljenom rasporedu • Nedostaju samo knjige i sobno cveće, koje bi oplemenilo prostorije

Penzioneri uživaju u lepšem dnevnom centru

Nakon višemesečnih radova Klub za odrasla i stara lica u Karađorđevoj ulici ponovo je širom otvorio vrata našim najstarijim sugrađanima. Adaptacija prostora započeta je 3. decembra prošle godine i trajala je donedavno. U međuvremenu Klub je radio u prostorijama u Ulici Josifa Marinkovića na Tesli.

Ivanka Radu-Halabrin, rukovodilac Kluba, rekla je da je urađen veliki posao kako bi stari objekat postao što prijatniji za boravak penzionera. Izmenjena je vodovodna i električna instalacija, a građevinski radovi obuhvatili su spuštanje plafona, krečenje, farbanje i sređivanje parketa. Dograđen je nov deo, koji je predviđen za kuhinju, i urađen je sanitarni čvor, a obezbeđen je i prostor za ogrev i stvari koje se povremeno koriste.

– Iz opštinskog budžeta izdvojeno je 4.800.000 dinara, dok je Pokrajina uložila oko 900.000 dinara za kompletnu opremu. Ne samo što je objekat adaptiran već je i opremljen novim sredstvima za rad. Sve je potpuno novo, od nameštaja, preko aparata, do opreme u kupatilima. Sada imamo lepe uslove za rad, a korisnici naših usluga mogu da se osećaju prijatno. Već vidim da su svi srećni i zadovoljni. Važno je da imaju na umu da neko misli na njih i da im želi dobro. Nadam se da će umeti sve da čuvaju kao da su u svojoj kući – rekla je Ivanka Radu-Halabrin.

Uslovi za ponovni, nesmetani rad Kluba za odrasla i stara lica u potpunosti su ispunjeni, što se posebno odnosi na kulturno-zabavne aktivnosti. Dok su boravili na Tesli, korisnici usluga pomenute ustanove nisu mogli da organizuju takve programe, već su putovali. Odlazili su na izlete i družili se s članovima drugih organizacija. Obišli su manastire na Fruškoj gori, posetili su Novi Sad i Sopot, a učestvovali su i na jednom takmičenju, tačnije u Republičkoj ligi trećeg doba, u kojoj su osvojili drugo mesto. U prilog živahnom socijalnom životu najstarijih sugrađana ide i druženje sa članovima nekoliko klubova iz Beograda, a u Zrenjaninu su se susreli s penzionerima iz Paraćina, Niša, Aleksinca i Vrnjačke Banje.

Za razliku od drugih organizacija, pančevački Klub je svojim korisnicima obezbedio besplatna putovanja. Novac za autobuski prevoz predviđen je u okviru programskih aktivnosti, a ručak je svima plaćen iz fonda za članarinu. Kako je istakla Ivanka Radu-Halabrin, rukovodstvu Kluba bitno je da na ovakve izlete ne idu samo imućni ljudi.

Na poslednjem sastanku korisnika usluga Kluba članovi su se dogovorili da jednom mesečno organizuju druženja, a na svaka tri meseca proslavljaće rođendane. Pošto se rad ove ustanove normalizovao, sekcije rade po ustaljenom rasporedu. Ponedeljkom se sastaju likovnjaci, utorkom stari igraju šah, sredom se održava aktiv žena, a četvrtkom radi literarna sekcija. Članovi orkestra, solo pevači i grupa pevača sastaju se petkom, a mimo toga Ivanka Radu-Halabrin priređuju različite aktivnosti.

Adaptiranim prostorijama nedostaju samo knjige i sobno cveće, koje bi oplemenilo prostor. U tome je korisnicima usluga Kluba neophodna pomoć naših sugrađana. Bilo bi lepo da svi oni koji to mogu izdvoje malo novca, kupe bar jednu knjigu i odnesu je na dar penzionerima. Život bi im sigurno bio zanimljiviji uz literaturu i duhovna putovanja, kao i uz saznanje da nisu zaboravljeni i sami.

Iz Zavoda za zdravstveno osiguranje

Zamena knjižica do kraja godine

Stare zdravstvene knjižice važiće do 31. decembra, obaveštavaju nadležni iz republičkog Zavoda za zdravstveno osiguranje, a ne do kraja juna, kako su preneli neki beogradski mediji. Naši sugrađani do kraja godine imaju dovoljno vremena da stare knjižice zamene novim dokumentom. Penzioneri treba to da urade u pančevačkoj Filijali Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje, gde će dobiti nove zdravstvene knjižice s trajnom overom. Zaposleni za sebe i članove porodice zdravstvene legitimacije treba da zamene posredstvom firme u kojoj rade.

