Korigovanje naknada za uređenje zemljišta

Viša cena za manje kvadrata

Sedam građevinskih zona • Za kuću od sto kvadrata skuplje, za duplo veću jeftinije • Daleko od stvarnih troškova komunalnog opremanja • Otplata u ratama i loša iskustva drugih gradova • Izostavljeno neizgrađeno zemljište • Za parking dodatna sredstva

Jedno od brojnih pančevačkih gradilišta

Iako su najavljivane korenite izmene i jednostavniji način utvrđivanja i izračunavanja naknade za komunalno opremanje gradskog građevinskog zemljišta, uključujući i niže cene, izgleda da se sve svelo na računicu koja će pogodovati samo nekim investitorima. Na inicijativu odborničke grupe DSS-a, podnetu krajem prošle godine, predložena je nova opštinska odluka o merilima za utvrđivanje naknade za uređenje građevinskog zemljišta. Radna grupa je uobličila predlog, sve je prihvatio i predsednik opštine, a preostaje da se o tome izjasne odbornici.

Daleko od stvarnih troškova

Umesto 93.000 dinara, koliko sada iznosi naknada za uređivanje zemljišta za kuću od 100 kvadrata u prvoj građevinskoj zoni, investitori će, ako se ovaj predlog usvoji, ubuduće plaćati čak 35.000 više, ali će jeftinije proći oni koji budu zidali duplo veće objekte. Za kuću od 200 kvadrata takođe u prvoj zoni komunalno opremanje u ovom trenutku košta oko 373.000 dinara, a po novom cenovniku, koji tek treba da bude usvojen, za tu površinu propisana je suma od 255.000 dinara, ili 2.549 dinara po kvadratnom metru. Računica nije jednostavna jer na nju utiče i niz drugih faktora. Zavisno od namene zemljišta, tj. objekta koji se tu gradi, naknada se procentualno umanjuje.

Vrednost lokacija definisana je u sedam zona, što je četiri manje nego u dosadašnjoj odluci. U prvoj zoni kvadrat košta oko 2.500 dinara, a cena u sedmoj zoni iznosi 605 dinara.

Međutim, stvarni troškovi komunalnog opremanja građevinskog zemljišta, prema kompetentnoj računici stručnog tima Direkcije za izgradnju i uređenje grada, iznose ovog proleća 10.535 dinara, dok je prema odluci koja se primenjuje taj iznos nešto viši od četiri hiljade. Konstatuje se, takođe, da će primenom nove odluke doći do drastičnog smanjenja ovih sredstava. To znači da će ulaganja u kanalizaciju, saobraćajnice i druge objekte komunalne infrastrukture biti znatno niža.

– Zadatak Opštine i lokalne samouprave jeste da se staraju o uređenju i korišćenju građevinskog zemljišta pa samim tim i da donose odluke o tome, odnosno o merilima za utvrđivanje naknade za uređenje zemljišta. To je i jedan od izvornih prihoda budžeta Opštine. Predlog je pripremljen u skladu s odredbama Zakona o lokalnoj samoupravi i Zakona o planiranju i izgradnji. Sredstva od naknade za uređenje zemljišta, kao i ona od njegovog korišćenja, usmeravaju se u uređivanje zemljišta, odnosno u izgradnju komunalne infrastrukture – izjavila je Enisa Agović-Hoti, sekretar Sekretarijata za komunalne, stambene, građevinske poslove i urbanizam.

Nikako na rate

Još jedna važna primedba na predlog ove odluke stiže iz Direkcije, a odnosi se na mogućnost da se naknada plaća u ratama, i to u roku od tri godine. Tu je i jednogodišnji grejs period, kao i to da se revalorizacija duga vrši prema rastu cena na malo.

U tom smislu nadležni iz Direkcije jasno ukazuju da to javno preduzeće nije finansijska institucija poput banke i da se ne bavi kreditiranjem. Napominju da valorizacija duga uz rast cena na malo „nije elemenat za ugovaranje kredita, već određena kamata”. Takođe se navodi da nije jasno definisana odrednica „odgovarajuća garancija”, a jedini sigurniji način plaćanja, koji nije ni naveden po mišljenju iz ekonomsko-finansijskog sektora Direkcije, jeste hipoteka na nepokretnost, što u predlogu odluke nije ni navedeno.

