U Ivanovu

Doček svetog Nikole

Već tradicionalno, kao i svih ranijih godina, 6. decembra, na dan svetog Nikole po katoličkom kalendaru, u crkvu svetog Vendelina stigao je sveti Nikola – Mikulaš. Deca su s uzbuđenjem čekala da se na vratima crkve pojavi Mikulaš s dugom belom bradom, štapom i vrećom punom poklona, pošto je proputovao pola sveta i istakao se čudima i dobročinstvima.

Sveti Nikola predstavlja sveca zaštitnika mornara, strelaca, trgovaca, studenata i dece.

Monsinjor Janoš Fišer predstavio je deci Mikulaša, pristiglog s dalekog puta. Sveti Nikola je najpre saslušao pesmice i molitve polaznika veronauke, potom je ispitao decu da li su poslušna, da li idu u crkvu i na veronauku i da li su dobri učenici, da bi im na kraju podelio mnoštvo paketića.

Radost najmlađih je tako najavila predstojeće praznike.

Deca su zahvalila Mikulašu na paketićima punim slatkiša i ispratila ga s nadom da će se dogodine opet sresti.

Tribina Društva pčelara iz Starčeva

Sve o medu, polenu, propolisu...

Društvo pčelara Starčevo održalo je krajem novembra u Kreativnom kulturnom klubu tribinu pod nazivom „Važnost pčelinjih proizvoda za ljudsko zdravlje”. Organizatori događaja želeli su da okupljenima skrenu pažnju na to da su med, matični mleč, polen i propolis izvanredna hrana i istovremeno dopuna lekovima, da se njihovim korišćenjem može povećati otpornost organizma, te da su veoma značajni za umni i fizički razvoj dece, za oporavak iznemoglih i očuvanje vitalnosti kod zdravih ljudi.

Publika je između ostalog saznala da pčelinji proizvodi sadrže sve što je čovekovom organizmu potrebno: i ugljene hidrate, i belančevine, i vitamine, i minerale, pa se oni zato smatraju visokokvalitetnom, biološki vrednom hranom.

Skrining dojki u Omoljici

Pregledajte se da ne bude kasno

Zbog učestalog otkrivanja raka grlića materice i posebno maligniteta dojki, Udruženje građana za borbu protiv raka iz Omoljice drugi put ove godine organizovaće akciju besplatnog skrininga dojki, i to u subotu, 12. decembra, pre podne, u omoljičkoj ambulanti.

Preglede će obavljati dr Sonja Vjetrov, specijalista onkologije iz Doma zdravlja Pančevo.

Ekološka edukacija u Gimnaziji

Limenke u kutije!

U pančevačkoj Gimnaziji sredinom novembra pokrenuta je ekološka kampanja „Limenke sakupljaj – okolinu sačuvaj”, u saradnji s firmom „Rekon”.

Program obuhvata edukaciju učenika i zaposlenih u školama o značaju recikliranja i potrebi ličnog angažovanja u oblasti očuvanja životne sredine, distribuciju obrazovnih materijala (brošura, letaka i postera) i akciju organizovanog prikupljanja limenki u školama. Partneri u ovom programu, koji se od 2006. godine realizuje u mnogim osnovnim i srednjim školama u Srbiji, jesu Ministarstvo životne sredine i prostornog planiranja, Zavod za zaštitu prirode i pokrajinski Sekretarijat za zaštitu životne sredine i održivi razvoj.

Gimnazijalci su postavili četiri kartonske kutije (dve u prizemlju i dve na spratu) i ako ova ekološka kampanja uspe, škola može zaraditi dodatna sredstva jer se firma „Rekon” obavezala da će otkupiti prikupljene limenke.

Korist od reciklaže limenki može biti višestruka jer se recikliranjem samo jednog kilograma aluminijumskih limenki može sačuvati osam kilograma boksita (rude), četiri kilograma hemijskih produkata i 14 kilovata struje. Jednostavno rečeno, reciklaža smanjuje potrošnju prirodnih resursa i količinu otpada koji nastaje u domaćinstvu. Korišćene limenke za piće, bilo da su napravljene od aluminijuma ili čelika, mogu da se recikliraju bezbroj puta a da pri tom ne izgube na kvalitetu. U poređenju s proizvodnjom primarnog aluminijuma iz boksita, reciklažom je moguće uštedeti i do 95 odsto energije i 95 odsto emisije ugljen-dioksida. Od limenki koje se odvoze u topionice dobija se sirovina od koje mogu da se ponovo naprave limenke, ali i bicikli, automobili, prozori i avioni.

Osnovni cilj ove akcije jeste da promoviše svest o značaju zaštite životne sredine, posebno među mlađom populacijom, i da učvrsti svest potrošača o potrebi reciklaže limenki kao uobičajenom modelu ponašanja.

Crna hronika

Razjašnjena eksplozija u Petra Preradovića

Policija je uhapsila i uz krivičnu prijavu predala istražnom sudiji Opštinskog suda u Pančevu M. P. (1976) iz našega grada, Z. P. (1957) iz Kraljeva i D. M. (1951) iz Beograda zbog osnovane sumnje da su odgovorni za eksploziju u kojoj je nedavno potpuno uništena kuća u Ulici Petra Preradovića 6.

Nadležni u policiji kažu da se osnovano sumnja da je M. P. izvršio teško delo protiv opšte sigurnosti i da je odgovoran za nepropisno i nepravilno izvođenje građevinskih radova. Kao odgovorno lice nije postupao po ugovoru o izvođenju radova ulične rasvete, zbog čega je tokom radova oštećena gasna instalacija. Posledica njegovog nemara jeste curenje gasa, što je kasnije izazvalo eksploziju i požar.

Z. P., koji je bio odgovorni izvođač radova, i D. M., angažovan u svojstvu nadzornog organa na izgradnji infrastrukture, terete se za nesavestan rad u službi jer nisu izvršili nadzor nad izvođenjem radova na kopanju rova u koji je položena gasna mreža.

Ukrao automobil i izazvao nesreću

A. B. (1987) iz sela Margita, opština Plandište, uhapšen je zato što je 7. decembra oko 13 sati u Plandištu ukrao automobil, a potom izazvao saobraćajnu nesreću u kojoj je oborio biciklistu i pobegao s lica mesta.

Biciklista je zadobio teške povrede, zbog kojih je zadržan u zdravstvenom centru u Vršcu, a nakon pronalaženja i hapšenja A. B. utvrđeno je da je u trenutku nesreće bio u alkoholisanom stanju.

Uhapšen Holanđanin

Pančevačka policija je prošle nedelje uhapsila Kevina V. N. (1988), državljanina Holandije, zbog osnovane sumnje da je u Banatskom Novom Selu izazvao saobraćajnu nesreću.

Vozeći prebrzo on je udario u automobil ispred sebe, za čijim je volanom bila Aleksandra L. (1975) iz Banatskog Novog Sela, u trenutku kada je počela da skreće ulevo. S njom je u vozilu bilo dvoje njene dece, koja su povređena, ali su na sreću zadobila samo lake povrede. Nakon što im je u bolnici ukazana pomoć, deca su puštena na kućno lečenje.

Pančevac krao u Kovinu

D. P. (1973) iz našega grada uhapšen je zbog sumnje da je početkom novembra obio parkirani automobil u Kovinu i iz njega ukrao veću količinu alata.

Požar u Skadarskoj

Nepažnja prilikom izvođenja radova autogenim aparatom bila je uzrok požara koji je izbio 3. decembra oko podneva u Skadarskoj ulici.

To je izazvalo požar na dve cisterne s mazutom koje su vlasništvo N. A. (1967) iz Pančeva. Povređenih nije bilo, a u policiji kažu da je materijalna šteta procenjena na oko 10.000 dinara. Protiv odgovornih lica biće podneta krivična prijava za krivično delo izazivanje opšte opasnosti.

NIS „objavio” rezultate merenja

Na punilištima nema emisije ugljovodonika

Dopis bez konkretnih podataka s mernih uređaja • Isplativa ekološka investicija

Ruska Naftna industrija Srbije objavila je rezultate jednogodišnjeg rada uređaja za povraćaj gasova prilikom utovara naftnih derivata na auto-punilištu i železničkom punilištu u pančevačkoj Rafineriji. Na osnovu njih „nisovci” tvrde da je emitovanje štetnih materija na ovim mestima gotovo eliminisano.

Rezultati merenja nisu dostavljeni javnosti, ali je menadžment ove kompanije poslao medijima dopis u kome se tvrdi da je rešen problem na jednom od emitera opasnih i zagađujućih materija.

Kako stoji u ovom dokumentu, u proteklih dvanaest meseci na auto-punilištu Rafinerije nafte Pančevo utovareno je preko 311.000 kubnih metara benzina i preko 798.000 kubnih metara dizel goriva.

Zahvaljujući realizovanom projektu modernizacije, uređajima za povraćaj gasova (nakon prevođenja u tečno stanje) u proizvodni proces je vraćeno više od 340 kubnih metara lako isparljivih ugljovodonika.

S druge strane, na železničkom punilištu u ovom periodu utovareno je skoro 60.000 kubnih metara benzina i blizu 3.800 kubnih metara aromata, a zatvorenim sistemom za povraćaj gasova sprečeno je emitovanje 70 kubnih metara ove štetne materije.

