Da li „Vojvodinaput” putuje iz Pančeva?

Asfaltna baza – gradski zemljotres!

Davanjem akta o urbanističkim uslovima grad investitoru dao saglasnost za gradnju ∙ „Štrabag” podneo dva zahteva za procenu ∙ Lokacija birana samo sa stanovišta nosioca projekta

Stara purnja, a nova diže prašinu

„Štrabagova” investicija vredna 2.3 miliona evra, oličena u projektu izgradnje najsavremenije asfaltne baze u području južne industrijske zone, bila je glavna tema nedavno održane sednice Skupštine grada, na kojoj su odbornici za govornicom pokrenuli niz ekoloških, etičkih, moralnih, pravnih, političkih i ekonomskih pitanja.

Nedelju dana kasnije strasti se još nisu stišale, tako da je sudbina oko 300 radnika pančevačkog „Vojvodinaputa” i dalje pod znakom pitanja, jer je austrijski investitor, inače vlasnik ovog uglednog preduzeća, u razgovoru s resornim većnikom za ekologiju Vladimirom Deljom najavio da će ukoliko mu ne bude dozvoljeno da gradi asfaltnu bazu na predviđenoj lokaciji, zauvek napustiti naš grad. Naravno, zvaničnog dokumenta o ovoj odluci Upravnog odbora „Štrabaga” nema, ali ne treba sumnjati u nameru menadžera ove evropske građevinske kompanije da to uradi jer niko normalan neće čekati tri godine na dozvolu za obavljanje određene delatnost.

Neodgovornost pre svega

Mediji i pojedini lokalni politički lideri osuli su drvlje i kamenje na lokalnu samoupravu i javna preduzeća, preciznije na jedan njen deo, naročito na Sekretarijat za zaštitu životne sredine, JP Urbanizam i JP Direkciju. Čak je i gradonačelnica Vesna Martinović, nedovoljno informisana o čitavom slučaju asfaltne baze, žustro reagovala za skupštinskom govornicom. Čitava frka je nastala zbog toga što je odbornicima i pančevačkoj javnosti plasirana netačna (ili nepotpuna) informacija o problematičnom trogodišnjem periodu i zato što se Vladimir Delja, većnik zadužen za ekologiju, nije adekvatno pripremio za sednicu, što opet pokazuje da u radu gradskih struktura postoji doza velike neodgovornosti.

Austrijska kompanija je za dve i po godine priložila dve studije o uticaju asfaltne baze na životnu sredinu.

Dug spisak primedbi

Prvu, koja je nadležnima data na uvid 2008. godine, „Štrabag” je povukao iz „objektivnih razloga”, tj. povukao je zahtev za ocenjivanje studije o uticaju asfaltne baze na životnu sredinu i time je postupak za dobijanje građevinske dozvole obustavljen.

Ti objektivni razlozi nisu navedeni, ali se zna, a i „Pančevac” je opširno pisao o tome, da prva tehnička komisija za ocenu studije, koju je oformio tadašnji opštinski Sekretarijat za zaštitu životne sredine, nije prihvatila ovaj dokument. Nadležni sekretarijat nije dao konačan sud jer je posle povlačenja „Štrabaga” čitav postupak obustavljen u januaru 2009. godine. Važno je istaći da se nekompletna studija ne sme prihvatiti jer može uslediti pokretanje postupka za utvrđivanje krivične odgovornosti nadležnih lica.

Da podsetimo, prvi izveštaj tima stručnjaka, koji je utemeljen na analizi obima i sadržaja studije i analiziranju mišljenja građana izrečenih tokom javnih prezentacija i rasprava, sadrži dugačak spisak primedbi. Počev od toga da je nedostajalo devet dokumenata ovlašćenih republičkih, pokrajinskih i opštinskih organa (potvrde, uslovi, dozvole i saglasnosti), pa do 28 zamerki koje su se odnosile na nepotpunu procenu uticaja asfaltne baze na životnu sredinu. Stručni tim prigovorio je „Tekon–Tehnokonsaltingu” d. o. o. (ovu firmu „Vojvodinaput” je prvi put angažovao da izradi studiju o proceni uticaja) da pojedine teme u ovom dokumentu nisu detaljno obrađene.

U januaru prošle godine „Štrabag” je ponovo podneo zahtev Sekretarijatu. Februara 2009. postupak je obnovljen. Austrijska građevinska kompanija priložila je novu studiju o proceni uticaja. Krajem maja iste godine održana je javna rasprava, a gradska vlast je izabrala novu tehničku komisiju. Tri člana tima su prihvatila ovaj dokument, dok su dva (predstavnici Sekretarijata za zaštitu životne sredine) bila protiv jer se na sastanku na kome je trebalo dati konačan sud nije raspravljalo o konkretnom predlogu odluke. Prema rečima Milana Glumca iz pančevačkog ekološkog sekretarijata, čitav posao tehničke komisije tim činom doveden je u pitanje jer nije ispoštovana zakonska procedura. Olga Šipovac, sekretar gradskog Sekretarijata za zaštitu životne sredine, nije htela da komentariše novu „Štrabagovu” studiju, jer je postupak ocenjivanja još u toku.