Svoje primedbe na predloženi način kreditiranja nadležni iz Direkcije potkrepljuju lošim iskustvima beogradske i subotičke direkcije za zemljište, koje su investitorima omogućile plaćanje u ratama. Nakon što potpišu ugovor investitori prestanu da plaćaju, a u direkcijama nemaju način da ih privole, osim sudskim putem. Sve to je, kažu, dovelo do visokih nenaplaćenih potraživanja.

Cilj predlagača novih merila bio je da se svakom investitoru omogući da „uvidom u odluku jednostavno izračuna visinu naknade koju treba da plati, a koja će istovremeno imati znatno niže iznose naknada za građevinsko zemljište u odnosu na trenutno važeću odluku”

Sanacija Centra za kulturu

Kratak zastoj

Radovi na sanaciji zgrade Centra za kulturu u delu iza binskog prostora sredinom prošle nedelje zaustavila je građevinska inspekcija zato što prilikom nadzora inspektoru nije pružen dokaz o tome da su temelji usaglašeni s glavnim projektom. Dan posle nadzora, glavni projekat je odnet iz Centra u Opštinu, ali bez dokaza o usaglašenosti temelja.

Nadležni iz inspekcije ističu da se takvi građevinski radovi ne mogu obavljati bez glavnog projekta jer tamo ima i nosećih elemenata, pri čemu su urađeni vertikalni i horizontalni serklaži, za šta je neophodan glavni projekat.

I na drugom gradilištu ove zgrade (sanacija spoljnog zida) inspektor je imao primedbe. U prijavi radova navedeno je da je reč o tekućem održavanju, a u ugovoru je naznačeno da je to sanacija i po tom osnovu su odobrena i budžetska sredstva.

Ukidanje starog buvljaka

Prošle nedelje opomene, sada kazne

Kazna za vanpijačnu prodaju 2.500 dinara, a uz prekršajnu prijavu duplo viša • Rigorozne mere od 21. maja, na terenu komunalna inspekcija

Stari pančevački buvljak na bavaništanskom putu, koji je radio samo nedeljom pre podne, tačnije pijaca na kojoj se prodaju polovne stvari, proglašen je zonom za zatvaranje. Prošle nedelje komunalna inspekcija uklanjala je nepropisno parkirane automobile, a dvadesetk inspektora opominjalo je prodavce da se od 21. maja neće tolerisati ni vanpijačna prodaja uz kolovoz, niti ona na izlokanoj javnoj površini uz benzinsku pumpu.

Rešenost vlasti da ukloni pijacu koja se tu nalazi već nekoliko decenija podstaknuta je stalnim i višegodišnjim negodovanjem stanovnika tog kraja. Bunt građana koji žive u neposrednoj okolini dostigao je vrhunac.

Najavljujući nedeljnu akciju Zoran Mihaljčić, sekretar opštinskog Sekretarijata za inspekcijske poslove, rekao je da već dugo stižu pritužbe iz Saveta Mesne zajednice, ali da će prvenstveno zbog tamošnjih građana biti uporni u sprečavanju te prodaje i ukloniti ovo, po njegovim rečima, ruglo. Neverovatna je količina smeća koja ostane po odlasku prodavaca i kupaca. Prošle nedelje, na primer, osam radnika JKP -a „Higijena” čistilo je taj prostor do kasnih popodnevnih sati.

U saopštenju koje je opštinska Služba za odnose s javnošću izdala prošle srede stoji: „Ovim putem obaveštavamo sve građane opštine Pančevo da se više neće tolerisati kršenje zakona i upozoravamo one koji krše zakon da prestanu s obavljanjem trgovine na mestima na kojima to nije dozvoljeno”.

U "Objektivu" gradskog arhitekte

Grad stvoren za točak

Aktuelna tema za ovo doba godine jeste korišćenje bicikla kao prevoznog sredstva. Gradski arhitekta smatra da je mogućnost upotrebe bicikla od izuzetnog značaja za građane jer, pored rasterećenja saobraćaja, ovo prevozno sredstvo znatno bi doprinelo zdravijoj životnoj sredini.