Kako tvrde u ruskom NIS-u, ova ekološka investicija bez sumnje je opravdala očekivanja jer su VRU jedinice za povraćaj gasne faze (VRU – Vapour recovery unit), koje su instalirane oktobra prošle godine, omogućile da se utovar derivata obavlja potpuno bezbedno i u skladu sa strogim propisima. Svečanom puštanju u rad ove jedinice, 14. novembra 2008, prisustvovao je tadašnji vrh srpske naftne kompanije, a zanimljivo je podsetiti na to da je realizacija ovog projekta kasnila godinu dana. Naime, Ministarstvo životne sredine još 2005. godine naredilo je nadležnima u ovoj kompaniji da do 2007. preduzmu određene korake kako bi se smanjilo emitovanje lako isparljivih ugljovodonika na rafinerijskim punilištima. Iako su „nisovci” uspeli da tokom 2007. odrade najveći deo posla kada je reč o postavljanju zatvorenog sistema utovara i istovara naftnih derivata, VRU jedinica na autopunilištu puštena je u rad tek u novembru 2008. NIS je za kompletnu rekonstrukciju izdvojio 32 miliona evra.

Međutim, ovde se priča ne završava. Sada je problem to što prevoznici nemaju adekvatne cisterne, pa se i dalje ne poštuju strogi evropski propisi, prema kojima se utovar (i istovar) mora obavljati s donje strane cisterne.

Prodaja leka s produženim rokom trajanja

„Tamiflu” za treći svet?

Validan do novembra 2009. godine, a još bolji do novembra 2012.

Sličan slučaj zabeležen i u Sarajevu

Čime izlečiti nepoverenje građana?

Farmaceutske ustanove baš imaju sreće s novim gripom.

Još u maju, dok se o epidemiji gripa A H1N1 sporadično govorilo, u apotekama je vladala velika potražnja za maskama, a zalihe „tamiflua”, uprkos ceni od oko 2.500 dinara, brzo su planule. Ovih dana u pojedinim privatnim apotekama u gradu može se naći navedeni antiviralni medikament s rokom trajanja do 2016. godine.

Ali samo ako imate sreće da ne naletite na onaj drugi, „produženi”...

Prelepljivanje

Našoj redakciji nedavno se obratila sugrađanka koja je 3. decembra u jutarnjim satima u apoteci „Fabeg” kupila „tamiflu” kome je u novembru 2009. godine istekao rok. Kako je rekla, na mestu gde je utisnut žig s datumom proizvodnje (novembar 2005) i datumom isteka (novembar 2009) bila je nalepnica na kojoj je odštampano da je lek upotrebljiv do novembra 2012. godine. Pošto se obratila farmaceutima iz apoteke u kojoj je kupila ovaj medikament, dobila je informaciju da je Svetska zdravstvena organizacija produžila rok trajanja za tri godine i da je lek prošao neophodne kontrole. Nezadovoljnoj sugrađanki je vraćen novac i ona je uspela da isti lek s rokom trajanja do 2016. godine kupi u drugoj apoteci u Pančevu.

U „Fabegu” kažu da je važenje leka produženo za tri godine pošto je utvrđeno da rok trajanja do novembra 2009. godine nije adekvatan.

– U vreme kada se kod nas očekivala epidemija, iz Ministarstva zdravlja stiglo je službeno obaveštenje da je rok važenja tog leka produžen do 2012. godine.

Takođe, postoji i dozvola da se on nađe na tržištu. „Tamiflu” s produženim rokom trajanja je u redu, istestiran je i siguran – rekla je Lidija Rančić, farmaceut u apoteci „Fabeg” u Ulici oslobođenja.

Isto i u regionu

Kako piše bosanski list „24 sata”, identičan slučaj nedavno se desio i u Sarajevu. Tamošnja Agencija za lekove i medicinska sredstva odobrila je stavljanje nalepnice s novim rokom valjanosti, i to posle dodatne kontrole koja je urađena u Zavodu za kontrolu lekova u Bosni.

Uprkos dvodnevnom telefoniranju srpskoj Agenciji za lekove i medicinska sredstva i raznim službama u Ministarstvu zdravlja RS, do zaključenja ovog broja nismo dobili informaciju da li je prodaja leka produženog trajanja zvanično odobrena. Budući da se našao u apotekama, najverovatnije jeste.

Kada se sve to ima u vidu, zaista je teško oteti se utisku da se u našem gradu, u siromašnoj Srbiji i regionu građanima „uvaljuju” lekovi koji nigde u Evropi ne bi mogli biti prodati. I kako se uopšte došlo do toga da baš u vreme povećane potražnje za „tamifluom” bude utvrđeno da prvi, pravi rok trajanja nije validan? Zar lekovi kojima istekne „rok trajanja utisnut na kutiji” ne treba da završe u kanti za smeće? Ili da progutamo još i to, pa nek nam je bog u pomoći.

Policija preispituje rad auto-škola u Srbiji

Kupovini vozačkih dozvola odzvonilo

Mnogi su do dozvole dolazili podmićivanjem, tvrdi policija

Sumnje koje su se dosad često čule da među vozačima u našem gradu ima onih koji su kupovali vozačke dozvole i podmićivali zaposlene u autoškolama da bi mogli da učestvuju u saobraćaju ovih dana su dobile zvaničnu potvrdu.

Ministarstvo unutrašnjih poslova Srbije u četvrtak, 3. decembra, objavilo je i dostavilo svim medijima saopštenje u kome se navodi: „U nastavku akcije na suzbijanju korupcije policijski službenici Ministarstva unutrašnjih poslova, Uprave kriminalističke policije i Policijske uprave u Pančevu, u saradnji s Okružnim javnim tužilaštvom u Pančevu, na teritoriji grada Beograda i Pančeva lišili su slobode 12 lica, i to: Renata Stankova (1970), vlasnika Auto-škole ’Putnik’ iz Pančeva; Vladimira Marina (1970), policijskog službenika; Novicu Boškovića (1968), policijskog službenika (obojica policajaca su bili zaduženi za kontrolu zakonitog sprovođenja polaganja vozačkog ispita i članovi komisije za polaganje vozačkih ispita u Auto-školi ’Putnik’ iz Stranu pripremio Mihajlo Gligorić Pančeva); Eminu Bagluleh (1981), člana komisije u Autoškoli ’Putnik’ iz Pančeva; Gorana Veljanovskog (1982) iz Pančeva, pomagača u izvršenju krivičnog dela davanje mita; Bojana Matijaševića (1976) iz Beograda; Petra Matijaševića (1947) iz Beograda; Marka Rapajića (1984) iz Beograda; Gorana Stamatovića (1974) iz Beograda; Miroslava Maljkovića (1977) iz Beograda; Borisa Martića (1980) iz Beograda i Aleksandra Stankovića (1974) iz Beograda. Oni su uhapšeni zbog postojanja osnova sumnje da su izvršili krivična dela zloupotreba službenog položaja, primanje mita, davanje mita i falsifikovanje službene isprave. Osumnjičeni Renato Stankov, Vladimir Marin, Novica Bošković i Emina Bagluleh uz pomoć Gorana Veljanovskog, iskorišćavanjem svog službenog položaja u periodu od jula do oktobra ove godine, za novčane iznose od 300 do 400 evra, omogućili su sticanje uverenja o položenom vozačkom ispitu bez polaganja teoretskog i praktičnog dela vozačkog ispita – Bojanu Matijaševiću, Petru Matijaševiću, Marku Rapajiću, Goranu Stamatoviću, Miroslavu Maljkoviću, Borisu Martiću i Aleksandru Stankoviću.

Osumnjičeni će uz krivičnu prijavu biti privedeni nadležnom istražnom sudiji Okružnog suda u Pančevu”, kaže se u saopštenju MUP-a Srbije.

Milorad Veljović, direktor policije, izjavio je povodom ovog hapšenja da je ono deo šire akcije koja je tek počela i da će tokom nje policija detaljno proveriti i preispitati i ostale auto-škole u Pančevu i širom Srbije.

On je objasnio da je povod za to početak primene novog Zakona o bezbednosti saobraćaja i želja policije da ubuduće na drumovima više ne bude onih koji su kupovali vozačke dozvole ili su komisije u autoškolama prema njima bile tolerantne i omogućavale im da bez problema polože vozački ispit. Veljović je dodao da nema sumnje da je veliki broj žrtava saobraćajnih nesreća na našim putevima posledica toga što su mnogi vozači prebrzo, bez dovoljno iskustva, seli za volan.

Apel bračnog para Žebeljan

Ostati živ u Ulici Dimitrija Tucovića

Ima sugrađana koji se ne mire sa stanjem takvim kakvo jeste, već su spremni da ulože trud kako bi bio ostvaren neki boljitak. U takve spadaju Monika i Milan Žebeljan, koji su, nezadovoljni zbog toga što je Ulica Dimitrija Tucovića, u čijoj blizini žive, krajnje nebezbedna za pešake, napravili nešto poput flajera na kome se navode sve opasnosti na putu i to poslali na brojne internet adrese.

Oni smatraju da je problematično to što u ulici nema semafora ni horizontalne signalizacije, a tuda se kreće veliki broj školske dece (u blizini je OŠ „Vasa Živković”), te roditelji s mališanima koji idu u vrtić „Bubamara”. Na „gugl” mapi oni su zabeležili mesto u Knićaninovoj ulici gde se nalazi demontiran samafor! Tim frekventnim magistralnim putem (ka buvljaku, Jabuci, Kačarevu, Zrenjaninu itd.) vozi se brzinom i preko 80 kilometara na sat, saobraćajna policija se retko viđa, a saobraćajke se često dešavaju. Žebeljanovi su takođe primetili da na putu ka Beogradu, koji nije toliko rizičan za pešake, ima čak 11 semafora.