Lud i zbunjen

S druge strane nisu tačne tvrdnje odgovornih iz austrijske firme koje su se pojavile u medijima da za objekte ovakvog tipa nije neophodno podneti zahtev za utvrđivanje stepena uticaja postrojenja na zemlju, vazduh, vodu, biljni i životinjski svet, kao i na zdravlje ljudi.

Srpski zakoni jasno propisuju da investitor mora da uradi pomenuti dokument za ona postrojenja čiji rad prouzrokuje emitovanje opasnih i zagađujućih materija. Asfaltna baza pripada grupi radnih jedinica za koje se zna da imaju negativan uticaj na životnu sredinu.

Na kraju treba istaći da je prva tehnička komisija osporila isključivost nadležnih u „Vojvodinaputu” kada je reč o izboru lokacije za gradnju asfaltne baze (alternativne lokacije se ne spominju). Kako je navedeno u izveštaju, „izbor lokacije je razmatran isključivo sa stanovišta pogodnosti za nosioca projekta”. Prema mišljenju stručnjaka, investitor nije vodio računa o interesima građana Pančeva, Vojlovice i Starčeva, niti je uzeo u obzir dramatične podatke merenja, koji potvrđuju da je životna sredina (naročito u Vojlovici) preopterećena opasnim i zagađujućim materijama. Surovi ekonomski liberalizam pojedinaca u „Štrabagu” olako je prešao preko skoro 50 godina traumatičnog suživota građana Pančeva s trovačima iz južne industrijske zone.

Mnogo nepoznanica

Slučajno ili ne, neko u Urbanizmu i Direkciji namerno je zanemario činjenicu da će postrojenje biti izgrađeno „na pravcu dominantnih vetrova”, zbog čega sve emisije iz južne industrijske zone završavaju u plućima građana, a tako će biti i s onima iz buduće asfaltne baze. Poznato je da iz asfalta isparavaju organske komponente (VOC) i da u zemljama EU postoje strogi propisi koji firmama nameću zatvoren sistem prikupljanja ostataka mineralne prašine i isparljivih organskih materija na delu postrojenja asfaltne baze gde se gotov proizvod odlaže pre utovara. Još je nepoznanica da li pomenuti sistem predviđen tehničkom dokumentacijom (asfaltna baza serije ammann uniglobe 160) ima već ugrađenu opremu za upijanje mirisa ili se ona mora naknadno instalirati.

Investitor tada nije uzeo u obzir ni uticaj povećanog intenziteta saobraćaja teških vozila na životnu sredinu.

Instalisani kapacitet asfaltne baze ukazuje na to da će u uslovima maksimalnog rada postrojenja veliki broj vozila za dopremanje sirovina i otpremu asfalta doprineti povećanom tranzitu saobraćaja u naselju Vojlovica, a to će uticati na porast zagađenja i nivoa buke u gradu.

Daj glavu!

Davanjem akta o urbanističkim uslovima za postavljanje asfaltne baze i izgradnju pratećih objekata u južnoj industrijskoj zoni nadležni u ondašnjoj opštinskoj upravi uslovno su se saglasili s projektom preduzeća „Vojvodinaput Pančevo” a. d., što je bio veliki propust prethodne lokalne samouprave i gradonačelnica Vesna Martinović je potpuno u pravu kada traži „glavu” onog ko je zanemario interes građana Pančeva. Da podsetimo „Vojvodinaput Pančevo” i JK Direkcija su 2007. godine sklopili ugovor o poslovno-tehničkoj saradnji kojim je ovo javno preduzeće bilo ovlašćeno da obavi sve što je neophodno za dobijanje akta o urbanističkim uslovima.

Pančevci su sada u klinču i biće veoma teško naći izlaz iz ove ekonomsko-ekološke krize. „Štrabag” je ugledna evropska firma i Pančevu nikako ne ide u prilog da neodgovorno ponašanje pojedinaca ugrozi buduće investicije, a samim tim i budućnost našega grada. Neosporno je da je ovakav tip asfaltne baza, čije komponente već skoro dve godine leže na spornom prostoru u blizini ruske Rafinerije, izgrađen u gusto naseljenom delu Beča. Menadžeri „Štrabaga” tvrde da su, upravo zbog nepoverenja i straha građana od eventualnih negativnih uticaja, odlučili da kupe skuplje i modernije postrojenje (originalnu asfaltnu bazu ammann) u kom je proces proizvodnje potpuno zatvoren, tako da nema opasnosti od većeg negativnog uticaja na životnu sredinu.

Međutim, još je nejasno zašto odgovorni u ovoj austrijskoj kompaniji ne žele da isprave propuste u studiji o uticaju ovog postrojenja na zdravlje ljudi, zbog kojih se nadležnima u Sekretarijatu diže kosa na glavi. Možda je u slučaju asfaltne baze posredi neki sasvim drugi, neekološki problem...