Organizovano rasulo

Zoran T. Popović

• Kod nas vlada pravo blagostanje, tako da se nestašica osnovnih životnih namirnica uopšte ne oseća.

• Iselio se iz čisto ekonomskih razloga. Njegov život nije vredeo ni prebijene pare.

• Naše blagostanje je neviđeno jer živimo u mraku.

• Pojedinci grubo negiraju naše veličanstvene uspehe, što gladnima i siromašnima ne uliva veru u bolje sutra.

Misao za ovu nedelju

• Iseljavanje se svelo na pojedinačne slučajeve.

Odlaze jedan po jedan.

Naše slike i prilike

Vesna, ne troši džabe hartiju

Ilustracija Dušan Ludvig

Pošto je našoj gradonačelnici prekipelo zbog zamlaćivanja Pančevaca povodom sve učestalijih zagađenja vazduha, rešila je da uzme divit i hartiju i da podnosi prijave protiv izazivača ovih pogubnih incidenata. Pošto ona nije prvi PRVI građanin Pančeva koji je pokušao da se na sličan način suprotstavi majstorima koji vazduh nad našim gradom ne čine samo miomirisnim već i lako vidljivim‚ ostaje mi da joj uz puno poštovanje njenih plemenitih pobuda preporučim: Vesna, okani se ćorava posla, ne troši džabe hartiju. Kao i ranije, i tvoje prijave će nam pomoći ko buli gaće jer se oni, a zna se ko, prema njima odnose u skladu s onom narodnom „prdi Mara za pudara”.

Zna se da Amerikom vlada vojnoindustrijski lobi, a Pančevom bosovi naftno-hemijskog kompleksa, i to oni koji nemaju direktne veze s ovom sredinom. Tako je bilo i pre nego što su došli Rusi; boli njih uvo za proteste gradonačelnice jednog, iz njihovog ugla gledano, utrini ravnog grada. Sve te dosadašnje posete predsednika, ministara, savetnika i direktora i njihovo saučestvovanje u našoj nesreći bili su prodavanje magle, od čega Pančevo nije imalo nikakve fajde, a najave da će trovači biti izvedeni pred lice pravde znače „obećanje ludom radovanje”. Po mom mišljenju, našoj Vesni ostaje samo jedno: da povede ovaj grad u pobunu protiv terora trovača naše životne sredine. I to na sve moguće načine, koristeći čak i meni strane poluterorističke metode: blokade saobraćajnica, opsadu vlade, sprečavanje rada njenih ministarstava...

* * *

Kod nas je često u upotrebi sintagma „glupi pandur”. Nju obično upotrebljavaju oni koji su odista glupi, jer su naši panduri, da upotrebim i ja taj otrcani izraz, sve samo nisu glupi. Istina, i u ovoj profesiji se nađu neki koji bi mogli da se okarakterišu maločas navedenim atributom, ali oni vrlo brzo okončaju radni staž u ovoj službi.

Oni koji veruju u mentalnu falinku ljudi iz ove struke i pokušaju to da iskoriste, vrlo brzo se uvere da su bili u zabludi i nađu se s one strane brave.

To potvrđuje i najnovija afera s razmnožavanjem falš vozačkih dozvola.

Krenulo je od auto-škole „Putnik” i hapšenja njenog vlasnika, izvesnog Renata Stankova, zbog osnovane sumnje da su se u njegovoj firmi dozvole mogle dobiti tako što se umesto ispita polagala „narukvica” od nekoliko stotina evra, a ima indicija da se slična praksa odomaćila u još nekim obrazovnim institucijama ove vrste. Uopšte mi nije jasno kako su ti ljudi mislili da im panduri neće dohakati; očigledno je da im u glavi nije baš sve kako treba. To može da im posluži kao olakšavajuća okolnost kada se nađu pred sudom jer, umesto da idu u zatvor, mogu dobiti lakšu kaznu: obavezno lečenje na nekoj psihijatrijskoj klinici.

Najnoviji dokaz da policajci nemaju deficit pameti jeste to što su zagriženi navijači koji su pretili Brankici Stanković, autorki „Insajdera”, posle samo dva dana za uši dovučeni u CZ.

Naivno su verovali, kao što sam rekao na početku, da su panduri glupi ko cepanice i da ih neće provaliti.

* * *

Odluka lokalnog rukovodstva „Nove Srbije” da Dušanu Mrvošu, zameniku naše gradonačelnice, otkaže poverenje i zatraži njegovo smenjivanje, dovela je i za naše prilike do nesvakidašnje situacije. Pošto je to isto telo zaključilo da bi nova Vesnina desna ruka mogao da bude Milanko Andrejić, novi pretendent na tu dužnost se našao u nezgodnom položaju. Podseća na onaj lik iz bajki: pola riba, pola devojka. On je, naime, gradski većnik, a da bi postao pomoćnik gradonačelnice, mora ponovo da postane odbornik. Kažem ponovo, jer je Andrejić na poslednjim izborima voljom naroda izabran za odbornika, ali je vratio mandat kako bi ušao u pančevačku vladu. Sada „Nova Srbija” treba da ražaluje nekog od svojih odbornika i na njegovo mesto opet ustoliči Andrejića. Deca bi rekla „uzimala-davala, s mačkama spavala”, a to ne priliči jednoj ozbiljnoj političkoj stranci.

