Biti zdrav i srećan, voleti, biti voljen i radovati se životu – delovi su velikog mozaika koji se zove umetnost življenja. Na ovoj strani pokušaćemo da budemo od koristi i da svi zajedno nađemo rešenje ili bar ukažemo na putokaz kojim se može stići do tog velikog blaga. Bavićemo se i krajnje praktičnim stvarima – naši saradnici, doktori raznih specijalnosti, odgovaraće na vaša pitanja, koja nam možete slati na dobro poznatu adresu Žarka Zrenjanina 1, ili na i-mejl adresu pancevac@pancevac.eu.

Odmor je prilika za druženje s mališanima

Povedite decu na putovanje

Dr Snežana Mihailović pedijatar

Leto je i verovatno ćete nekud otputovati sa svojim detetom, makar na jedan vikend. Ali kuda? I kad? Posebno ako dete ima hronične zdravstvene probleme i niste sigurni kako će podneti promenu klime, nije lako odlučiti se za pravu destinaciju. O svemu tome razgovarali smo s dr Snežanom Mihailović, pedijatrom.

PANČEVAC : Kada najranije povesti dete na duže putovanje?

DR MIHAILOVIĆ: Dete ne treba da putuje pre nego što navrši osmi mesec. Najpreporučljivije je putovanje avionom, a treba izbegavati autobus i voz. Dobro rešenje je i krenuti udobnim privatnim kolima jer možemo da što češće pravimo pauze i eventualno zastanemo u nekom mestu na pola puta i prenoćimo. Na duži put dete ne treba da krene gladno, ali ne ni preopterećenog stomaka. Najbolje je da obeduje jedan sat pre polaska. Savetujem da se u toku putovanja prave pauze na kojima će uzeti užinu, osvežiti se i nastaviti dalje. Nije poželjno da mala deca jedu tokom vožnje, jer postoji veća verovatnoća da će se zagrcnuti ili da će doći do mučnine. Deci i odraslima koji loše podnose put pola sata pre polaska valja dati neko sredstvo koje smanjuje mučninu i nagon za povraćanjem. Gazirana pića ne bi trebalo konzumirati, a tokom puta dobro je piti što više tečnosti.

• Ukoliko dete ima neku hroničnu bolest, kako pogoditi pravo mesto za odmor, koje će mu prijati i eventualno doprineti poboljšanju zdravstvenog stanja?

– Roditelji će biti najsigurniji ako se opredele za onu destinaciju koja je detetu ranije prijala. Ako dete na primer ima astmu, možda će mu prijati boravak na moru, ali ne i na planini, i obrnuto. Važno je voditi računa o uslovima smeštaja, o tome da sobe budu sunčane, bez vlage i da u njima nema suvišnih prostirki, buđi, prašine... Ukoliko je dete alergično na polene trava, korova i drveća, treba odabrati pravo vreme kada će se ići na odmor. Pošto cvetanje prvo počinje na moru, a tek onda na planini, dobro je prilagoditi se tome i, na primer, ići na more u periodu od jula do avgusta, a na planinu nešto ranije, dok cvetanje još nije počelo.

• Koji su najčešći zdravstveni problemi kod dece nakon promene klime?

– To su obično stomačni problemi, crevne infekcije, koje uglavnom nastaju zato što roditelji nisu dovoljno obazrivi i ne vode računa gde kupuju hranu i šta jedu. Najsigurnije je da ishrana na odmoru bude lagana, sveže pripremljena, sa što više voća i salata, a da se izbegavaju jela s majonezom i raznim sosovima, koji su lako kvarljivi na visokim temperaturama.

• Na šta roditelji moraju obrate pažnju prilikom odabira destinacije i smeštaja?

– Bez obzira na to da li će se opredeliti za more, banju, selo ili planinu, neka provere da li tamo postoji dovoljno prostora za igru da bi dete moglo da bude fizički aktivno. Važno je da ispune vreme koje će provoditi s njim i da se informišu o tome da li u blizini ima lokacija koje vredi posetiti. Kada je u pitanju starije dete, treba ga voditi da vidi što više i nauči mnoge korisne stvari. Odmor ipak treba da bude i prilika za edukaciju, koja će detetu koristiti koliko i čist vazduh ili more. Ukoliko je dete anemično, savetujemo boravak na većim nadmorskim visinama, dakle bolje je odabrati neku planinu nego more. Ako dete ima neko neurološko oboljenje, tipa konvulzija i frasa, ne savetujemo, barem u prvoj godini nakon toga, izlaganje jakom suncu.