– Radi se na inicijativi da se nešto konkretno reši u pogledu biciklističkih staza, i to ne samo onih koje prolaze glavnim ulicama. Javlja se potreba da se pređe na drugu stranu Tamiša, ka gradskoj šumi. Pančevo je idealno za bicikl i za to postoje sjajne mogućnosti. Pored toga, korišćenje bicikala doprinelo bi i ekološkom rasterećenju grada. Moja inicijativa bi počela minimalnim intervencijama i uz minimalne investicije. „Urbanizam” je predvideo tri pasarele koje povezuju centralno gradsko jezgro sa zonama Tamiša i gradske šume. To je dobro, ali predlažem drugačiji koncept, koji podrazumeva pravljenje jednog konzolnog dodatka na postojećem starom mostu na Tamišu. S nizvodne strane mosta bila bi postavljena čelična montažna konstrukcija, koja bi praktično bila priljubljena uz most. Tako bi se obezbedio prolaz za bicikliste i pešake. Znači, to nije nov most. Isto tako, s uzvodne strane mosta kod prevodnice mogla bi da bude postavljena pomoćna dodatna montažna konstrukcija od lakog čelika. Tako bi bio obezbeđen kružni tok koji preko postojećeg mosta uspostavlja kontakt sa zonom gradske šume, i odmah može da se pređe na nasip i da se stigne do mosta kod prevodnice. Postoji i drugi, veći krug, koji ide oko gradske šume, a koristio bi se za vožnju bicikla i rekreaciju – kaže Miloš Stanković.

– Na početnoj stanici „beovoza” postojala bi mogućnost iznajmljivanja bicikala. Dakle, kada bi neko iz Beograda došao u Pančevo, odmah bi mogao da iznajmi bicikl i da obiđe grad, ode na izlet na Belu stenu, Tamiš, Dunav ili u okolna sela. To se odavno radi u svim evropskim zemljama. Danska i Norveška prednjače u tome, ali su i mnoge druge zemlje shvatile koliko je državna akcija korišćenja bicikala korisna i značajna – rekao je Stanković.

Kako kaže, pored pozitivnog uticaja na zdravlje sugrađana, na ovaj način bi se popunio i opštinski budžet.

Protest ratnih vojnih invalida

Aprilska uredba stopirana

Novi zakon o boračkoj i invalidskoj zaštiti nije donet, ali su neopravdano smanjena primanja korisnicima invalidskih dodataka nastradalim u ratovima od 1991. do bombardovanja 1999. godine, iz svih 10 grupa • Zahtev za smenu resornog ministra Lalovića nije prošao

Nekoliko hiljada ratnih vojnih invalida iz čitave Srbije protestovalo je 11. maja ispred Vlade Srbije ne bi li se ukinula aprilska uredba kojom su smanjena prava i novčana davanja za porodice invalida.

Protest je rezultirao stopiranjem ove uredbe, ali nije prošao zahtev za smenu ministra Slobodana Lalovića, niti zahtev da se osnuje posebno ministarstvo za pitanja invalida. Oni će se i dalje zalagati za to da se nov zakon o boračko-invalidskoj zaštiti donese uz saglasnost udruženja.

Nepovoljniji zakon nije izglasan

Trenutno ima 66.069 korisnika invalidskih dodataka iz svih 10 grupa boraca nastradalih u ratovima od 1991. do bombardovanja 1999. godine, kao i žena i dece palih i umrlih boraca. Prema odredbama Zakona iz 1998, za invalidnine i druge beneficije iz državne kase ove godine trebalo je izdvojiti 13,5 milijardi dinara, ali je država rešila da „stabilizuje” budžet tako što će davanja za ratne vojne invalide smanjiti za oko 23 odsto.

Stari zakon je suspendovan, nepovoljniji još nije izglasan, ali je Uredbom Vlade koja je na snazi od 28. aprila već pokušano da se primanja invalida smanje.

