Kako direktor „Azotare” komentariše nedavna dešavanja u ovoj fabrici

Cena đubriva na svetskom tržištu garantuje proizvodnju

Prekid štrajka bio uslovljen izveštajem Agencije za privatizaciju o kontroli sprovođenja kupoprodajnog ugovora • Za uvoz amonijaka potrebnog za pokretanje proizvodnje nedostaje saglasnost Ministarstva zaštite životne sredine • Sa „Srbijagasom” postignut dogovor o isporučivanju gasa • Novo poslovodstvo imaće jednak odnos prema radnicima „Azotare” i prema zaposlenima u zaštitnoj radionici „Azotin”

Vujadin Janković: „Azotara” će uskoro raditi punim kapacitetom

Posle gotovo mesec i po dana štrajk u „Azotari” prekinut je 22. jula, kada je u ovu fabriku stigao izveštaj Agencije za privatizaciju o kontroli sprovođenja kupoprodajnog ugovora. Tim dokumentom, između ostalog, poslodavcu je naloženo da započne investiranje u proizvodnju tako da je štrajkački odbor odlučio da s poslodavcem potpiše sporazum o prekidu štrajka.

Direktor „Azotare” Vujadin Janković u razgovoru sa saradnicom „Pančevca”, obavljenom nekoliko dana pre kraja štrajka, rekao je da je još 11. jula, kada je štrajkačkom odboru izneo plan i program pokretanja proizvodnje, i nakon isplate svih zaostalih primanja, pozvao radnike da okončaju štrajk i ocenio da nema potrebe za daljim pregovorima, jer su svi zahtevi štrajkača ispunjeni, kao i da štrajk neopravdano dugo traje.

– Ubeđeni da do realizacije neće doći, nastavili su štrajk, a u stvari su kupovali vreme. Predlagao sam da se štrajk oroči ili zamrzne ukoliko poslodavac ne ispuni data obećanja, što su oni odbili. Razlog za nastavak štrajka videli su u predlogu da ne dobiju zarade za vreme provedeno u štrajku. To po zakonu nije obaveza poslodavca i više puta sam štrajkačima na to ukazao. Umesto da brine o pokretanju proizvodnje, štrajkački odbor zalagao se za to da se štrajk produži. Ako pogledate njihove zahteve i one s kojima je poslovodstvo izašlo pred radnike tog 11. jula, videćete da se mi jedino razilazimo u tome da ne želimo da platimo radnicima vreme provedeno u štrajku. Ako je samo taj interes bio sporan, onda je štrajk neopravdano dugo trajao – istakao je Vujadin Janković.

Nejasna uloga Agencije za privatizaciju

S obzirom na to da je prekid štrajka bio uslovljen izveštajem o kontroli sprovođenja kupoprodajnog ugovora, Janković kaže da nikad nije uspeo da razume kakve veze ima odnos poslodavca sa zaposlenima i sindikatima kada je u pitanju kupoprodajni ugovor između konzorcijuma i Agencije.

– Agencija ima garancije konzorcijuma za ono za šta je smatrala da je potrebno. To su bankarske garancije i one su najjače. Na sastanku kome su prisustvovali i vodeći ljudi Saveza samostalnih sindikata u državi i pokrajini, članovi tog sindikata u „Azotari” jasno su rekli da podržavaju kupoprodajni ugovor i da im nije interes da ga raskidaju i na taj način poremete dalji razvoj fabrike. Ako je to tako, onda meni nije jasno zašto drugi sindikati, posebno predsednik štrajkačkog odbora, insistiraju na tome pri obraćanju štrajkačima i stalno traže neke razgovore s Agencijom. To zaista neme nikakve veze sa štrajkom i sa štrajkačkim zahtevima, kao ni s obavezama poslodavca prema zaposlenima – kaže Janković.

Amonijak ili iz uvoza ili sopstveni

Direktor „Azotare” ističe da je poslodavac ispunio zahteve štrajkačkog odbora, a da program pripreme i novi start proizvodnje zavise i od dozvole za uvoz amonijaka, koju treba da izda Ministarstvo zaštite životne sredine, a koja do danas nije stigla.