Crna hronika

Krali šine

Policijski službenici PU Pančevo 21. jula u 1 sat lišili su slobode i zadržali u pritvoru do 48 sati Aleksu S. (1965) i Dragana A. (1970) iz Omoljice zbog osnovane sumnje da su od 25. juna do 1. jula izvršili krivično delo teške krađe na štetu JP „Železnica Srbije”. Oni su na 35. kilometru pruge Vladimirovac–Kovin demontirali i ukrali železničke šine u dužini od 360 metara i time pričinili materijalnu štetu od preko 1.200.000 dinara.

Trojica tukla jednog

Pripadnici službe Policijske uprave Pančevo 21. jula uhapsili su i zadržali Borislava B. (1978), Radeta B. (1979) i Zorana S. (1979) iz Pančeva zbog osnovane sumnje da su izvršili krivično delo teške telesne povrede. U policiji navode da su njih trojica 20. jula oko 4 sata na parkingu ATP-a napali Gojka M. (1976) iz Bijeljine i zadali mu teške telesne povrede opasne po život. Pošto mu je u pančevačkoj Bolnici ukazana prva pomoć, državljanin Bosne i Hercegovine prevezen je u Urgentni centar u Beogradu.

Stradao pešak

U Ulici Žarka Zrenjanina, kod broja 24, 18. jula u 21.40 dogodila se saobraćajna nezgoda. Uviđajem je ustanovljeno da je Zoran S. (1964) iz Pančeva, koji je upravljao „jugom”, idući ka Ulici Georgija Dimitrova usled neprilagođene brzine izgubio kontrolu nad vozilom i desnom bočnom stranom udario pešaka Ilonku K. (1937) iz Pančeva, koja se kretala uz desnu ivicu trotoara.

Usled udara i pada na kolovoz Ilonka K. zadobila je teške telesne povrede. Nakon ukazane prve medicinske pomoći upućena je u beogradski Urgentni centar na lečenje. Sledi krivična prijava protiv vozača.

Dok je trovanja, biće i prijava

Preuzmite model krivične prijave: dokumenta/prijava.pdf

U hotelu „Tamiš”

Ima dima, nema vatre

Odsek za zaštitu i spasavanje u Pančevu 18. jula u 8.39 primio je poziv uzbuđenog građanina. On je prijavio da vidi dim koji izlazi iz jedne sobe u hotelu „Tamiš”. Odmah su na lice mesta izašla dva vatrogasna vozila i šest vatrogasaca. Zajedno s osobljem hotela obišli su sve sobe i ostale prostorije i ustanovili da ne postoji nikakva požarna opasnost.

Po svemu sudeći, manji požar je ugašen pre dolaska jedinice, što su najverovatnije učinili radnici hotela ili neki gost. S obzirom na to da nije pričinjena nikakva vidljiva materijalna šteta, obaveza da se izvrši uviđaj nije postojala.

Škola forenzičke lingvistike

Svetsko znanje, naši đaci

Certifikati u rukama koje pokreće pamet

Na odseku za kriminalistiku Internacionalnog univerziteta u Novom Pazaru, departman u Pančevu, u saradnji s institucijom Forensic linguistic institute FLI i laboratorijom „Audiolex” (Australija), od 17. do 19. jula održana je druga letnja škola forenzičke lingvistike.

Predavanje, kome je prisustvovalo dvadesetak studenata lingvistike, prava i kriminalistike, kao i nekoliko pripadnika Ministarstva unutrašnjih poslova Srbije, održali su Ričard Tejlor (Velika Britanija), Kejt Sorej Vajt (Australija), Dobrivoje Stanojević, Vesna Polovina, Zorka Kašić i Lidija Nikolić, vrhunski stručnjaci iz oblasti forenzičke lingvistike.

Polaznici letnje škole dobili su certifikat Internacionalnog univerziteta u Novom Pazaru i Instituta za forenzičku lingvistiku Velike Britanije. Zaslužio ga je i Marko Dimitrijević s Internacionalnog univerziteta, čijom su zaslugom određeni delovi predavanja prenošeni na Studentskoj internet televiziji Srbije.

Poverioci protestovali ispred „Šunke”

Ni stoka ni novci

Ogorčeni uzgajivači stoke podsetili vlasnika mesare da je prošao rok za isplatu • Direktiva da se prave kobasice od dva dana starog nehlađenog mesa • Tužne sudbine bivših radnika • Da li će poverioci biti isplaćeni 1. avgusta?