– Po mojoj slobodnoj proceni, na protestu je bilo osam do deset hiljada ljudi. Finansijske mogućnosti nisu dozvoljavale da obezbedimo više od jednog autobusa kako bi što više Pančevaca prisustvovalo skupu. Neki su bili prinuđeni da putuju kombijem. Bilo je i pokušaja da se protest „razvodni”. Vozačima autobusa nisu dozvoljavali da parkiraju u Nemanjinoj, navodno zbog gradilišta. Bilo je lepo videti ispunjen parking kod Centra „Sava”, jer su na tom mestu bili parkirani autobusi iz cele Srbije. Mislim da je jedan od naših zahteva shvaćen ozbiljno zahvaljujući masovnom okupljanju ljudi kojima su neopravdano smanjena primanja – kaže Milorad Aksin, predsednik Opštinskog odbora Udruženja ratnih vojnih invalida.

Rane koje peku

Većina ratnih vojnih invalida smatra da bi ih se mnogi najradije odrekli. Svaka njihova priča je tužna. Najtežih invalida ima 450, u drugoj grupi je 1.041, u trećoj 691, a u četvrtoj 1.731. Stambeno je obezbeđen svega jedan procenat invalida.

LJudi koji su se 11. maja okupili ispred Vlade Srbije nisu krili ogorčenje zbog kordona policajaca koji su „branili” zgradu Vlade Srbije od invalida, žena i dece. Svoje nezadovoljstvo izrazili su brojnim transparentima, kao na primer: „Država zove kad se ratuje, a šta sad?”, „Zar su pali saborci žrtva tranzicije?”, „Srbijo, vrati mi sina, ne treba mi milostinja”...

Prema rečima Milorada Aksina, pančevačko Udruženje ratnih vojnih invalida broji oko 250 članova, a s teritorije naše opštine invalidski dodatak koristi oko 400 porodica. Mnogi od njih su socijalno ugroženi i nemaju krov nad glavom.

Proglašene najbolje medicinske sestre

Izgaraju na poslu

Medicinske sestre iz pančevačke Službe za transfuziju krvi, Zdravstvene stanice „Omoljica” i Doma za smeštaj lica ometenih u razvoju „Srce” u Jabuci ovogodišnji su nosioci priznanja za uspešan rad i veliki doprinos zdravstvenoj nezi. Zahvalnice su im uručene na sestrinskom balu, koji je upriličen prošlog petka u Domu Vojske SCG, u organizaciji Opštinskog saveza zdravstvenih radnika Pančevo. Time je ujedno završena „Nedelja sestrinstva”, održana na teritoriji Srbije od 8. do 13. maja, pod pokroviteljstvom Ministarstva zdravlja. Cilj ove manifestacije jeste da se medicinske sestre animiraju kako bi uticale na tokove svoje profesije i kvalitet zdravstvenog rada.

– Posebne ovacije doživeo je čovek koji ne zna da kaže ne, čovek koji ima sve vreme ovog sveta, dr Moša Marković. Prilikom uručivanja zahvalnice za uspešnu saradnju i razumevanje on je u Domu Vojske SCG podigao čitavu salu na noge. Za izvanrednu saradnju s Opštinskim savezom zdravstvenih radnika priznanje smo odali i primarijusu dr Milanu Trifunoviću. Pomenuti lekari i medicinske sestre proglašeni za najbolje u ovoj godini, jer zaista izgaraju na poslu – rekla je Mira Jovanović, predsednica Izvršnog odbora Opštinskog saveza zdravstvenih radnika.

Bez obzira na teškoće u svakodnevnom poslu, konkurencija za ovo laskavo strukovno priznanje bila je žestoka. Ipak, mnoge medicinske sestre nisu se našle na spisku najboljih, iako su, kako su mnogi rekli, to zaslužile.

Ni kreativnost u aranžiranju cveća i pripremanju kolača nije ostala nezapažena. Učesnici sestrinskog bala zasladili su se najboljom tortom koju su pripremile zdravstvene radnice iz Dolova. Najlepše cvetne aranžmane priredili su zaposleni iz radne jedinice za kućno lečenje.