Bilo bi dobro da njihov apel na kraju urodi plodom, mada se takve stvari retko dešavaju. Ipak, oni su istupili iz većine koja samo konstatuje da je stanje ovoga ili onoga u Pančevu loše i barem skrenuli pažnju javnosti na problem.

Počinje primena novog Zakona o bezbednosti saobraćaja

Kažnjavanje tek od 1. januara

Primena novog Zakona o bezbednosti saobraćaja počinje 10. decembra, ali će se kazneni poeni za prekršaje računati tek od 1. januara naredne godine. Do tada, saobraćajna policija će samo usmeno upozoravati vozače na to koliko se kaznenih poena dobija za učinjeni prekršaj.

Saobraćajna policijska ispostava u Pančevu ovih dana je najavila da će od naredne godine posebno rigorozno biti kažnjavani vozači koji budu vozili pod dejstvom alkohola.

Oni kod kojih bude utvrđena teška alholisanost (od 1,20 do 1,60 miligrama alkohola u krvi), veoma teška alkoholisanost (od 1,60 do dva miligrama) ili potpuno teška alkoholisanost (više od dva miligrama), kao i vozači koji odbiju zahtev policije da duvaju u balon, moraće, pored teških kazni koje će im biti izrečene, i da ostanu u prostorijama policije dok se ne otrezne. Po zakonu to može da traje najduže 12 sati.

In memoriam

Vladimir Belić

Više nije među nama naš sugrađanin Vladimir Belić, koji je za života ostavio značajan trag u sportu i društvenim organizacijama.

Preminuo je iznenada, dok je bio na banjskom lečenju, u 61. godini života, a sahranjen je 7. decembra na vojlovačkom groblju.

Njegov višegodišnji društveni angažman bio je posvećen šahu. Jedan je od osnivača Šahovskog kluba PAŠK Pančevo, osnovanog još pre 16 godina, u kome je radio aktivno sve do svoje smrti. Svojim radom je doprineo da ovaj klub dospe do Druge savezne lige i grupe „Vojvodina”.

Najviše je voleo da vodi ekipu PAŠK 2 i da tu stvara mlade talente za dalja takmičenja.

Njegova velika želja bila je da PAŠK ima svoje prostorije, da taj klub gradi budućnost, svoje mesto za igru i takmičenje, ali mu se, zbog nerazumevanja onih koji su za to bili odgovorni, nije ostvarila.

Više godina bio je potpredsednik Kluba, i to u vreme kada je PAŠK učestvovao u kvalifikacijama za Prvu saveznu ligu i bio pobednik kupa Šahovskog saveza Vojvodine i drugih značajnih takmičenja. Obavljao je i sve druge obaveze u klubu: obezbeđivao je salu za igru, bio ekonom, blagajnik, kapiten...

Godinama je učestvovao u organizaciji velikih šahovskih priredbi u Pančevu, kao član organizacionog odbora, a poslednje četiri godine bio je i član Izvršnog odbora Šahovskog saveza Vojvodine. Kao delegat južnog Banata, bio je zadužen za omasovljenje klubova u naseljenim mestima opštine Pančevo, u čemu je imao zapažen uspeh.

Organizator je niza školskih takmičenja na teritoriji grada Pančeva, a za svoj dugogodišnji rad dobio je više priznanja: među najznačajnijima je zlatna plaketa Šahovskog saveza Vojvodine, povodom 60 godina rada tog saveza.

Vladimir je bio aktivan i u ostalim društvenim organima i organizacijama na nivou grada i Pokrajine. Bio je vrlo aktivan u Udruženju za borbu protiv šećerne bolesti i bio je njegov dugogodišnji predsednik.

Postizao je značajne rezultate u Udruženju invalida rada i klubu Mesne zajednice Tesla.

Iako je bio krhkog zdravlja, uvek je imao neiscrpnu energiju da pomogne svima, posebno mladima i nemoćnima. Bio je izvrstan igrač preferansa i dobar šahista igrajući za svoju ekipu invalida.

Tužni smo što smo ga izgubili tako rano, ali čuvaćemo ga u našim srcima. Neka počiva u miru.

Neobičan hobi Slobodana Stamatova

Novoseljanski sakupljač flaša

Gomila džakova iskorišćene pet ambalaže skrasila se zasad u seoskom dvorištu

Podrška je imao do tridesetog džaka, a sada će možda pomoći tekst u "Pančevcu"

U Banatskom Novom Selu živi Slobodan Stamatov, student bibliotekarstva, koji je u svom mestu poznat po tome što je gitarista u sopstvenom pank bendu, ali malo ko zna da on ima i jedan zanimljiv hobi.

Doduše, planovi su mu da taj hobi razvije u biznis i, sudeći po njegovoj odlučnosti, u tome će uspeti.

U pitanju je reciklaža otpada, koja je u razvijenim zemljama uobičajena stvar, dok se kod nas na tome tek radi.

Našeg sugrađanina je zainteresovalo sakupljanje pet ambalaže, ali koliko pojedinac može da postigne u našim uslovima, pokazuje Slobodanov primer.

– Flaše sakupljam od juna ove godine, a o tome sam počeo da razmišljam u aprilu. Ta dva meseca praznog hoda iskoristio sam da smislim kako da što više flaša prikupim za što kraće vreme. Kada sam počeo, video sam da dve ruke mogu da sakupe 500 flaša u toku dana ako se radi od jutra do mraka, pri čemu sakupljač od toga nema ništa – priča Slobodan.

Odgovor na pitanje zašto nema ništa daju brojke. One kažu da je Slobodanu potrebno nešto više od milion flaša da bi kupio prekopotrebnu presu, jer je uz njenu pomoć poslovanje najekonomičnije. Da bi izašao na tržište, mora da ima i registrovanu firmu i žiro račun. Pošto je redovan student, nema novac za početno ulaganje, ali zato ima flaše.

Vredno kao mrav, i pored ovih poteškoća, prikuplja ih dovijajući se na razne načine. – Išao sam od kuće do kuće u delu ulice gde živim i ljudima se predstavljao kao volonter koji skuplja plastične flaše. Dogovor je bio da ih odlažu u džakove, a kako mi je bilo glupo da od njih tražim da daju svoje džakove, morao sam da kupim nove. Kad preuzmem džak pun flaša, dam novi prazan. Imao sam i jednu akciju na deponiji, kada sam sakupio punu traktorsku prikolicu flaša, ali sam odustao od toga – objašnjava Slobodan.

U njegovom vlasništvu je stotinak džakova flaša od po tri kilograma. Slobodan ih skladišti u svom dvorištu, ali pitanje je dokle će s obzirom na to da njegovi ukućani negoduju.

– Podržavali su me do tridesetog džaka, a posle je svima počelo da smeta. Kad dođe zima i napada sneg, planiram da se sankam na toj gomili kako me tata ne bi terao da je iznesem – šali se Stamatov.

Dok vredno radi, Slobodan intenzivno razmišlja o tome kako da unapredi sakupljanje.

Planira da napravi kontejnere od žice u koje bi ljudi odlagali flaše, te da ih postavi na različite krajeve sela, s nadom da će ih tu i zateći kada se vrati. Najverovatnije će i deliti letke.

Tekst u „Pančevcu” je odličan početak medijske kampanje!

Otvara se „SOS market”

Humana strana trgovine

U Ulici braće Jovanovića 96, u četvrtak, 10. decembra, u 10 sati, biće otvoren petnaesti „SOS market”, u kome će po najpovoljnijim cenama moći da pazare svi građani.

Za prvih sto potrošača pripremljeni su poklon-paketi. Povodom otvaranja radnje, a u saradnji s Narodnom kancelarijom predsednika Republike, Domu za lica ometena u razvoju „Srce” u Jabuci biće uručeni prehrambeni proizvodi u vrednosti 100.000 dinara.

Polemika: „Spuštavah se ja na vaše uže”, „Pančevac” broj 4326

Kad nemamo sreće s vlastima

Polemika između mene i novinara Milana Mirkovića očigledno je postala igra gluvih telefona: ja o vojvođanskim parama, on o srbijanskom junaštvu. To što su nam Slovenija i Hrvatska „dale levi”, verovatno je posledica neke elementarne nepogode, možda suše, koja izgleda traje skoro 100 godina.

Ako je moje pozivanje na pretke ispod nivoa i veoma ružno, zašto to isto radi gospodin Mirković? Valjda u skladu s onom latinskom da ono što je dozvoljeno novinaru nije dozvoljeno čitaocu.

Izraz „armija Vojvođana” nije bio oznaka vojne formacije, nego slika, izraz većeg broja ljudi. Pomenuti puk vojvođanskih dobrovoljaca bio je dovoljan za osećanje da je Vojvodina barem jednim malim delom sama sebe oslobodila.

To ih ipak nije oslobodilo plaćanja tzv. ratnog poreza, jednog od 22 vida poreza koji su u Vojvodini uvedeni posle Prvog svetskog rata.

Navedeno iskustvo bilo je vrlo dragoceno za moje zemljake iz Banata kada su leta gospodnjeg 1945. ljubazno odbili poziv da se priključe Brozovoj narodnooslobodilačkoj vojsci. Od 230 mob i l i s a n i h Ilandžana, 200 je dezertiralo.

Poslednji koga su se oslobodioci dočepali bio je, negde krajem 1946. godine, berberin Nikola Milosavljev, koga su neretko gledali kako beži i jede slaninu istovremeno. Posle je za kaznu služio vojsku pet godina, te se iz Varaždina vratio oženjen i s jednim detetom.

