Uspeh učenika OŠ „Sveti Sava”

Naučnici viđeni očima dece

Učenici trećeg i petog razreda Osnovne škole „Sveti Sava”, kojima likovnu kulturu predaje profesorka Lučija Toma, učestvovali su nedavno na konkursu pod nazivom „Kako zamišljam naučnika” raspisanom u okviru ovogodišnjeg Festivala nauke, a održanom od 4. do 6. decembra u Beogradu.

Profesorka Toma poslala je na konkurs tridesetak najinteresantnijih pastela, od kojih su dva nagrađena i još dva odabrana za izložbu na Festivalu nauke.

Učenica trećeg razreda Sara Bogdanov osvojila je prvu nagradu, dok je treću nagradu dobila petakinja Valentina Berat. Šezdesetak đaka škole „Sveti Sava” posetilo je ovaj festival kako bi pogledali izložbu na kojoj su se našli i crteži njihovih drugara iz škole, ali i uživali u interesantnim radionicama, postavkama, predavanjima, eksperimentima i filmskim projekcijama priređenim u okviru ove manifestacije.

Učenici profesorke Lučije Tome dosad su osvojili veliki broj priznanja na različitim konkursima širom naše zemlje. Sari Bogdanov i Valentini Berat nagrade će biti uručene u maju iduće godine.

Novi programi Kulturnog centra

Bliskiji susret sa sedmom umetnošću

Filmovima studenata treće godine FDU Damira Romanova i Ognjena Glavonića, koji su premijerno prikazani u petak, 4. decembra, u prostoru iza bine Kulturnog centra, označen je početak novih aktivnosti Kulturnog centra u oblasti sedme umetnosti. Naime, kako navode organizatori iz ove institucije, ljubitelji filma imaće priliku da ubuduće svakog petka uživaju u filmskim večerima, dok će srednjoškolci moći da učestvuju u radu filmske radionice koju će voditi Radiša Stanišić.

Gostovala i Vesna Trivalić

Prvo filmsko veče, na kome su prikazani kratki igrani filmovi „Puls” reditelja Damira Romanova, s Vesnom Trivalić u glavnoj ulozi, i „Ritam gitara prateći vokal” Ognjena Glavonića, bilo je toliko dobro posećeno da nije bilo dovoljno stolica za sve, pa je publika sedela i na podu na metar udaljenosti od platna. Među prisutnima je najviše bilo mladih koji se profesionalno bave dramskim umetnostima – filmom i pozorištem, a posetioce je posebno obradovalo to što je premijeri, pored autora filmova i njihovog asistenta Stefana Arsenijevića, prisustvovala i glumica Vesna Trivalić.

– „Puls” je vampirska ljubavna komedija koja je izazivala provale smeha u publici.

Vesna Trivalić je odlična u ulozi majke tinejdžera, čije su „lude godine” dodatno zakomplikovane činjenicom da je on vampir i da mu je teško da obuzda svoje porive. Film je svojevrsna parodija kako na horor filmove, tako i na filmove koji se bave problemima tinejdžera. Ostvarenje Ognjena Glavonića predstavlja potpuno drugačiju priču, suptilnu i emotivnu. Takođe govori o tinejdžerima, ali pre svega o njihovom prećutkivanju i prikrivanju emocija, o kompleksnosti ljubavi i težini odrastanja. Dopalo mi se to što je puno pažnje posvećeno detalju, fotografija je odlična, a krupni kadrovi su pun pogodak – podelila je svoje utiske s nama Marija Samardžić, urednica izdavaštva i postprodukcije u Kulturnom centru.

Nakon projekcija, program je nastavljen u galeriji „Elektrika” Kulturnog centra, gde su takođe izuzetno dobro posećene koncerte održali bendovi „Voz na maštu” i „Nešto najgore”.

Filmadžije, spremite se

Filmske večeri se nastavljaju ove nedelje retrospektivom savremenog hrvatskog filma pod nazivom „Portret glumca Ive Gregurevića”. Ova svojevrsna manifestacija počeće izložbom plakata i fotografija iz filmova koji će biti prikazani u okviru retrospektive.