Ponovni skup kod nekadašnjeg radnog mesta

Grupa od dvadesetak nezadovoljnih uzgajivača stoke okupila se 21. jula u 7.30 ispred mesare „Šunka” u Ulici Dimitrija Tucovića 111, kako bi njenog vlasnika Jovana Dabića podsetila na to da je prošao dogovoreni rok za isplatu 1. jul. Branislav Dabić, otac vlasnika firme, pojavio se na terasi oko 8 sati i upitao okupljene šta traže pred njegovom kućom. Potom ih i obavestio da je njegov sin u bolnici. On je, po rečima Petra Uglješina, jednog od oko trideset ogorčenih poverilaca, tom prilikom pretio Milanu Bardaku, nekadašnjem zaposlenom u mesari njegovog sina.

Nakon toga došla je policija, a u 8.15 iz kuće je izašao Jovan Dabić i obratio se prisutnima objasnivši im da nema novca za isplatu. Ipak, potpisao je izjavu da će 1. avgusta isplatiti sve dugove za kupljenu stoku.

Selektivni godišnji

Uglješin, poverilac kome Dabić nije isplatio četiri svinje i pet bikova od novembra prošle godine, požalio se da mu je vlasnik „Šunke” obećao plaćanje po aktuelnoj tržišnoj ceni žive stoke, čega se Dabić, međutim, ne seća, već je predložio da „razliku svi mogu da dokažu na sudu”. Valja napomenuti da je razlika u ceni žive stoke na tržištu od novembra prošle godine do danas uvećana i do pedeset posto.

Milan Bardak, poslovođa proizvodnje i prerade mesa u pogonu mesare na Jabučkom putu b. b. od 2003. do 2006. godine, a zatim ponovo od juna 2007. do jula 2008, tvrdi da u prvom trogodišnjem periodu njegovog angažmana tadašnji vlasnik „Šunke” Jovan Arsenov, deda Jovana Dabića, nije plaćao prekovremeni rad, kao ni socijalno, penzijsko i zdravstveno osiguranje, nijednom od svojih dvanaest radnika. Nezadovoljni Bardak objasnio je da je Arsenov septembra 2007. godine doveo firmu do stečaja, a istog meseca preuzeo ju je njegov unuk.

Takođe, kaže i da je 25. juna „Elektrovojvodina” isključila struju u klanici na Jabučkom putu, a uključila ju je dva dana kasnije. Ovakav tretman bio je poguban za 26 kilograma mesa i 140 kilograma masnoće za preradu. Dodaje da vlasnik mesare, međutim, nije tako smatrao, te ga je istog dana pozvao da od mesa koje dva dana nije bilo hlađeno napravi kobasice. Na sreću građana Pančeva koji kupuju u ovoj mesari, savesni mesar odbio je ovaj zadatak, zbog čega je dobio otkaz.

Bardak objašnjava da je Jovan Dabić 28. juna zatvorio mesaru na Zelenoj pijaci i tom prilikom trima radnicima rekao da je „vreme za godišnji odmor”, dok je četvoro neobaveštenih zaposlenih u klanici na Jabučkom putu nastavilo da radi i „tokom godišnjeg”. Nezadovoljni mesar priča da je sve do 21. jula vlasnik „Šunke” izbegavao telefonske pozive svojih nekadašnjih radnika i poverenika kojima duguje pozamašne sume novca.

Neprimereni uslovi

Bardaka je posebno uznemirila priča o tome kako se Arsenov odnosio prema Stojanu Bulatu, koji je od 1996. do 2001. godine radio u „Šunki” kao neprijavljen radnik. Bulat je tužbu protiv vlasnika mesare povukao zbog Dabićeve ucene da ukoliko to ne učini neće dobiti osiguranje. Od bivšeg mesara „Šunke” saznali smo i za sudbinu Joce Kokore, koji je bio prijavljen radnik, ali je zbog toga što poslodavac nije uplaćivao zdravstveno osiguranje morao da proda imanje, kako bi platio troškove operacije srca marta 2005. godine. Kokora danas ne prima penziju, jer mu Arsenov nije uplaćivao ni penzijsko ni socijalno osiguranje.