Od tog vremena u Srbiji se obeležavaju ustanci, a u Vojvodini odustanci.

Na kraju, red je da se moj prijatelj Milan Mirković i ja u nečemu složimo. Mi Pančevci očigledno nemamo sreće s vlastima u Beogradu jednako kao ni s onima u Novom Sadu. Sada, recimo, treba da nam vrate barem polovinu od onih 400 miliona dolara, koliko je od prodaje NIS-a otišlo u Novi Sad. Za to uveliko lobiraju naši pokrajinski poslanici Kojić, Vig i Andrejić. Izvlačenje tolikih para mora biti da nije lak posao, pa im ovim putem predlažemo da na sednicu Skupštine AP Vojvodine krenu traktorom marke „belorus”.

Počinje deveti „Etno glas”

Riznica narodne tradicije

Deveti susreti pevačkih grupa pod nazivom „Etno glas” biće održani se od petka do nedelje, 11–13. decembra. Organizatori manifestacije – Dom omladine, Narodni muzej i KUD „Stanko Paunović NIS–RNP” – pripremili su i ove godine izuzetno bogat i raznovrstan program za sve poštovaoce narodne tradicije.

Festival će biti otvoren 11. decembra u 13 sati, kada će početi da radi dečja likovna radionica „Jadarske bošče”, a s mališanima će raditi likovni pedagozi Snežana Manasić i Zoran Misita. Istog dana u 19 sati u Narodnom muzeju biće otvorena izložba „Narodne nošnje Jadra”. Ova postavka pripada Muzeju Jadra iz Loznice, a njen autor je etnolog Marija Šćekić-Marković.

U okviru izložbe predstaviće se i pevačke grupe KPD-a „Jadar” iz Lešnice.

Kraj prvog dana festivala obeležiće otvaranje izložbe fotografija „Jadarske bošče” autorke Marije Šćekić-Marković, u 20 sati, u „Studiju 21”, a potom će u ovom prostoru predavanje na temu „Narodne nošnje Jadra” održati etnolog Jasna Bjeladinović-Jergić.

Za subotu, 12. decembar, od 13 sati, predviđeno je predavanje „Romi, nastavljači obredne prakse Srba”, koje će održati dr Olivera Vasić, etnokoreolog. Koncert pevačkih grupa „Kakašd” iz Mađarske, grupe s Fakulteta muzičke umetnosti u Beogradu, „Vukasovčanka” iz Vukasovaca, „Svetlić” iz Svetlića i SKPD „Đetvan” iz Vojlovice biće priređen u Studentskom domu, od 20 sati.

Trećeg, poslednjeg dana festivala, 13. decembra, u 19 sati, u Studentskom domu će biti promovisan kompakt disk srpskih pesama iz Bačke pod nazivom „Bosiljak je sićana travica”, čiji je izdavač Dom kulture iz Sivca. O disku će govoriti etnomuzikolozi mr Jelena Jovanović i mr Sanja Ranković. Sat vremena kasnije, na istom mestu, koncert će održati pevačke grupe KUD-a „Đurđevak” iz Kljajićeva, „Seferini” iz Zrenjanina, MKUD-a „Tamaši Aron” iz Vojlovice, „Bjelasica” iz Doma kulture iz Sivca i KUD-a „Stanko Paunović NIS–RNP”.

Zasedao Upravni odbor Direkcije

Na bilbordu sa saobraćajcima

Koliko je koštala rekonstrukcija trga kod robne kuće

Stanica ATP-a uskoro će zaista biti ograđena. To je potvrdio i UO Direkcije za izgradnju i uređenje Pančeva 8. decembra, kada je data saglasnost na tu odluku, s tim da ovo preduzeće za izgradnju neće učestvovati u finansiranju radova. Kako se moglo saznati, za trg ispred robne kuće bilo je namenjeno 10.935.060 dinara, no zabeležen je manjak radova od oko 3.800.000 dinara, kao i dodatnih radova u vrednosti 2.775.190 dinara.

Za „manuale” u naselju Novi stanovi na Starom Tamišu namenjeno je 1.100.000 dinara, a za obavljanje tehničke kontrole glavnog projekta za postavljanje sigurnosnih kamera u Pančevu 20.000 dinara.

Izgradnja ambulante na Misi koštala je oko 25 miliona dinara. Taj objekat i fiskulturna sala u Srednjoj medicinskoj školi „Stevica Jovanović” (oko 7,5 miliona) ovom prilikom su predati gradu na raspolaganje.

U našem gradu će se uskoro pojaviti bilbordi na kojima će Ministarstvo unutrašnjih poslova odnosno Policijska uprava Pančevo i Direkcija zajedno pozvati građane da se pridržavaju novog Zakona o bezbednosti saobraćaja.

Samo za obezbeđivanje prezenta za Novu godinu Direkcija će za svoje potrebe izdvojiti 211.000 dinara, a za kupovinu novogodišnjih paketića za decu u hraniteljskim porodicama i mališane iz „Spomenka” namenjeno je ukupno 30.000 dinara.

Članovi Upravnog odbora dali su zeleno svetlo i za raspisivanje oglasa za davanje u zakup prostora na deset godina čiji je korisnik grad Pančevo, a do kojih se može doći putem javnog nadmetanja. Prihvaćen je i novi cenovnik za izradu urbanističkih planova i projekata, te programa, analiza i drugih poslova.

Od 14. do 25. decembra u Narodnom muzeju

Dani arheološkog i etnološkog filma

Ljubitelji sedme umetnosti imaće priliku da u periodu od 14. do 25. decembra pogledaju serijal etnoloških i arheoloških filmova, koji će biti prikazivani u svečanoj sali Narodnog muzeja, radnim danima od 18 do 20 sati.

Filmske večeri organizuju Aleksandra Golubov, kustos arheolog, i Aleksandra Jakovljević, kustos etnolog, uz podršku režiserke Svetlane Petrov, koja je tehnička savetnica za etnološki film i muzejski fotograf.

Kako navode organizatori, etnološki (tj. etnografski ili antropološki) film, kao vrsta dokumentarnog filma, ima za temu tradicijske, „narodne” kulture, kao i proces njihovih primena i transformacija u savremenom trenutku.

„Pored klasičnih etnoloških filmova u užem smislu reči, biće zastupljeni i različiti filmski rodovi, od eksperimentalnog filma preko igranog do dokumentarne drame. Filmovi su preuzeti s XVIII Festivala etnološkog filma, koji je održan u oktobru u Etnografskom muzeju u Beogradu. Cilj prezentacije etnološkog filma u Narodnom muzeju u Pančevu jesu popularizacija raznih lokalnih kulturnih tradicija u novom vremenu globalizacije, kao i edukacija šire publike, posredstvom filmskih dokumenata, o vrednostima tradicijskih kultura, te uvidi u savremene društvene i kulturne procese i tokove. Filmovi se prezentuju u izrazito obrazovne svrhe”, navodi se u saopštenju Narodnog muzeja.

Zahvaljujući saradnji pančevačkog Muzeja s Narodnim muzejom iz Beograda, gde je dosad organizovano deset smotri arheološkog filma, naši sugrađani će moći da pogledaju i neke dokumentarce koji prikazuju različite periode istorije, od preistorije do poznog srednjeg veka. Odabrani filmovi predstavljeni su na Desetoj smotri arheološkog filma, festivalu međunarodnog karaktera koji okuplja stvaraoce iz Italije, Nemačke, Francuske, Belgije, Švajcarske i Srbije.

Intervju s Gordanom Denčić-Kušljić, v. d. direktorom Direkcije

Brod kojim upravlja više kapetana

Gordana Denčić - Kušljić

Ovog jula na mesto v. d. direktora JP Direkcije za izgradnju i uređenje Pančeva postavljena je Gordana Denčić-Kušljić, građevinski inženjer za konstrukcije. Na toj funkciji je zamenila Zorana Mihaljčića, a izabrana je kao nestranačka ličnost, na predlog Martinovićkinih demokrata.

Pre rukovođenja ovim dobrostojećim preduzećem, ona je 16 godina radila u beogradskom „Stankomu”.

I to je uglavnom sve što šira javnost zna o novoj direktorki Direkcije. Vreme je da je bolje upoznamo.

PANČEVAC: Šta je, po vašem mišljenju, bilo presudno da budete izabrani za prvu damu Direkcije?

G. DENČIĆć -KUŠLjIĆć : Ključni faktor predstavlja upravo struka. Smatram da je hrabrost da se u stručnim krugovima otvoreno iznosi stav bila činilac zbog kojeg sam i prepoznata kao neko ko Direkciju može pokrenuti napred.

• Da li nešto zamerate vašem prethodniku Zoranu Mihaljčiću kada je u pitanju rukovođćenje firmom?

– Direkcija nije brod koji samostalno određuje kurs plovidbe. Njena osnovna funkcija jeste da realizuje projekte i ciljeve grada, kao i da obezbedi nesmetano funkcionisanje i razvoj urbanizma u Pančevu.

Moja osnovna sugestija je da se takvim brodom mora upravljati uz koordinaciju s gradskim rukovodstvom, a imam utisak, barem iz onoga što za ovih nekoliko meseci mogu da sagledam, da to nije činjeno na konzistentan način. Uostalom, u opisu mog posla nije da sudim o radu prethodnika, već da obezbedim što efikasniju realizaciju postavljenih strateških i razvojnih ciljeva.

• Koje novine planirate da uvedete i kakva je vaša vizija Direkcije u 2012. godini, kada se završava vaš prvi mandat?