Predstavljen nov metod rada s autističnom decom

Sami treba da donose odluke

Predavanje o funkcionalnoj komunikaciji pomoću sličica, to jest PEKS metodi (The Picture Exchange Comunication System), održala je Zorica Erdeljan 13. maja u velikoj sali SO Pančevo. Ova metoda se već petnaestak godina u svetu uspešno koristi u radu s osobama s autizmom. Na prezentaciju su bili pozvani stručnjaci i roditelji iz čitave Srbije.

Ona je objasnila pojam komunikacije, način komuniciranja s autističnim osobama i navela devet bitnih odlika komunikativnih sposobnosti. Predstavila je PEKS metodu kao alternativu verbalnoj komunikaciji.

– Primarni cilj jeste funkcionalna komunikacija, koja se ne podrazumeva za autistični spektar sam po sebi, a sekundarni cilj je govor. Predstavila sam svoja iskustva iz Švedske u realizaciji učenja, kao i komunikaciju za decu i odrasle. Ova metoda nije vezana za starosnu dob, a može se vežbati i kod kuće – istakla je Zorica Erdeljan.

Prema PEKS programu, postoji sedam faza, a cilj je treća – funkcionalna. Od četvrte faze počinje vežbanje građenja rečenice i verbalni trening. Prvu fazu trebalo bi da deca savladaju za dva dana, pod uslovom da se s njima vežba više puta u toku dana, i kod kuće i u školi. Druga faza podrazumeva period u toku naredne dve nedelje, a onda se ulazi u treću fazu, koja se dopunjuje novim pojmovima, odnosno novim sličicama. U toku prve dve etape potrebne su dve osobe za trening, a u trećoj samo komunikacijski partner. PEKS metoda nije zahtevna i ne podrazumeva finansijski trošak. Zorica Erdeljan predlaže da se u radu koriste digitalne, crtane i fotografisane sličice, pa i pozajmljene iz određenih programa. One moraju biti adekvatne apstraktnom razvojnom nivou deteta ili odrasle osobe koja ih tumači. Naravno, tekst se ne isključuje, već je sastavni deo sličice, pojma ili aktivnosti.

Zorica Erdeljan je prikazala video-zapise nastale u radu s autističnom decom i demonstrirala PEKS metodu. Podsetila je da su fizičke i muzičke aktivnosti deo nastave dece i slobodnih aktivnosti odraslih, te je veoma bitno da se s njima počne u najranijem dobu. Nastavni kadar i roditelji mogu ponuditi alternativu za dobar životni kvalitet, što PEKS i pruža. Ovom metodom osobama s autizmom nude se reči za komunikaciju, koje mogu biti i bez verbalnog jezika. Time im se pruža i mogućnost da budu subjekti u donošenju izbora i odluka.

Ovo predavanje i savetovanje deo je programske aktivnosti pančevačkog Udruženja za pomoć osobama s autizmom, koje su podržali Ministarstvo za rad, zapošljavanje i socijalnu politiku Republike Srbije i SO Pančevo.

O trošku Republičkog penzionog fonda zaposlenih

Banje za veći broj penzionera

Penzioneri čija primanja za april ne premašuju 9.404 dinara mogu se nadati besplatnom boravku u banji • Za desetodnevni odmor Republički fond obezbeđuje 14.650 dinara po korisniku • Nimalo nije lak zadatak da se od 21.698 pančevačkih penzionera u banju pošalje 181 stanovnik naše opštine

Posle pauze od četiri godine, o trošku Direkcije Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje zaposlenih, nekoliko hiljada penzionera s niskim primanjima biće poslato na desetodnevnu rehabilitaciju i oporavak u 28 banja širom Srbije. Jedan od uslova predviđenih Pravilnikom o ostvarivanju prava za poboljšanje društvenog standarda penzionera jeste da mesečno primanje iznosi 70 odsto prosečne penzije. Sudeći po aprilskom čeku, penzioneri čija primanja za april ne premašuju 9.404 dinara mogu se nadati besplatnom boravku u banji, jer prosečna penzija za taj mesec iznosi 13.434,16 dinara.