– U informatoru namenjenom radnicima i na sastancima sa štrajkačkim odborom ja sam naveo datum starta fabrike, koji je uslovljen datumom dobijanja saglasnosti za uvoz amonijaka. Ako saglasnost ne dobijemo, ne možemo ni da uvezemo amonijak ni da pokrenemo proizvodnju. „Azotara” mora da ima zaradu i ne postoji nijedan razlog da poslodavac i većinski vlasnici ne podrže pokretanje proizvodnje i samim tim uposle sve radnike. Realno je bilo da 15. ili 18. jula, kako je ranije bilo obećano, dobijemo saglasnost da uvezemo amonijak. Na pruzi u „Azotari” stoji 60 zakupljenih plaćenih cisterni kojima će određena količina amonijaka biti dopremljena, što bi pomoglo da startujemo u prvoj nedelji avgusta. Međutim, bez saglasnosti za uvoz i bez amonijaka, moramo da započnemo pripremu našeg pogona Amonijak, a to onda znači da bi realno bilo očekivati da proizvodnja krene tek u septembru. Za start Amonijaka 3 potrebno je uložiti dva miliona evra – kategoričan je Janković.

On je naglasio da je cilj poslovodstva da proizvodnja što pre počne, jer je interes fabrike da se ispoštuju i kupci đubriva, ali da to apsolutno više ne zavisi od njih, već od saglasnosti Ministarstva.

Usaglašeni uslovi za isporučivanje gasa

– Imamo bugarskog dobavljača od kojeg smo već uvozili amonijak. Međutim, i bez uvoza ove sirovine, naš start neće biti ugrožen, jer smo se s rukovodstvom „Srbijagasa” načelno dogovorili o uslovima pod kojima će „Azotara” moći da pokrene proizvodnju i da radi punim kapacitetom.

Cena gasa može biti samo viša, jer se vezuje za rast cena nafte. Pre samo šest meseci nafta je bila oko 80 dolara, a sada je već 150, te je sigurno da će doći i do korekcije cene gasa. Za nas je važno da ćemo ubuduće plaćati cenu gasa kao i svi u okruženju, kao Bugari i Rumuni, gde nam je najveća konkurencija. Kolika god da bude, ta cena ipak će omogućiti da „Azotara” ostvaruje zaradu zato što je azotno đubrivo na svetskom tržištu u poslednja tri meseca znatno poskupelo – objašnjava Vujadin Janković.

„Azotara” mora da uposli sve svoje kapacitete, pa tako i luku i drugu logistiku. Jedan od poslova kojima se „Azotara” mora baviti, prema Jankovićevom mišljenju, jeste da pruža više usluga kada je u pitanju uvoz onih đubriva koja se u Srbiji ne proizvode ili se nedovoljno proizvode. Priče da će se „Azotara” baviti trgovinom đubriva i da će zapostaviti proizvodnju, Janković ocenjuje kao apsolutno netačne. U prilog tome kaže da se danas u Srbiji NPK đubrivo prodaje po cenama koje su znatno niže nego na svetskoj pijaci. Janković smatra da je u tome šansa za zaradu.

„Azotin” neće biti zaboravljen

Zaštitna radionica „Azotin”, koja je kupljena zajedno s „Azotarom”, upošljava 72 invalida rada. Vujadin Janković kaže da je 2007. godine propuštena prilika da se napravi sporazum o dobrovoljnom odlasku radnika iz „Azotina”, kao što je to urađeno u „Azotari”.

– „Azotin” je bio jedan od prioriteta i u mom prvom mandatu, od juna 2006. do juna 2007. godine, a i sada je, kada sam ponovo na čelu „Azotare”. Ja ne razdvajam „Azotaru” od „Azotina” i rezultat toga je da su zaposleni u „Azotinu”, otkako sam ponovo direktor, primili pet plata, za prvih pet meseci u ovoj godini. U daljem periodu dobijaće uredno isplate kao i radnici „Azotare”. Odnos prema zaposlenima u „Azotinu” jeste jedan od najvećih propusta prethodnog rukovodstva. S mojim dolaskom odnos poslovodstva prema radnicima se menja, što će oni ubrzo i videti. To sam im rekao čim sam ponovo došao u „Azotaru” i ljudi mi veruju. Ne mogu da ne primetim da su ti radnici mnogo propatili zbog maćehinskog ponašanja prethodnih direktora, a da su i pored toga iskazali veću toleranciju od zaposlenih u nekim drugim fabričkim celinama – kaže Janković.

Nije daleko jesen, kada ćemo svi zajedno moći da se uverimo u izjave poslovodstva „Azotare”. Razlog za to što dozvola za uvoz amonijaka, i pored ranijih obećanja, nije stigla, možda leži u činjenici da je nedavno došlo do smene na čelu Ministarstva zaštite životne sredine.

Tradicionalni „Žetelački dani” u Vojlovici

Uspešan završetak žetve

Kosa mora biti „ljuta”

Tradicionalna manifestacija u Vojlovici kojom se na specifičan način obeležava uspešan završetak žetve održava se 14. put. I ove godine „Žetelački dani” okupili su veliki broj prijatelja koji su se prisećali davnih vremena.