• Kako se najbolje pripremiti za odlazak i sprečiti one komplikacije koje je moguće sprečiti?

– Detetu najpre treba objasniti kuda će ići, posebno ako je malo i prvi put ide na letovanje. Roditelji treba da se raduju, da pričaju sa svojim mališanima o tome kako će tamo provoditi puno vremena zajedno i videti mnogo lepih stvari, kupati se u moru, videti na primer malo jagnje, delfina ili neku drugu malu životinju, zavisno od toga kuda idu. Što se prevencije tiče, mogu poneti nešto od osnovnih lekova za obaranje temperature, a ukoliko dete već prima neku terapiju, ne treba je prekidati. Dobro je poneti i neki probiotik zato što može doći do poremećaja stolice. Ne bi trebalo nositi i davati deci antibiotike na svoju ruku. Važno je upozoriti na to da neke kreme s antibioticima, kao i antihistaminici, mogu biti fotosenzitivni, odnosno koža koja je namazana njima može loše da odreaguje na sunce. Komplikacije ne očekujemo ako je dete potpuno zdravo. Za svaki slučaj, najbolje je da kupuju flaširanu vodu, jer na mnogim mestima voda ili nije za piće, ili ne prija onima koji na nju nisu navikli. Ako putuju u Afriku, savetujem da tamo flaširanu vodu koriste i za umivanje i pranje zuba i da samo nju koriste za pranje voća. Voće mogu da konzumiraju bez straha samo ako je dobro oprano i potom oljušteno.

• Šta učiniti ako se dogode neprijatnosti tipa sunčanice, opekotina, ujeda meduza ili uboda raznih insekata?

– Što se tiče opekotina, nadam se da su roditelji dovoljno savesni i odgovorni i da neće dozvoliti da do toga dođe, da će izbegavati prekomeran boravak na suncu i koristiti sredstva s UV filterima koja štite kožu. Ako do opekotina ipak dođe, mogu se koristiti specijalne kreme, kojih ima mnogo na našem tržištu. Ukoliko dete dobije sunčanicu, treba da leži u zamračenoj i hladnoj sobi i da popije nešto za obaranje temperature. Međutim, ako tegobe tipa glavobolje, povraćanja i visoke temperature potraju narednih nekoliko sati, obavezno treba potražiti lekara. U slučaju ujeda pčele ili ose, potrebno je staviti hladan oblog na mesto ujeda i za svaki slučaj pratiti stanje deteta. Ukoliko se otok povećava i na koži se pojavljuje osip, a dete otežano diše, to može biti veoma ozbiljno, i tada je neophodno potražiti najbližeg doktora.

• Koliko promena klime blagotvorno deluje na opšte stanje deteta?

– Za razliku od ostatka godine, roditelji tokom odmora nisu toliko nervozni, ne žure na posao i imaju vremena da se posvete svojoj deci. Promena klime i više vremena koje će provoditi s roditeljima ili rođacima, njihova pažnja i zajedničke aktivnosti obično imaju blagotvorni efekat i na telo i na psihu deteta.

O letovanju se treba dogovoriti

Neću tamo, hoću ovamo!

Došlo je vreme za odlazak na dugo očekivani odmor i sigurni ste da ćete ići sa svojom porodicom. To vas, naravno, raduje, ali ponekad može da se pretvori u pravu noćnu moru i da vam pokvari svu radost zbog putovanja. Da biste to izbegli, potrebno je puno kompromisa; ni poneka svađa nije loša ukoliko će dovesti do rešenja kojim će svi biti zadovoljni.

1. DOGOVORITE SE! Ne dozvolite da nečije mišljenje ne bude uvaženo. Ukoliko vaša supruga želi egzotično putovanje, a vi ste savršeno svesni da vaš novčanik jedva može da podnese i najobičnije letovanje, pronađite kompromis. Saslušajte šta vaš partner zaista želi i pronađite egzotiku i u sasvim običnim mestima. Skup odmor ne znači i kvalitetan odmor, a najvažnije je da ćete biti zajedno, zar ne?

2. ŽIVEO LAST MINUTE! Ponekad nije loše prepustiti izbor mesta trenutno najpovoljnijoj ponudi u agencijama. Mnoge agencije daju velike popuste na pojedine aranžmane koje nisu uspele da prodaju do polaska na put i ne mora da znači da je u pitanju loš smeštaj. Na internetu možete pronaći takve ponude u mnogim većim agencijama, samo je potrebno da ih otkrijete, da se informišete o tome šta tačno nude i odlučite da li vam to odgovara.