– Najpre da razjasnimo – ja sam još uvek u v. d. statusu i tako će biti do daljeg. Naravno, planiraju se novine, koje sam dobrim delom opisala u odgovoru na prethodno pitanje.

S druge strane, Zakon o planiranju i izgradnji podrazumeva ustrojavanje svih činilaca u procesu realizacije projekata i očekujem da Direkcija u tome zauzme ključnu poziciju.

Vizija Direkcije podrazumeva da u narednom periodu ona postane lider u domenu planiranja i izgradnje u Pančevu, kako iz aspekta stvaranja okvira za investicije, tako i iz aspekta kvaliteta usluga koje pruža. Ovaj drugi domen posebno ćemo razvijati kroz uspostavljanje i usvajanje međunarodnih standarda kvaliteta kroz sistem ISO 9001/2000.

• Građćani se žale da samo za taksu za korišćenje građćevinskog zemljišta za garaže treba da plate 10.000 dinara. Kako vi objašnjavate toliki iznos?

– Ovo je svakako značajno pitanje za nekoliko stotina građana koji imaju privilegi ju da u neposrednoj blizini svojih stanova u prvoj zoni imaju obezbeđeno mesto za parkiranje, te su obavezni da pri zaključenju ugovora plate jednokratni iznos od 10.000 dinara, ali se bojim da je upućeno na pogrešnu adresu. Taksu je svojom Odlukom o privremenom ustupanju neizgrađenog javnog građevinskog zemljišta za privremeno postavljanje montažnih garaža, od 23. februara 2005. godine, utvrdila Skupština opštine Pančevo.

• Zašto još nije izdat prostor u kome se doskora nalazio „Beko”?

– Postupak za davanje u zakup slobodnih poslovnih prostora pokrenut je odlukom Upravnog odbora Direkcije, čijim sastancima vi po pozivu prisustvujete i za koje vam se uredno dostavlja prateći materijal. Po održanom javnom nadmetanju 19. novembra 2009. godine, s najpovoljniji učesnikom, preduzećem „Đak” d. o. o. Beograd, 28. novembra zaključen je ugovor i u toku su radovi na adaptaciji lokala.

• Preduzeće u kojem ste bili zaposleni, PS „Stankom”, u sporu je sa članovima udruženja „1.000 oštećenih” i, s tim u vezi, pominje se u aferi „Filmski grad”. U kom periodu ste tamo radili, koji posao ste obavljali i da li ste imali bilo kakvu moralnu dilemu što radite u firmi koja je proneverila poverenje velikog broja kupaca stanova?

– Šesnaest godina svoje profesionalne karijere provela sam radeći u „Stankomu” i penjući se od pozicije mladog inženjera-pripravnika do mesta tehničkog direktora.

Tako dug period podrazumeva da se zajedno s firmom suočavate s mnogim problemima i proživljavate mnoge uspone i padove. Nijednog dela i nijednog postupka iz svoje profesionalne karijere se ne stidim i ne odričem. Uostalom, iz „Stankoma” sam otišla dalje, vođena željom za novim izazovima, ali ostavivši za sobom otvorena vrata. Na isti način i s istim ambicijama došla sam i u JP Direkciju i želim da i nastavak moje karijere bude takav – profesionalan i odgovoran prema struci i prema građanima.

Realizacija zaključaka ekološke radne grupe

A otpadne vode?

Bacanje prašine u oči • U toku izmene akcionih planova

Inspektori će insistirati da oba preduzeća analizu otpadnih voda rade istom metodom

Menadžment ruske Rafinerije nafte u Pančevu treba da u roku od tri meseca izradi i dostavi Ministarstvu životne sredine i prostornog planiranja novu verziju Plana mera i aktivnosti na zaštiti životne sredine u NIS–Petrol a. d. Rafinerija nafte Pančevo. Ujedno, ruski NIS ima zadatak da po završetku snimanja ekološkog stanja svih delova u kompaniji predložene mere, aktivnosti i plan investicionih ulaganja dostavi na uvid srpskom ekološkom ministarstvu. (Na sednici održanoj u oktobru u Sankt Peterburgu Upravni odbor NIS-a odabrao je italijansku kompaniju „D’Apolonija S. P. A.” za posao kompleksnog ekološkog ispitivanja proizvodnih objekata ove ruske kompanije.)

Pokrivanje rezervoara

Navedene mere su posledica prošlonedeljnog sastanka Radne grupe za praćenje aerozagađenja i rešavanje ekoloških problema u Pančevu.

Tom prilikom je doneto nekoliko zaključaka čija je ralizacija, prema rečima nadležnih u Ministarstvu, već počela.

„Petrohemija” mora da u što kraćem roku „pronađe mogućnost privremenog skladištenja zatečenog pirolitičkog benzina u rezervoaru TK 1101C, kao i puteva kontinualne otpreme istog do završetka rekonstrukcije rezervoara TK-1101C” i da o tome obavesti republičkog inspektora za zaštitu životne sredine. Ova kompanija u januaru 2010. godine treba da dostavi Ministarstvu izmenjen Akcioni plan za zaštitu životne sredine, ali usklađen sa zaključcima usvojenim na sastanku Radne grupe. Reč je o rekonstrukciji rezervoara za pirolitički benzin i pokrivanju egalizacionog bazena u fabrici za obradu otpadnih voda.

Izbegavanje sukoba

U nedelju, 6. decembra, oko 20 sati, rukovodstvo „Petrohemije” obustavilo je prijem otpadnih voda iz Rafinerije jer „rezultati analiza ova dva preduzeća nisu bili usaglašeni zbog primene različitih metoda analiza otpadnih voda”. Jednostavno rečeno, opet ista priča. Neadekvatan predtretman rafinerijskih voda naterao je petrohemičare da zavrnu ventil. Kako bi se izbegli dalji sukobi na relaciji ruski NIS – „Petrohemija”, republički inspektori će insistirati na tome da oba preduzeća rade analizu otpadnih voda istom metodom.

Nagrađeno „Srce” u Jabuci

Kreativnost i igra kao terapija

Osnivanje lutkarske radionice u Domu „Srce” u Jabuci, početkom 2009. godine, mnogim korisnicima ove ustanove učinilo je život kvalitetnijim i sadržajnijim. Osmišljena kao novi vid terapije, ova radionica omogućila je štićenicima Doma da rade na razvijanju umeća, kreativnosti i mašte, i savladavanju veštine izrade lutaka.

Dosad su polaznici sekcije naučili da prave ginjol lutke i s predstavom „Crvenkapa” su obišli mnoga obdaništa, a na prvom srpskom Dramskom festivalu za decu i mlade sa smetnjama u razvoju, koji je održan 26. novembra u Beogradu, za tu predstavu su osvojili drugu nagradu.

Uporedo s nastupima, lutkarska sekcija priprema novu predstavu – „Pepeljuga”, s još raskošnijom scenografijom i kostimima.

Zoran Rajačić, sportski radnik

Div mekog srca

Boks kao prva sportska ljubav • Večiti borac protiv nepravde

Zoran Rajačić (levo) u Londonu

Kada je početkom osamdesetih godina prošlog veka počeo da trenira boks u „Dinamu”, gde su mu učitelji bili Dušan Prole i Branko Nedić, tada sedamnaestogodišnji momčić Zoran Rajačić verovatno nije ni slutio da će, gotovo tri decenije kasnije, postati veoma važan „šraf” u pančevačkom sportu.

Popularni Raja je sada predsednik Udruženja sportista i sportskih navijača „Srpska Sparta”, član je Upravnog odbora Sportskog saveza, a nalazi se i na čelu Upravnog odbora JKPa „Mladost”. Uz sve to, pre svega je sportista.

– U Boks klubu „Dinamo” je trenirao i moj otac Miša, ali nije uticao na moju karijeru.

Imali smo dobru ekipu u to vreme: Sava Novakov, Mamer Demir... Boksovali smo u Prvoj i Drugoj ligi. Bio sam i „legionar”, pa sam tako sportsku karijeru gradio i u „Sremu” iz Sremske Mitrovice, „Banatu” iz Zrenjanina i „Vojvodini”.

Slobodan i Tadija Kačar, koje sam upoznao na studijama u Novom Sadu, umnogome su uticali na mene da počnem da se bavim trenerskim poslom. Na njihovu inicijativu sam i položio trenerski kurs, pa sam ubrzo, zajedno sa Zoranom Stavrevskim, počeo da treniram mlađe kategorije u „Dinamu” – priseća se Zoran svojih početaka.

Odlične rezultate Raja i Stavra su ostvarivali i s mladim bokserima. Ekipu iz našega grada su nazivali i „kaznena ekspedicija”, jer je redom rušila sve protivnike. Dešavalo se da mladići iz „Dinama” tokom lige imaju i po 10 pobeda, i to pre kraja meča.

– Zaista je bilo tako. Na meču u Sremskoj Mitrovici morao sam da zaustavljam Renata Demira kako ne bi nokautirao rivala i bio diskvalifikovan.

Ali mi smo momke učili pre svega da postanu dobri ljudi.

Pripremali smo ih za život, savetovali... Uvodni deo svakog treninga bilo je predavanje iz bontona. Edukovali smo decu.

Mislim da smo uspeli u svojim namerama jer su danas mnogi od njih uspešni poslovni ljudi, inženjeri, lekari... – nastavlja Rajačić.