– Ono što danas jedan kombajn može da pokosi za sat vremena, nekada su vredni ratari žnjeli čitav dan. Najvažnija je bila dobra volja i oštra kosa, koja je bila prilagođena uspešnom košenju žita. Koristili smo kosu s pričvršćenim polukružnim prutom na vrhu, da se žito ne bi razbacivalo pri košenju i da bi se klasje lepo slagalo pri otkosu, kako nas žene koje su iza nas slagale snopove ne bi kritikovale i govorile da razbacujemo žito na sve strane – priseća se starih vremena Paja Beracka i dodaje da kosa nije smela da bude „ljuta”, jer bi onda pucala.

I Stevan Marjanov pokazao je mladim Vojlovčanima kako se nekada kosilo.

– Sada se mnogo lakše i brže radi. U naše vreme na jednom lancu bilo je posla za osmoro ljudi: dva kosača, četiri žene koje su skupljale i slagale snopove i dvoje dece koja su nam donosila vodu. Od ručno povezanih strukova pravili smo krstine i slagali smo ih u trinaest redova, a na vrh smo stavljali i četrnaesti, za popu – kaže Marjanov.

Žene su imale veoma važnu ulogu u danima žetve. Morale su i da spremaju i zajedno s decom donose na njivu obilan doručak i ručak, jer žeteoci nisu imali vremena da napuštaju žitna polja. Tako su i ovog puta spremile sofru pod otvorenim nebom.

– Za kosce je ishrana tokom žetve veoma važna, jer je košenje težak fizički posao. Zato naši muškarci moraju da se potkrepe slaninom, kobasicom, lukom, paradajzom i domaćim hlebom, a tu su i domaće vino i rakija kao podstrek za bolje raspoloženje, jer se uvek kosi u društvu – ističe Klara Kerekeš.

Ovogodišnje „Žetelačke dane” MZ Vojlovica uspešno je organizovala uz pomoć SO Pančevo, Instituta „Tamiš”, Privredne komore i „HIP–Petrohemije”. Svi oni prepoznali su pravu vrednost ove manifestacije.

– Pokazali smo još jednom da umemo na pravi način da čuvamo našu multietničnost i kulturu. Veoma je značajno što smo na našim žitnim poljima okupili i mnogo mladih, zbog kojih sve ovo i radimo, jer želimo da oni dalje neguju našu tradiciju i „Žetelačke dane”, koji ne dozvoljavaju da se sve zaboravi – rekla je Silvana Ivazović-Jeđini, predsednik MZ-a Vojlovica.

Ove nedelje organizovano je i nekoliko stručnih skupova za poljoprivrednike. Predavači su bili menadžeri Fonda za razvoj AP Vojvodine i Garancijskog fonda, dok je novinar Zaharije Trnavčević imao mnogo saveta za Vojlovčane, kao i prave odgovore na njihova brojna pitanja. U četvrtak je odigrana i revijalna utakmica u banatskim šorama, a u petak, 25. jula, na platou ispred Spomen-doma u Vojlovici biće otvorena izložba pekarskih proizvoda od žita i ručnih radova vrednih žena iz ovog kraja. Očekuje se da će „Žetelačke dane” u 18 sati posetiti i Saša Dragin, republički ministar poljoprivrede. Sve će se završiti u subotu, 26. jula, kada će vojlovačkim ulicama prodefilovati stare mašine koje su se nekada koristile, a tradicionalni žetelački bal u prostorijama SKUD-a „Đetvan” i KUD-a „Tamaši Aron” označiće kraj ovogodišnje uspešne žetve.

Blagovremene pripreme za grejnu sezonu

Vrelovod do Gimnazije

Radovi na spajanju toplane na Sodari vrelovodom s kotlarnicom u Ulici Vuka Karadžića 6 počeli su pre dvadesetak dana.

Pored toga, nadležni u „Grejanju” kažu da intervencija na Keju Radoja Dakića ima za cilj stavljanje van funkcije kotlarnice koja se nalazi na broju 5 pomenute ulice, pošto će toplana sa Sodare preuzeti njenu funkciju.

Prema rečima Stevana Maljkovića, rukovodioca održavanja u JKP-u „Grejanje”, planira se da vrelovod bude gotov do početka grejne sezone. Ovaj projekat finansiraju Opština Pančevo i Evropska agencija za rekonstrukciju, koja je obezbedila pedeset odsto sredstava.