3. POSLUŠAJTE PRIČE DRUGIH PUTNIKA! Odvojite malo vremena i pogledajte sajtove s forumima na kojima putnici iznose svoja mišljenja o destinacijama na kojima su bili i tamošnjem smeštaju. Ako imate sreće da je neko bio tamo kuda vi nameravate da pođete, naći ćete detaljan opis i slike samog mesta, pa čak i vile, gazde, gazdarice i njihove dece. Preporučujemo vam sajt www.putovanja.info, na kome možete naći ponudu većine agencija i čak proveriti vremensku prognozu za svako mesto koje je u ponudi, i to za period kada želite da putujete. Koristan je i potforum „Turizam i putovanja” na sajtu www.krstarica.com, na kome putnici mogu da pročitaju kritike i pohvale raznih agencija i savete o izboru prave destinacije, kao i da dobiju odgovore na mnoga pitanja.

4. NEKA SVAKO RADI ONO ŠTO ŽELI! Vodite računa o tome da odaberete takvu destinaciju koja će svakom članu vaše porodice obezbediti nešto u čemu će uživati. Ako imate tinejdžere, najbolje je da izbegavate mesta u kojima za njih nema nikakve zabave. Ukoliko idete na more, idealno je da u turističkom mestu ili njegovoj blizini postoje uslovi za sportove na vodi, popularni akvaparkovi i kafići na samoj plaži. Ako ne možete da se dogovorite o izletu na koji ćete otići, podelite se prema interesovanjima i neka, na primer, jedan roditelj povede decu u akvapark, dok drugi obilazi neki arheološki lokalitet koji nije previše interesantan deci. Naravno, one važnije i poznatije lokalitete, muzeje i istorijske znamenitosti pokušajte da posetite svi zajedno.

5. NE GUNĐAJTE! Ne dozvolite sebi da sitnice kao što su nedovoljan broj pribora za jelo u apartmanu ili nešto veća udaljenost smeštaja od plaže budu prava prilika da partneru prebacujete i da mu, u znak osvete zbog propuštene egzotične destinacije, gunđate da vas je doveo u pravu „rupu” i nedođiju. Ako su vaše zamerke opravdane, obratite se turističkoj agenciji preko koje ste doputovali i njeni predstavnici biće dužni da vam pronađu adekvatan smeštaj.

6. I NA KRAJU... Ne zaboravite da uživate što više i da se smejete svaki put kada se za to ukaže prilika. Nekada ćete večeri provedene na obali mora, uz obične limenke i gitaru, pamtiti duže nego all inclusive smeštaj i šampanjac dobrodošlice. Najvažnije je da se svi vratite s osmehom na licu i da vas vreme koje ste zajedno proveli još više zbliži i promeni nabolje.

Nataša Gojković je mama četvorogodišnjeg dečaka koja je ove godine krenula na more sama s njim, i to autobusom koji nije idealno prevozno sredstvo za njegov uzrast. Ipak, uz dobru pripremu i puno strpljenja, sve je prošlo kako treba, i Nataša je s velikim zadovoljstvom prenela svoje utiske čitaocima „Pančevca”.

„Pre polaska na put radi preventive spakovala sam lekove protiv temperature i dijareje. Na sreću, ništa od toga nam nije trebalo. Laza je nestašno dete, koje je, srećom, otporno. Trebalo je izdržati osamnaest sati vožnje do Krfa, od čega jedan deo puta čine prilično opasne krivine. Malo smo pričali, ali je uglavnom spavao. Vila u kojoj smo bili ima bazen, tako da smo se pre podne kupali u njemu, a po podne, kada sunce više nije bilo tako jako, odlazili smo do mora. Za ručak je bila obavezna supica, a ostalo je jeo koliko je hteo i ono što mu se svidelo. Zahvaljujući Grčkoj i girosu Laza je počeo da jede meso, koje je do tada izbegavao. Najviše su mu se svideli vožnja brodićem, večernje šetnje i muzika u restoranima. Drage mame, slobodno bez straha idite na more sa svojim malim anđelima, jer su sigurno mnogo otporniji nego što vi mislite, a boravak na moru može mnogo značiti i deci i roditeljima. Puno pozdrava od Nataše i Laze iz Kragujevca.”