Na nagovor Miodraga Jotića, prvaka sveta u kik-boksu, postao je i sportski direktor kluba u ovom sportu. Prvi je organizovao reviju kik-boksa u Pančevu. Potom je u dva mandata bio sportski direktor BK-a „Dinamo”.

– U vremenu tranzicije boks se nije snašao. Na nivou države je ovaj divan sport počeo da se gasi. Uvek sam insistirao na uzajamnom poštovanju i saradnji klubova, ali u Bokserskom savezu Jugoslavije nisam nailazio na razumevanje. Vladao je antagonizam između Novog Sada i Beograda i morao sam da se povučem. Ali „Dinamo” nismo ostavili na cedilu, jer su u klub došli novi ljudi, koji su želeli da pomognu – priča Raja.

A onda se, kao novo poglavlje u njegovom životu, ali i u pančevačkom sportu, pojavila „Srpska Sparta”.

– Budući da je postojao problem s navijačima, na inicijativu ljudi iz Sportskog saveza osnovali smo udruženje sportista i sportskih navijača „Srpska Sparta”. Napravili smo kodeks ponašanja, propagiramo zdrav život i sport, organizujemo tribine protiv narkomanije, zajedno s nevladinom organizacijom „Majke za decu” borimo se protiv sekti i kriminala. Naši gosti su bili i Vanja Grbić, Bora Đorđević...

Uspeo sam da spojim navijače „Partizana” i „Crvene zvezde”, pa sada svi delujemo zajedno.

Naši istaknuti članovi su Dalibor Milutinović i Srđan Sekulić, odlični sportisti.

Stavra i ja treniramo momke u ultimat-fajtu, pa su nam dolazili borci iz Beograda, a letos je i Zoran Savić doveo sportiste iz Švajcarske da vide kako se to radi u „Sparti”. Bodrili smo sve sportske klubove u Pančevu, a mislim da će evropska utakmica rukometašica „Dinama”, kada smo na parket bacili 400 ruža, ostati u trajnom sećanju – podseća Zoran na akcije „Srpske Sparte”.

Koliko računa ovo udruženje vodi o svojim članovima, neka posvedoči i podatak da Raja često obilazi škole u vreme „otvorenih vrata” kako bi se uverio u to da momci iz „Srpske Sparte” redovno izvršavaju svoje obaveze i postaju pravi ljudi.

– Direktori i profesori se često iznenade kada čuju ko sam i odakle dolazim – dodaje Raja.

Da je najvažnije u životu biti human, dobar i odvažan, naš sagovornik je naučio još dok je radio u Vatrogasnoj jedinici MUP-a Pančevo. Čak šest puta je nagrađivan, a svojevremeno su ga štićenici Doma za nezbrinutu decu „Spomenak” predložili za dobitnika priznanja u okviru manifestacije „Najhumaniji gest godine”, koju tradicionalno organizuju „Večernje novosti”.

– Ljudi misle da vatrogasci samo gase požar, ali nisu u pravu. Težak je to posao, a pre svega human. Tako sam spasao jednog momka koji se popeo na krov i hvatanjem za strujne kablove pokušao da izvrši samoubistvo. Sećam se i događaja kod starog mlina u Margiti, kada smo Bora Majkić i ja uspeli da izvučemo bebu koja bila u poljskom toaletu, prekrivena ciglama. Sve to nije važno, najbitnije je da su ta deca živa i zdrava – skromno kaže Rajačić.

Ovaj plemeniti div sada je zaposlen na mestu rukovodioca službe obezbeđenja u JKP-u „Higijena”. Ističe i direktora Milana Bokšana, koji ima razumevanje za pančevačke sportiste, ali pre svega veruje momcima s kojima radi i od kojih želi da stvori poštene i pravedne ljude.

Izveštaj monitoring sistema

Praškaste materije nad gradom

Nedeljni izveštaj sistema grada Pančeva za kontinualno praćenje aerozagađenja (imisije) u periodu od 2. do 8. decembra po mernim mestima.

Cara Dušana

Na mernom mestu u Cara Dušana nije bilo prekoračenja graničnih vrednosti imisija (GVI) prizemnog ozona, ugljen-monoksida i sumpor-dioksida.

Vatrogasni dom

Maksimalna srednja 24-časovna vrednost ukupnih ugljovodonika nemetanskog tipa izmerena je 7. decembra, a bila je 119,3 mikrograma po metru kubnom. Najviša jednočasovna koncentracija ove opasne materije, 190,8 mikrograma, registrovana je 7. decembra između 8 i 9 sati.

Na ovom mernom mestu, do 7. decembra, vrednosti vodonik-sulfida kretale su se u granicama od 2,2 do 4,22 mikrograma po metru kubnom. Sofisticirana oprema gradskog monitoringa istog dana između 20 i 21 sat izmerila je koncentraciju ove opasne materije od 7,85 mikrograma po metru kubnom.

Na ovom mernom mestu prošle nedelje nije bilo prekoračenja graničnih vrednosti imisija sumpor-dioksida, azot-dioksida, amonijaka i toluena.

Vojlovica

Na ovom mernom mestu prošle nedelje nije bilo prekoračenja graničnih vrednosti imisija sumpor-dioksida i toluena.

Srednje dnevne koncentracije benzena na ovom mernom mestu do 7. decembra kretale su se od 2,1 do 5,8 mikrograma po metru kubnom. Maksimalna jednočasovna koncentracija izmerena je 7. decembra između 19 i 20 sati, a iznosila je 14,8 mikrograma po metru kubnom.

Protekle nedelje zabeležena su četiri prekoračenja GVI (24 sata) za suspendovane čestice PM-10, i to od 4. do 7. decembra, kada su registrovane 24-časovne koncentracije od 54,4 (4. decembar), 53,88 (5. decembar), 59,19 (6. decembar) i 84,4 mikrograma po metru kubnom (7. decembar).

Maksimalna jednočasovna vrednost, 280,3 mikrograma, izmerena je 7. decembra između 18 i 19 sati.

Starčevo

Instrumenti gradskog monitoring sistema na mernoj stanici u Starčevu prošle nedelje nisu zabeležili prekoračenja graničnih vrednosti imisija toluena i amonijaka.

Srednje dnevne 24-časovne vrednosti benzena kretale su se od četiri do 9,8 mikrograma (7. decembar). Maksimalna jednočasovna vrednost benzena izmerena je istog dana između 19 i 20 sati, a iznosila je 30,5 mikrograma.

Protekle nedelje zabeleženo je sedam prekoračenja GVI (24 sata) suspendovanih čestica PM-10, i to od 2 do 8. decembra. Maksimalna jednočasovna vrednost, 309 mikrograma, izmerena je 7. decembra između 21 i 22 sata.

U poseti Starom Bešenovu

Ojačane i obogaćene veze

Multijezičnost najjača spona dvaju mesta iz dve države u istom regionu

U Starom Bešenovu (Rumunija) proteklog vikenda održan je šesti Međunarodni festival pesme i folklora „Jaku Ronkov”, koji su posetili i Ivanovčani. Ovog puta nisu pevali i igrali, već su se predstavili izložbom dokumentarnih fotografija „Ivanovo kroz vreme”, na kojima se nalaze palćenske porodice iz prve polovine 20. veka.

Festival je dobro organizovan i programski je sličan obeležavanju Dana maternjeg jezika, koji se održavaju u Ivanovu i potenciraju multijezičnost.

Na festivalu su nastupila folklorna i pevačka društva koja neguju svoj maternji jezik u Rumuniji, tako da su se čuli palćenski, bugarski, mađarski i srpski jezik. Festival je pratio veliki broj meštana Starog Bešenova, koje broji oko 5.000 stanovnika.

Ovo mesto pored kulturalnih veza s Ivanovom ima i one rodbinske, jer većinu stanovništva Bešenova čine banatski Bugari Palćeni. Postojeće veze institucionalno su ojačane 2003, kada su se Staro Bešenovo i Ivanovo zbratimili.

Na događaju su viđeni i brojni zvaničnici: ambasador Bugarske u Bukureštu, deputat – narodni poslanik bugarske manjine iz Banata u rumunskom parlamentu Nikola Mirković, predstavnici oba predsednička kandidata, kao i Francuskog kulturnog centra iz Bukurešta.

Izveštaje su u svoje redakcije poslali novinari iz nekoliko pisanih i elektronskih medija iz Temišvara i Bukurešta, a tamo je bio i izveštač „Pančevca”.

Izložbu postavljenu u Etnomuzeju banatskih Bugara Palćena otvorio je gradonačelnik Starog Bešenova Đusi Nakov, a o starim palćenskim porodicama govorio je Augustin Kalapiš iz Ivanova. Ovom prilikom je predstavljen i „Ivanovački dobošar”, koji je zbog multijezičnosti izazvao veliko interesovanje i pobrao sve pohvale.

Josifu Vasilčinu, uredniku „Dobošara” i predsedniku Saveta MZ-a Ivanovo, na priredbi je uručena diploma i statua „Jaku Ronkov” za organizaciju izložbe „Ivanovo kroz vreme”.

Za gostovanje te postavke stigli su pozivi iz Temišvara, Bukurešta, kao i iz više mesta iz Bugarske i Srbije.

Stvoreni su izuzetno dobri kontakti za buduću saradnju osnovnih škola, fudbalskih klubova, domova kulture i mesnih zajednica dvaju mesta, tako da će se Ivanovčani i Bešenovljani sretati više puta godišnje, na obostranu radost.