Postavka će biti otvorena 10. decembra u 18 sati u foajeu Kulturnog centra i trajaće do 15. decembra, a organizovaće je „Alpe Adria Culture Network”, Centar za multimedijalnu umetnost i komunikaciju „Tangram” i Kulturni centar. Iste večeri, 10. decembra, u prostoru iza bine biće prikazani filmovi „Čaruga” Rajka Grlića (od 19 sati) i „Ne naginji se van” Bogdana Žižića (od 20.30). Publika će zatim 11. decembra moći da pogleda ostvarenja „Tu” Zrinka Ogreste i „Kino Lika” Dalibora Matanića, dok će 12. decembra biti prikazani filmovi „Priča iz Hrvatske” Krste Papića i „Što je muškarac bez brkova” Hrvoja Hribara. Projekcije takođe počinju u 19 i 20.30.

Sledećeg petka, 18. decembra, u 19 sati, u okviru filmskih večeri biće prikazan film „Nevinost bez zaštite” Dragoljuba Aleksića, a nedelju dana kasnije, 25. decembra, u 19 sati, biće predstavljena knjiga „Alternativni film od 1950. do 1990” Miroslava – Bate Petrovića. Posle toga zainteresovani će moći da pogledaju filmove Dušana Makavejeva, Živojina Pavlovića, Radoslava Vladića, Ivana Rakidžića, Vojislava Rakonjca, Miroslava – Bate Petrovića i drugih.

Sećanje na velikana Paju Jovanovića

Čovek kojim se Srbija ponosi već vek i po

Obeležavanje jubileja traje godinu dana • Izložena tri „bisera” iz zbirke Muzeja • Prikazani dokumentarci o umetnikovom životu i delu

Prva verzija "Seobe Srba" vlasništvo je pančevačkog Narodnog muzeja

Povodom obeležavanja 150-godišnjice od rođenja najpoznatijeg srpskog slikara Paje Jovanovića, koje je počelo na rođendan ovog slavnog umetnika, 16. juna ove godine, i trajaće do juna 2010, u pančevačkom Narodnom muzeju 4. decembra održane su projekcije dvaju dokumentarnih filmova o ovom velikanu. Pored filmova, posetioci su od 4. do 9. decembra mogli da pogledaju i tri izuzetno dragocene slike Paje Jovanovića, koje su u posedu Muzeja.

Vršac, Pančevo, Beograd, Novi Sad

– Obeležavanje 150-godišnjice od rođenja Paje Jovanovića počelo je 16. juna ove godine, kada je u njegovom rodnom Vršcu otvorena izložba „Slike Balkana”. Po zatvaranju izložbe u Pančevu, 9. decembra, Narodni muzej će sliku „Seoba Srba” pozajmiti Akademiji nauka, gde će 23. decembra pod pokroviteljstvom Ministarstva kulture Republike Srbije biti priređena centralna retrospektivna izložba umetnikovih dela. Mi smo izložili sve tri slike koje naš muzej poseduje. Pored najdragocenije „Seobe Srba”, tu su i „Portret supruge Muni” i slika „Lepa čitateljka”. Na trećoj, poslednjoj izložbi, koja će biti otvorena u junu 2010. godine u galeriji Matice srpske u Novom Sadu, biće prikazani umetnikovi portreti – navela je istoričarka umetnosti Svetlana Mihajlović-Radivojević na otvaranju izložbe.

Pored izloženih slika, posetioci su ovom prilikom mogli da pogledaju i dokumentarne filmove o životu i delu Paje Jovanovića: „Život je najlepši san” reditelja Đure Mrđe, iz produkcije RTV-a Novi Sad, i „Paja Jovanović” autora Žike Mitrovića, iz produkcije RTS-a. Prvo ostvarenje snimljeno je ovog leta, dok je drugi dokumentarac star nekoliko decenija.

Najpoznatiji i najskuplji Srbin

Paja Jovanović je najznačajniji predstavnik akademskog realizma u srpskom slikarstvu.

Kao stipendista Matice srpske završio je Umetničku akademiju u Beču, što je svakako obeležilo njegovo stvaralaštvo. Već sa 29 godina postao je član Srpske kraljevske akademije (danas SANU). Po završetku studija živeo je u Londonu, Minhenu, Parizu i Beču.