Bivši radnici se pitaju kako sanitarna inspekcija nije preduzela odgovarajuće mere protiv vlasnika mesare kada klanica nema gradsku vodu, niti je upisana u katastar, a sanitarni uslovi nisu primereni delatnosti. Međutim, leta 2005. godine ovaj objekat je zatvorio veterinarski inspektor Goran Pandurov zbog, po Bardakovim rečima, neispravnosti u radu. Tom prilikom Dabić je na pitanje da li su radnici prijavljeni odgovorio potvrdno. Klanica je ponovo otvorena već nakon petnaestak dana. Tužbu protiv Jovana Dabića podnelo je šestoro bivših radnika: Jelena Gvozdenac, Slavica Tomić, Jovan Erdeljan, Milorad Savanov, Milan Bardak i Milanka Ćosić.

Dabić je veći deo tvrdnji bivših zaposlenih demantovao i izjavio da je „netačno da nije bio plaćan prekovremeni rad, kao i osiguranje radnicima u periodu od 2003. do 2006. godine”. Kazao je i da je klanica samo jedan dan ostala bez struje, te da nikada nije izbegavao kontakt s radnicima.

Ostaje da se vidi da li će Dabić ispoštovati potpisanu izjavu i isplatiti poverioce do 1. avgusta, a sigurno je da će slučaj dobiti epilog i na sudu tokom septembra.

Tri nova antenska stuba za mobilnu telefoniju na teritoriji Pančeva

Od jačine signala zavisi nivo negativnog uticaja

Mobilni operater VIP Sekretarijatu za zaštitu životne sredine podneo zahtev za procenu uticaja na životnu sredinu • Do prekoračenja dozvoljenog nivoa elektromagnetne emisije može doći zbog nekorektne instalacije antenskog sistema

Antenski stub para nebo

Sekretarijat za zaštitu životne sredine u narednih nekoliko dana treba da odluči da li je potrebno da mobilni operater VIP uradi procenu uticaja na životnu sredinu za projekte koji se odnose na postavljanje triju antenskih stubova na teritoriji grada. Širenje mobilne telefonije uslovljeno je izgradnjom mnogobrojnih repetitora i baznih stanica, koje se svakodnevno postavljaju širom Srbije, što i te kako uznemirava građane zbog straha od eventualnih štetnih posledica po životnu sredinu i zdravlje. Nisu retki ni protesti, uz zahtev da se na licu mesta daju stručna objašnjenja o svim mogućim posledicama po zdravlje građana, a odgovore na mnoga pitanja o ovom problemu tražili su i odbornici u lokalnim parlamentima širom Srbije.

U studiji o štetnosti zračenja baznih stanica navodi se da bi do prekoračenja dozvoljenog nivoa elektromagnetne emisije moglo doći zbog nekorektne instalacije antenskog sistema. Prema godišnjem izveštaju nadležnih stručnjaka, kontrole operatera na prostoru Srbije pokazale su da se svi mobilni operateri pridržavaju granice maksimalno dozvoljenog intenziteta elektromagnetnog zračenja i da redovno mere i proveravaju nivo štetnog dejstva sistema. Prema zaključku analize uticaja elektromagnetne emisije baznih stanica na životnu sredinu, koju je uradio Elektrotehnički fakultet u Beogradu, kaže se da bazne stanice GSM svojim radom ne zagađuju životno i tehničko okruženje (vodu, vazduh i zemljište). U malom procentu slučajeva u inicijalnoj fazi rada može doći do povišene elektromagnetne emisije, ali se pravilnom konstrukcijom i instalacijom antenskog sistema uticaj emisije svodi na minimum. S druge strane, stručnjaci za telekomunikaciju ističu da nivo štetnosti zavisi pre svega od snage antenskog sistema. Pravilnicima je jasno propisano u kakvom se okruženju mogu postaviti antene, tako da uslovi i dozvole, kao i samo mesto, zavise neposredno od jačine signala.

Za bazne stanicu s emiterima izlazne snage do 50 vati, prema propisima, nije potrebno uraditi procenu uticaja na životnu sredinu. Međutim, ukoliko se na antenski stub postavi sistem koji emituje snagu preko 150 vati, onda je mobilni operater dužan da uradi odgovarajući zakonski dokument. Zanimljivo je to da nadležni operateri mogu samoinicijativno povećavati jačinu signala kad im je volja, pa je kontrola nadležnih inspekcijskih službi uzaludna. U zemljama Evropske unije zakonom je propisano da vlasnici antenskih stubova na kritičnim mestima u gradu ili sredinama gde borave ljudi moraju da obezbede nezavisni automatski sistem merenja jačine snage signala.

Prema projektu VIP-a, planirano je da na teritoriji Pančeva budu postavljena još tri antenska sistema: u Prvomajskoj ulici 10 (vodotoranj), u Ive Kurjačkog 68 i u Kačarevu.