Dan volontera

Mladi i organizacije

Međunarodni dan volontera, 5. decembar, obeležen je akcijama, performansima i igricama na ulicama našega grada. Zajedno je nastupilo tridesetak volontera iz Inicijative za inkluziju „VelikiMali”, Terenske jedinice Crvenog krsta, „Kompasa” i Pokreta izviđača Pančeva. Tema koja je objedinila sve njih bila je ekološka situacija u našem gradu, a ovi humani, mahom mladi ljudi nastojali su da skrenu pažnju javnosti na značaj angažovanja svakog pojedinca u borbi za zdravije i čistije životno okruženje.

Prolaznici su u popodnevnim satima mogli da dobiju promotivni materijal svake od navedenih organizacija i frizbije s natpisom „Volontiraj – šalji dalje”, da se fotografišu ispred panoa s fabrikama, da pogledaju performans o zagađenju i da se informišu o volontiranju.

– Za razliku od drugih malih gradova u Srbiji, čini mi se da je kultura volontiranja ovde veoma izražena.

Pančevo se po broju volontera i organizacija u kojima su oni aktivni gotovo može porediti s Beogradom, Novim Sadom i Nišem – kaže Marijana Jović, koordinatorka programa za mlade i volontere „VelikiMali”.

Sunčana jesen života

S ciljem međuopštinske saradnje, razmene iskustava i druženja, 4. i 5. decembra na Čardaku je održan seminar u kojem su učestvovali volonteri angažovani u projektu ovdašnjeg Crvenog krsta i grada Pančeva, pod nazivom „Za sunčanu jesen života”, i volonteri Crvenog krsta Kovin.

Bilo je 45 učesnika, koji su razmenili iskustva o realizaciji raznih socijalno-humanitarnih aktivnosti Crvenog krsta, a posebna pažnja posvećena je razgovorima na temu kako poboljšati kvalitet života ugroženih kategorija stanovništva.

Praznični „Koka-kola” karavan darivanja

Čaroliju započinješ ti!

Preko sto mališana u pratnji roditelja u ponedeljak, 7. decembra, sjatilo se u Ulicu Nikole Tesle, kod stare pivare, kako bi dočekalo pravog „Koka-Kolinog” Deda Mraza i njegove simpatične pomoćnike – polarne medvediće: Duška, Njuška, Šuška, Uška i Miška. Osvetljen i ukrašen kamion „iz reklame” ubrzo se pretvorio u binu, na kojoj su deljene bojanke i pesmarice i odakle se orila muzika s razglasa, a deca su mogla da se fotografišu pored Deda Mraza i njegovih medvedića.

Akcija je bila zamišljena tako da ljudi koji dođu na praznični hepening ponesu knjige, igračke i druge poklone, namenjene Dečjem odeljenju Opšte bolnice u Pančevu.

„Verujemo da svako dete treba da oseti prazničnu radost, toplinu i pažnju, jer su deca ta koja svake godine s nestrpljenjem očekuju ove najlepše praznike”, navodi se u najavi ovog događaja.

Planirano je da posle Beograda i Pančeva karavan darivanja poseti još 16 gradova u Srbiji, a mali Pančevci koji su to propustili u našem gradu moći će, eventualno, da vide Deda Mraza od 24. do 26. decembra u Beogradu, gde će na završetku novogodišnje turneje „koka-kola” karavan ponovo boraviti.

Obaveštenje Gradske stambene agencije

Pomoć za izbegla i raseljena lica

U okviru realizacije projekta „Podrška lokalnim akcionim planovima u Srbiji”, koji finansira grad Pančevo, u toku je raspisivanje oglasa za izbor korisnika za dodelu pomoći u građevinskom materijalu za rešavanje stambenih pitanja izbeglica i raseljenih lica na teritoriji Pančeva i okolnih naseljenih mesta.

U obaveštenju Gradske stambene agencije navodi se da pravo na pomoć mogu ostvariti izbeglice i porodice lica koja su bila u statusu izbeglica, kao i porodice raseljenih lica koja sada imaju prebivalište u Republici Srbiji.

Na oglasnoj tabli Gradske stambene agencije, u Njegoševoj 1, na sajtu www.gsapancevo.co.rs, te na tabli Komesarijata za izbeglice u Pančevu, 7. decembra objavljen je Pravilnik o uslovima i kriterijumima za dodelu pomoći, kao i Oglas za izbor korisnika za dodelu pomoći u građevinskom materijalu.

Rok za podnošenje zahteva s potrebnom dokumentacijom jeste deset dana od objavljivanja oglasa, zaključno sa 17. decembrom 2009. godine.

Na sednici Gradskog veća

O travi i manjku prvaka

Ove godine upisano je 10.439 osnovaca u 526 odeljenja

Gradski većnici su na sastanku održanom 7. decembra obradili deset tačaka dnevnog reda. Prvo je bilo reči o predlogu ugovora o realizaciji projekta „Za našu decu”, koji se tiče saradnje grada s Fondom B92 i Izvršnim većem AP Vojvodine na izgradnji skloništa za žene i decu žrtve porodičnog nasilja, tj. „Sigurne kuće”, o čemu postoji opširnija informacija na trećoj strani „Pančevca”.

Zoltan Duš, direktor JKP-a „Mladost”, zatražio je i dobio podršku gradskih otaca za započinjanje realizacije projekta izgradnje multifunkcionalnog terena s veštačkom travom pored Hale sportova. Samo igralište vredno je dva miliona dinara i donacija je austrijskog grada Modlinga, a sve ostale troškove u vezi s građevinskim radovima, u visini od osam miliona dinara, snosiće Ministarstvo sporta i grad, i to tako što će ih podeliti na dva jednaka dela. Na terenu će se igrati ragbi, fudbal, hokej na travi...

Enisa Agović-Hoti, sekretar Sekretarijata za urbanizam, građevinske, stambeno-komunalne poslove i saobraćaj, predstavila je odluku o ovlašćenju Filipa Mitrovića, pomoćnika gradonačelnice za ekonomski razvoj, Srđana Josimova, većnika zaduženog za komunalne delatnosti, i Đorđa Papulića, člana Veća u čijem su resoru investicije i ekonomski razvoj, da podnose inicijative za izradu planskih dokumenata i njihovih izmena i dopuna za grad Pančevo i devet naseljenih mesta.

Ovo se odnosi i na prostorni plan i na urbanističke planove.

Izmenjena je Odluka o finansijskoj podršci porodici s decom, a dr Novica Đorđević, koji se u ime Veća bavi zdravstvom i socijalnom politikom, objasnio je da je izmenom predviđeno da ubuduće cenu boravka dece u odmaralištu na Divčibarama utvrđuje Direkcija. Martin Bajza, sekretar Sekretarijata za javne službe i socijalna pitanja, kazao je potom da će po novoj Odluci o utvrđivanju cena usluga u ustanovama koje obavljaju delatnost predškolskog vaspitanja i obrazovanja to činiti Skupština grada, a ne gradonačelnica.

Jedina većnica – Nada Čikoš, zadužena za obrazovanje, informisala je kolege o upisu učenika u osnovne i srednje škole u gradu za školsku 2009/2010. Zanimljivo je da u 20 osnovnih škola ima 53 prvaka manje nego prošle godine – sada ih je 1.222, a uključujući i Baletsku školu „Dimitrije Parlić” i Muzičku školu „Jovan Bandur” ukupno je upisano 10.439 osnovaca u 526 odeljenja. U deset pančevačkih srednjih škola u klupama sede 5.534 učenika u 217 odeljenja, koji stiču kvalifikacije za 52 obrazovna profila u okviru 19 područja rada.

Aktivan je bio i Siniša Kojić, čiji je resor selo. On je ukratko objasnio na koji način su izmenjeni finansijski planovi u Ivanovu, Jabuci i Kačarevu. Cilj je bio da se ove krizne godine ionako skromni budžeti umanje i time usklade s poslednjim rebalansom gradske kase.

Gradski javni pravobranilac Božidar Brajer kazao je da su se stekli uslovi da se potpiše Ugovor o prebijanju (kompenzaciji) međusobnih potraživanja između Miloša i Verice Đurović i grada. Reč je o završetku dugotrajnih sudskih postupaka kojima je utvrđeno da su Đurovići u obavezi da isplate određenu sumu na ime korišćenja stana, te da grad ima obavezu da ih obešteti za sredstva uložena u njegovu adaptaciju. Razlika u korist Đurovića iznosi 55.250 dinara, pa će grad taj novac uplatiti u roku od osam dana od momenta zaključenja ugovora.

Ovim zaključkom sednica Veća je završena.

Okrugli sto o nasilju nad ženama i decom

Žrtve nedovoljno zaštićene

Centar za socijalni rad nema dovoljno novca za rad sa žrtvama nasilja

Opštinsko javno tužilaštvo godišnje primi oko 170 krivičnih prijava zbog nasilja u porodici, a policiji se obrati oko 800 žrtava nasilnika s molbom da im pruži zaštitu. I pored toga što je fizičko i psihičko zlostavljanje žena i dece sve veći problem u našem gradu, u Centru za socijalni rad, gradskoj ustanovi koja je u najvećoj meri suočena s tim, nije bilo dovoljno novca za rad savetovalištva za žrtve nasilja i SOS telefona na kome su one moge da zatraže pomoć, zbog čega je obustavljen rad i savetovališta i SOS telefona. Ovo je samo deo onog što se čulo na okruglom stolu povodom međunarodne kampanje „16 dana aktivizma protiv nasilja nad ženama”, održanom 8. decembra u Skupštini grada. Između ostalih, učestvovali su predstavnici policije, Opštinskog javnog tužilaštva, Centra za socijalni rad, Ministarstva rada i socijalne politike, kao i zamenica pokrajinskog sekretara za rad Lidija Bikar i zamenica pokrajinskog ombudsmana Danica Todorov.