Putovao je po Evropi, Americi, severnoj Africi, Kavkazu i našoj zemlji. Slikao je žanr-scene iz narodnog života, istorijske kompozicije i portrete. Delo Paje Jovanovića ogromno je i rasuto po čitavom svetu, a u godini u kojoj se obeležava vek i po od rođenja ovog velikana njegova dela se s nesmanjenim uspehom izlažu na svim kontinentima. Paja Jovanović je do danas ostao najtraženiji i najskuplji srpski slikar.

Pametan potez jednog trgovca

Među tri ulja na platnu izložena u Narodnom muzeju Pančevce je posebno privuklo ono najznačajnije, po kome je ovaj umetnik najpoznatiji – „Seoba Srba”.

– Reč je o prvoj od tri verzije ove slike, nastaloj 1895.

godine po narudžbi Saborskog odbora u Sremskim Karlovcima. Veliku popularnost, kakvu nema nijedna slika u novijoj srpskoj istoriji, „Seoba Srba” stekla je zahvaljujući činjenici da je Paja Jovanović odmah po nastanku ovog dela prodao pravo reprodukovanja slike zagrebačkom trgovcu Petru Nikoliću. Tako je slika reprodukovana u deset hiljada primeraka i kao takva je krasila zidove srpskih domova više od jednog veka, budeći u periodu pred balkanske ratove i pred Prvi svetski rat osećaj nacionalnog zanosa, rodoljublja i težnje za slobodom. Druga verzija „Seobe Srba” nalazi se, kao što je poznato, u Patrijaršiji i ima mnogo veći format (25 metara kvadratnih), kao i nešto drugačiju priču, prilagođenu tada aktuelnoj političkoj atmosferi. Treća verzija je najmanja, nalazi se u privatnom vlasništvu i nastala je 1945. godine, kada je umetnik već imao 86 godina – objasnila je Svetlana Mihajlović-Radivojević.

Ova istoričarka umetnosti istakla je da je srpski narod i te kako svestan značaja Paje Jovanovića, ali da je cilj svih izložbi koje se organizuju povodom jubileja da se i mladi upoznaju s Jovanovićevim stvaralaštvom i veličinom.

Počinje 15. likovna kolonija pastela

Druženje na Devojačkom bunaru

Petnaesta Likovna kolonija pastela biće održana na Devojačkom bunaru od 11. do 15. decembra, u organizaciji Kulturno-prosvetne zajednice.

U ovogodišnjoj koloniji okupiće se dvanaest pastelista iz Beograda, Novog Sada, Plandišta, Kovina i Pančeva. Organizatori najavljuju da će izložba radova nastalih tokom ovog umetničkog skupa biti priređena februara 2010. godine.

Interesantna izvedba finskog umetnika

Magični zvuci gitare

Neuobičajen program, nestrpljiva publika • Od Helsinkija do Niša

Muzikom nadjačana buka sa Korzoa

Mladi gitarista iz Finske Patrik Vena održao je 5. decembra koncert iznenađenja u foajeu Kulturnog centra. Vena se predstavio našoj publici koncertirajući na gitari, ali on spada u svestrane muzičare koji neprekidno eksperimentišu zvukom i testiraju mogućnosti različitih instrumenata. Gitaru je počeo da uči u muzičkoj školi „East Helsinki” 1993. godine, a samo šest godina kasnije upisao je profesionalne studije u toj oblasti i ubrzo zabeležio značajne uspehe. Jedno od najvećih Patrikovih dostignuća svakako je pobeda na takmičenju u Garganu u Italiji 2007. godine. Pored toga, Vena je svoje vrhunske umetničke domete dokazao i na mnogobrojnim takmičenjima širom sveta, uključujući i čuvene „Torrent”, „Mottola”, „Printemps de la Guitare” i „Emilio Pujol”.