* * *

Samo što smo pomislili da smo preživeli onaj prvi talas ove svinjarije zvane grip, kad epidemiolozi najavljuju da stiže novi, još opasniji. I opet podsećaju na to da treba izbegavati međusobne kontakte, kijanje, kašljanje, rukovanje, a o ljubljenju da i ne govorimo. Naše Ministarstvo zdravlja propustilo je priliku da podseti na to da jedno od najopasnijih legla gripa mogu biti opštinske sale za venčanja jer se u njima mladencima čestita uz obavezno cmakanje.

Rusi su tu opasnost uvideli još sredinom dvadesetih godina prošlog veka, pa bismo i mi mogli da primenjujemo njihova iskustva. To znači da bi u sali u kojoj matičari obavljaju ovaj svečani čin trebalo istaći nekoliko metara dugačku parolu: „Poljubac prenosi zarazu!” i ukrasiti je crtežima Kohovog bacila, spirohete, streptokoke i još nekih drugih koka, čak i gonokoke, koja izaziva onu sramotnu bolest, mada se ne prenosi poljupcem.

Druga strana levo

Saobraćajac po kilometru puta

Proteklih nekoliko dana u svim centralama političkih stranaka u Srbiji bila je prava mala pometnja. I ne samo u centralama nego i u glavama svih onih koji su proteklih godina navikli da (sasvim komforno i ugodno) žive od politike. A nije se dogodilo ništa strašno ni katastrofalno, nego su u samo dve opštine, jednoj beogradskoj (Voždovac) i jednoj požarevačkoj (Kostolac), bili izbori! I pometnja nije nastala zbog toga što je neko izgubio, a neko dobio vlast, već je došla otuda što sada svi analiziraju šta se dogodilo i kakvo je raspoloženje naroda, e da na nekim budućim izborima ne bi izgubili vlast, funkcijicu, sinekuru, članstvo u nekom upravnom odboru ili kakvu drugu privilegiju koju ona (vlast) sa sobom nosi.

Već na prvi pogled može se uočiti da Demokratska koalicija (DS–SDPS–SPO–DHSS) nije prošla baš najbolje. Na svakim novim izborima oni, mic po mic, na Voždovcu prolaze sve gore, a odmetnuti radikali (SNS), mic po mic, sve bolje. Vidi se i to da mnoge stranke „zvučnih” imena i razmetljivih samozaljubljenih lidera nisu mogle da pređu cenzus (LDP, „G17 plus”, SRS...), a i da ga je SPS jedva preskočio (uz malu pomoć „penzionera” i „Jedinstvene Srbije”). Najlakše se pak uočava da se takozvana narodnjačka koalicija (DSS–NS) krupnim koracima bliži sunovratu: sa 14,29 odsto glasova za samo godinu i po dana pala je na 8,57! Taj skok u bunar i zaborav, čini se, primećuju svi samo ne oni koji vode pomenute stranke: i dalje insistiraju na prevaziđenoj, isključivoj i autističnoj politici, koriste izlizane nacionalističko-populističke floskule i svađalačku retoriku, koketiraju s krajnjom desnicom, prave se principijelni, ali i nevešti kada su njihovi propusti, dok su bili na vlasti, u pitanju.

Konačno, kao na nekom vašaru, bilo je tu i onih koji su predstavljali samo beskorisni ukras: počev od lista umišljenih generala, pa sve do takvih za čije su kandidate glasali verovatno samo članovi porodica i pokoji lepo vaspitani komšija („Srpska sloga” – Ljubomir Simić, na primer, od 62.661 birača dobila je samo 74 glasa!).

Najvažnije pitanje koje se sada postavlja nije ko će na Voždovcu formirati vlast. Za to je „već viđena” koalicija Tominih naprednjaka (SNS) i Koštunica–Ilićevih narodnjaka (DSS–NS). Mnogo je važnije pitanje da li će neki od lidera uspeti da prihvate realnost i, što bi za njih i za nas bilo najbolje, shvatiti da su konačno zreli za političku penziju.

Podsetimo, posle nedavnih (oktobarskih) izbora u Grčkoj, i poraza dotad vladajuće „Nove demokratije”, njen lider Kostas Karamanlis odmah se povukao sa čelne partijske pozicije. To je normalno i uobičajeno ne samo za Grčku već za gotovo sve demokratije zapadnog tipa: loše prođeš na izborima, odmah se povlačiš i prepuštaš vođstvo nekom novom, mlađem, nekompromitovanom...

U Srbiji je izgleda sve moguće, samo to nije. Ovde se gube ne samo izbori već i ratovi, ali to nikada nikom nije bio dovoljan razlog da sa svoje osvojene pozicije samovoljno odstupi. Na čelu se ostaje do smrti, a po mogućstvu, čak i malo posle nje.

* * *

Novi Zakon o bezbednosti saobraćaja stupio je na snagu. Njime su uvedena neka nova pravila i žestoke kazne za kršenje propisanih normi. I sve to je sasvim u redu. Valjda će konačno i kod nas čovek moći da se oseća bezbedno u sopstvenom vozilu i na drumu. Sada ostaje samo jedna „sitnica” – njegova primena! S obzirom na našu narav može se lako dogoditi da bude striktno primenjivan samo prema onoj „sitnoj boraniji”, koja je i dosad uglavnom poštovala vozačka i saobraćajna pravila, dok će oni bahati, u skupim i moćnim vozilima zatamnjenih stakala, i dalje demonstrirati opasnu i nasilničku vožnju ugrožavajući sve oko sebe.

Jedini lek protiv takvih u Srbiji bio bi postavljanje po jednog saobraćajca na svaki kilometar puta.