Zdenka Radojković i Zorica Domošljan iz Centra za socijalni rad istakle su da će im rad sa žrtvama porodičnog nasilja biti znatno olakšan kada se u Pančevu završi prva „Sigurna kuća”. One su dodale da je u ustanovi u kojoj rade dosad uspešno završena edukacija porodica koje su se izjasnile da žele da pružaju utočište žrtvama nasilja, kao i to da su organizovane psihoterapeutske radionice za žene koje su bile žrtve torture. Međutim, upozorile su na to da se sve češće dešava da se žene koje su trpele nasilje i želele da pobegnu ponovo vraćaju u zajednicu s nasilnicima kada čuju da u Pančevu nema „Sigurne kuće” i da se porodice koje pružaju zaštitu nalaze van Pančeva.

Jelena Sekulić, koja je u Ministarstvu za rad i socijalnu politiku zadužena za problem nasilja nad ženama i decom, kritikovala je sudije zbog toga što nasilnicima uglavnom izriču blage kazne. Ona je dodala da su postojećim zakonima predviđene i zaštitne mere, kao što je na primer zabrana nasilnicima da prilaze žrtvama i njihovim kućama, ali da ih niko ne primenjuje.

Ona je istakla da nasilje u porodici može da se smanji samo ako time počnu da se bave sve državne institucije, počev od lokalnih zajednica pa do vrha države.

Lokalna samouprava na usluzi građanima

Ulaganje u razvoj mladih

Studenti će imati mogućnost da se stručno usavršavaju u Velikoj Britaniji

Svaki grad ima svoje prednosti i mane. Čini se da je mane uvek lakše nabrojati, ali za budućnost i napredak važno je i pitanje šta su naše prednosti, odnosno koje vrednosti moramo zajednički da razvijamo.

Pančevo mora da razvija vrednosti koje će obezbediti izvesnu budućnost, a to su ulaganje u obrazovanje i duh inovacije. Tako su nagrade za dan grada dodeljene ne samo najzaslužnijim Pančevcima, porodici Higl, Vladimiru Saviću i dr Moši Markoviću, već i uspešnim studentima završnih godina državnih fakulteta u Srbiji s prosekom ocena preko devet. Ti mladi ljudi su kvalitet, a lokalna samouprava je odlučna u tome da im pomogne kako bi ih njihova istrajnost u nameri da se usavršavaju dovela do vrhunskih rezultata. Niko ne treba da sumnja u to da će gradska vlast i ubuduće ulagati u razvoj pametnih i predanih mladih sugrađana.

S ovom idejom, prošle nedelje gradonačelnica Vesna Martinović raspisala je javni poziv studentima za učešće u Programu saradnje grada Pančeva i Britanskog saveta u oblasti stručnog usavršavanja na postdiplomskim studijama na obrazovnim visokoškolskim ustanovama u Velikoj Britaniji, i to u sferama ekologije, održivog razvoja, ekonomije i biznisa, unapređivanja lokalne samouprave i energetske efikasnosti. Konkurs je mogućnost da najbolji usavrše svoja znanja na nekom od prestižnih univerziteta u Velikoj Britaniji, što će grad finansirati.

O izboru kandidata odlučivaće komisija koju čine profesor doktor Milan Škulić s Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu, Endrju Glas (Andrew Glass), šef kancelarije Britanskog saveta u Srbiji, i Filip Mitrović, pomoćnik gradonačelnice za ekonomski razvoj. Postoji nekoliko kriterijuma koje će komisija uzeti u obzir prilikom izbora. To su uspeh postignut na osnovnim i/ili postdiplomskim studijama u Republici Srbiji i rezultati na različitim takmičenjima, susretima, smotrama, konferencijama i drugim oblicima vrednovanja znanja studenata. Takođe, članovi komisije imaće u vidu eventualno objavljene radove i društveni angažman u lokalnoj zajednici.

Za dodatne informacije zainteresovani sugrađani koji ispunjavaju uslove objavljene u prošlom broju „Pančevca”, na strani 30, mogu posetiti i internet prezentacije grada i Britanskog saveta kako bi našli potrebne formulare.

Mladi će imati obavezu da se nakon studija vrate u Pančevo i da stečena znanja iskoriste u pospešivanju rada lokalne samouprave u oblastima u kojima su se usavršavali.

U Domu kulture u Dolovu

Ptice, pesma i harmonikaši

Prvo mesto na harmonikama osvojila braća Miloš i Vukašin Kuzmanović

Prošli vikend u dolovačkom domu kulture bio je ispunjen dešavanjima. Najpre je u petak, 4. decembra, priređeno književno-filmsko veče, a već narednog dana održano je takmičenje pevača amatera.

Dolovci su u petak mogli da prisustvuju video-prezentaciji dokumentarca „Ptice Pančeva”. Najbrojnija vrsta pernatih životinja u našem okruženju svakako su golubovi, a i u Dolovu postoji veliki broj ljubitelja i odgajivača tih ptica, pa će im ovaj videozapis svakako poslužiti kao dobra edukacija. Iste večeri je prezentovana knjiga „Gnježđenje ćubastog gnjurca u Vojvodini” Daliborke Stanković. Autorka je i zaposlena u beogradskom Prirodnjačkog muzeju i bila je te večeri na raspolaganju za sva detaljnija obaveštenja o ovoj tematici.

Subotnje veče u Domu kulture bilo je raspevano i razigrano. Održan je peti memorijalni koncert „Milija – Mića Nikolić”, u znak sećanja na prerano preminulog pevača i harmonikaša iz ovog mesta.

Milija je nekada umeo da razveseli pesmom svoje Dolovce, a te večeri su priliku za to imali oni koji tek treba da se dokažu u muzici.

Nastupilo je desetak pevača amatera i nekoliko instrumentalista. U konkurenciji pevača pobedio je Nenad Aleksić, dok su prvo mesto među instrumentalistima svojim nastupom na harmonikama osvojila braća Miloš i Vukašin Kuzmanović. Koncert su ulepšali i uveličali i najmlađi članovi folklornog ansambla Doma kulture, kao i vokalni solista Žika Martinov.

Dolovačka ustanova kulture ovim je privela kraju još jednu uspešnu godinu. Gostovanje u Rumuniji, letnji program i učešće na brojnim festivalima samo su deo aktivnosti iz protekle sezone. Uveliko se priprema koncert koji se tradicionalno priređuje krajem godine. Završni ovosezonski nastup svi aktivisti dolovačkog Doma kulture imaće u subotu, 26. decembra, upravo u velikoj sali, pred svojom publikom.

Aktivnosti kluba „Materhorn”

Ovog vikenda Memorijal „Grnčarski”

Peto kolo Treking lige Vojvodine–Srbije za 2009. godinu održano je prošlog vikenda na Fruškoj gori. Staza je bila dugačka 57 kilometara, s visinskom razlikom od preko 2.200 metara.

Učesnici su tešku brdsku maršrutu savladali pešačenjem, trčanjem i kombinovano. Nakon petog kola ove zanimljive sportsko-rekreativne manifestacije, koju treću godinu zaredom organizuje Planinarsko-alpinistički klub „Materhorn”, na vrhu tabele u muškoj konkurenciji nalazi se Bela Nađ iz Sente, a slede ga Uglješa Nikolić iz Rumenke i Dragan Ćirić iz Novog Sada. U ženskoj konkurenciji najviše bodova su sakupile Jasna Bošnjak i Jovana Dimitrijević, obe iz Pančeva, a za njima je Milana Buinac iz Borče. Poslednje, šesto kolo u ovoj sezoni Lige planirano je za subotu, 26. decembar.

Narednog vikenda PAK „Materhorn” će organizovati Drugi memorijal „Grnčarski” na Vršačkim planinama, u znak sećanja na velikog poznavaoca ovog dela Karpata i izuzetnog planinara. Memorijal će biti održan u subotu, 12. decembra, na stazi dugačkoj 32 kilometra, koja obuhvata veoma interesantne predele ovog prirodnog rezervata: Vršačku kulu, Planinarski dom „Široko bilo”, vrh Lisičju glavu (590 metara), manastire Malo Središte i Mesić i najvišu tačku u Vojvodini – Gudurički vrh (641 metar).

Dodatne informacije o učešću na ovom memorijalu mogu se dobiti na telefon 063/803-55-18.

Loša dioptrija

O odgovornosti

Za trovanje nisu odgovorne fabrike: ni „Petrohemija” ni Rafinerija. Nisu odgovorni ni građani što tako uporno ćute i ne bune se što ih industrija iz južne zone polako ubija. Nije odgovoran nijedan „ekolog” na funkciji koji odgovornost za zagađenje svaljuje na ložišta, saobraćaj, transport naftnih derivata, pumpe, upaljače, meteorološke uslove, naročito maglu...

Pančevo se prilično urušilo u ekonomskom smislu, a za to nije odgovorna gradska vlast, ni ova sadašnja, ni ona pre nje, ni ona pre pre... Oh, a koliko tek Agencija za privatizaciju nije odgovorna ni zbog čega što se desilo u Pančevu.

Po toj logici nije odgovoran ni vlasnik kučeta koje je nuždilo ispred ulaza u zgradu.

Nije odgovoran ni pas, ni komšija koji je možda ugazio u izmet, ni samo govno. Ovde niko ni za šta nije odgovoran i svima se, dakle, može baš sve.