Kasno otkrivena strast

– Nisam počeo kao većina muzičara i tek u sedamnaestoj godini sam odlučio da ću se ozbiljno baviti muzikom. Čini mi se da je to bilo prilično kasno. Najpre sam naučio da sviram klavir i nisam ni slutio da ću se na kraju opredeliti za gitaru. Ona je oduvek bila prisutna u mojoj kući, jer je moj otac svirao ovaj instrument, ali mene tada nije preterano zanimala. Ipak, kako je vreme prolazilo, polako sam otkrio svoju strast prema gitari i krenuo u tom pravcu. U početku me je više privlačila popularna, zabavna muzika, ali kasnije je prevagnulo interesovanje za klasičnu muziku – rekao je Vena.

Patrik Vena je imao tu sreću da uči od odličnih profesora, kao što su Juan Antonio Mura i Jukka Savijoki. Ovi poznati pedagozi imali su veliki uticaj na njegovo shvatanje muzike i umetnosti uopšte.

Pančevačka publika je pokazala interesovanje za ovog svetski priznatog umetnika, ali u tome nije bila dosledna. Budući da je koncert bio sastavljen iz dva dela, nakon pauze je znatno redukovan broj prisutnih zaljubljenika u zvuke klasične gitare. Ipak, dugi stavovi izvedeni pjano u nesavršenom koncertnom prostoru foajea, u kome se povremeno čuje buka iz parka, bili bi izazov i za mnogo disciplinovaniju publiku nego što je naša.

Muzički bonton

Prva kompozicija koja je uvele posetioce u svet Patrikove muzike bila je „Fantaisie Elegiaque op.59” Fernand-a Sora. Za ovo delo je vezana tužna priča koju je izvođač ispričao pre nastupa. Naime, kompozitor je tu elegiju napisao kada je njegova bliska prijateljica (po nekim tumačenjima i ljubavnica) iznenada preminula. Prvi deo programa zaokružen je kompozicijom „Sonata Romantica” M. M.

Ponce-a. Nakon toga su usledile „Jehkin livana – Sonata for Guitar” O. Mustonen-a i „Sonata” L. Brouwer-a.

– Želeo sam da program koncerta bude sastavljen od nekoliko dužih komada. To nije uvek dobra ideja, posebno kada u publici ima omladine, koja je, u skladu sa svojim godinama, nestrpljiva. Osim toga, uobičajeno je da su koncerti gitare sastavljeni od više kraćih komada. Ipak, u poslednje vreme često sam slušao sonate za klavir od Betovena i Šuberta i pretpostavljam da me je i to motivisalo da se opredelim za duže forme. Za mene sviranje ima gotovo terapeutsko dejstvo. Uvek pokušavam da pronađem nešto lično u delu koje sviram. Pre nego što počnem da vežbam, volim da se dobro informišem o odabranoj kompoziciji – istakao je Vena.

Kako je ovaj gitarista održao veliki broj nastupa širom sveta, zanimljivo je njegovo zapažanje o različitim manirima publike u pojedinim državama.

– Primetio sam da se ponašanje posetilaca koncerata razlikuje od države do države. Primera radi, Finci su disciplinovani i poštuju pravila. Ukoliko je koncert u 17 sati, oni će stići tačno na vreme i, uz to, biće veoma tihi dok slušaju. Nasuprot tome, u Italiji nije lako postići apsolutnu tišinu, jer se uvek čuje zvuk češanja, šuškanje, pomeranje stolica... To je normalno i meni to ne smeta. S tim svaki muzičar mora da nauči da se izbori – naglasio je Patrik ovu više nego evidentnu razliku, a naši sugrađani, nažalost, mogu i sami naslutiti koji je od dva navedena primera bliži našem mentalitetu.

Koncert pijanistkinje Bojane Račić

Muzika kao način života

Klavir je samo jedna od njenih ljubavi

Pijanistkinja Bojana Račić, apsolventkinja klavira na FMU u Beogradu u klasi prof. Branka Penčića, obradovala je Pančevce prošlog petka, 4. decembra, sjajnim solističkim koncertom priređenim u sali MŠ „Jovan Bandur”.

Ova mlada, izuzetno nadarena umetnica predstavila se mnogobrojnoj publici veoma zahtevnim i kompleksnim kompozicijama nekih od najpoznatijih stvaralaca u oblasti pijanizma.

Koncert je otvoren Bahovom Tokatom u e-molu, koju mnogi smatraju najlepšom od ukupno šest tokata ovog nemačkog baroknog kompozitora. Tokate Johana Sebastijana Baha spadaju u njegova najmanje izvođena dela, pa su prisutni imali jedinstvenu priliku da se prepuste uživanju u ovoj manje poznatoj, ali zaista prelepoj i virtuozno izvedenoj kompoziciji. Nakon toga Račićeva je majstorski i s fascinantnom pijanističkom snagom izvela Betovenovu sonatu iz opusa 26.

Činjenica je da Betovenove sonate predstavljaju najviši vrh pijanizma i da se na njihovo izvođenje usuđuju samo najbolji među najboljima. Kritičari ovaj kompozitorov ciklus, prožet snažnim emocijama, srdžbom, sudbinskim udarcima i velikim izbavljenjima, s pravom smatraju svojevrsnim „pijanističkim Everestom”. Iako ova umetnica ima svega 23 godine, mnogi bi se složili da se ona svojom gotovo besprekornom izvedbom i te kako približila ovom vrhu.

U okviru drugog dela koncerta publika je mogla da čuje podjednako kvalitetno izvedene Dve poeme iz opusa 32 velikog ruskog kompozitora Aleksandra Skrjabina, kao i Baladu u As-duru Frederika Šopena, koji je dao veliki doprinos nastanku novih tipova ove velike forme.

Zanimljivo je da je Bojana Račić srednjoškolsko muzičko obrazovanje u MŠ „Jovan Bandur” stekla na čak tri odseka: klavirskom, teoretskom i na odseku solo pevanja. Za vreme školovanja osvajala je nagrade na brojnim saveznim, republičkim i međunarodnim takmičenjima. Pored solističkog muziciranja, ova svestrana umetnica bavi se i kamernom muzikom, kao i tango plesom. Pohađala je kurs kamerne muzike kod eminentnog svetskog pijaniste i pedagoga Viole Mokroš (Nemačka), kao i kurs džez pevanja koji je vodila Amerikanka Arija Hendriks.

Bojana je nastupala i s vokalnim ansamblom „Operetika”, koji neguje popularne muzičke žanrove operetu i mjuzikl, ali i operu, a radila je i kao muzički saradnik u predstavama različitih pozorišta. Članica je Pozorišta na Terazijama, na čijem su repertoaru mahom mjuzikli.

Izložba u galeriji „Madam”

Dosanjana umetnost

„Slikom sanjam” naziv je izložbe radova Olgice IlićMitevski koja je otvorena 8. decembra u galeriji „Madam”, u prisustvu velikog broja poštovalaca likovne umetnosti.

Autorka Olgica IlićMitevski je slikarka prirodnog talenta i kreativni sanjar života. Ona veruje u posebnost koju svako od nas nosi u sebi i to pokazuje na svojim slikama. Bilo da koristi ulje ili pastel, moglo bi se reći da stil ove umetnice zapravo čine iskre života koje ona s neverovatnom jednostavnošću prenosi na papir toplim bojama ljubavi. Svako delo odiše radošću stvaranja, što Olgica nesebično deli s publikom. U svemu tome ona je skromna i gotovo nečujna.

Dosad je samostalno izlagala na Oktobarskom salonu u našem gradu 1998. godine, kao i u kreativnom centru „Bajka” ove godine, a njeni radovi su se 2008. našli i na zajedničkoj izložbi „Dan za hram” u Jabuci.

Izložbu u galeriji „Madam”, 308. po redu, otvorio je Đorđe Zojkić, podsetivši prisutne da je ovo jedini galerijski prostor u Evropi u kome već jedanaest godina izlažu isključivo žene. Toploj atmosferi na otvaranju i ovog puta su doprineli braca-Nidžini tamburaši.

Gošća večeri bila je Ljiljana Stanišić, pančevačka tkalja, koja je svojom izložbom radova pod nazivom „Šal – neophodni odevni detalj svake dame ili gospode” prisutne podsetila na već pomalo zaboravljenu veštinu naših baka poručivši da treba da negujemo tradiciju jer na taj način „čuvamo prošlost, a živimo sadašnjost”.

Izložba traje do 22. januara.