Prijavljivanje počelo

– Republički fond za PIOZ predvideo je broj penzionera po filijalama koji bi ispunili uslov da odu na desetodnevni banjski oporavak. Za našu filijalu, koja pokriva pet južnobanatskih opština, ovu povoljnost mogla bi da koriste 273 penzionera: 181 iz Pančeva, 24 iz Alibunara, 25 iz Kovačice, 36 iz Kovina i osmoro iz Opova. NJihov boravak bi koštao 4.005.000 dinara. Ukupni troškovi po korisniku, računajući i prevoz, iznosili bi 14.650 dinara – rekla je Saša Drčelić, direktorka Filijale Pančevo.

Predstoji mukotrpan posao da se, primera radi, od 21.698 pančevačkih penzionera ove godine 181 penzioner pošalje u banju. Podatke o zainteresovanima od 15. aprila do 30. maja prikupljaju opštinska udruženja penzionera s područja filijala Fonda. Za pančevačku opštinu potrebnu dokumentaciju već prikupljaju mesne organizacije penzionera i invalida. Detaljnije informacije zainteresovani mogu dobiti u gradu i u selima, tamo gde se okupljaju penzioneri: u klubovima, mesnim organizacijama i udruženjima. Određen je i broj mogućih korisnika po mesnim zajednicama.Ček i medicinska dokumentacijaZainteresovani s Kosova i Metohije dokumentaciju treba da dostave filijali najbližoj mestu prebivališta. Uz zahtev se podnose: poslednji ček od penzije, medicinska dokumentacija (prihvata se i mišljenje lekara opšte prakse), pismena izjava o drugim prihodima i imovinskom stanju porodičnog domaćinstva, kao i o tome da li je i u kojoj godini koristio rehabilitaciju na teret Fonda. O izboru korisnika penzija koji ispunjavaju uslove za upućivanje u banju odlučuje Komisija opštinske organizacije korisnika penzija sastavljena od tri člana: korisnika starosne, korisnika invalidske i korisnika porodične penzije. Spiskovi s imenima onih koji se upućuju na rehabilitaciju biće dostupni široj javnosti.

Tribina o šećernoj bolesti

Samokontrola kod dece i omladine

Društvo za borbu protiv šećerne bolesti, u suorganizaciji s farmaceutskom kompanijom „Novo Nordisk” (predstavništvo Beograd), obaveštava zainteresovane sugrađane da će u petak, 19. maja, u maloj sali SO Pančevo biti održano predavanje posvećeno šećernoj bolesti kod dece i omladine. Početak je zakazan za 17 sati.

O pomenutom problemu govoriće docent dr Dragan Katanić s Instituta za zaštitu zdravlja dece i omladine u Novom Sadu, a tema je samokontrola kod dece i omladine.

Akcija asocijacije „Žene to mogu u lokalnoj samoupravi”

Šta su rodna ravnopravnost i rodno budžetiranje?

Na dan obeležavanja Svetskog dana porodice (15. maj) lokalna grupa žena pod nazivom „Žene to mogu u lokalnoj samoupravi”, uz pomoć novosadske Asocijacije poslovnih žena i žena iz Norveške, izvela je u centru grada svoju prvu akciju. One su delile brošure koje informišu sugrađane o tome šta su rodna ravnopravnost i rodno budžetiranje.

U toku dana aktivistkinje su podelile više od 500 brošura, a u planu je da preostali tiraž bude podeljen odbornicama na prvom sledećem skupštinskom zasedanju, kao i da članice ove grupe održe predavanje o rodnom budžetiranju. Brošure u kojima se objašnjava šta je rodno budžetiranje, ekonomija nege, zašto je pokrenuta inicijativa za rodno budžetiranje, kakva je korist od takvih inicijativa i kako bi žene želele da izgleda naš grad (samim tim što je, kako se navodi u brošuri, „postojeći budžet netransparentan”), finansirale su žene iz Norveške.

Asocijacija „Žene to mogu u lokalnoj samoupravi” počela je da radi u martu i sastavljena je od ženskih grupacija koje deluju kao nevladine organizacije, kao što su „Ženske banatske inicijative” i Ženska mirovna grupa (ŽMIG), ali i od skupštinskih odbornica i žena zaposlenih u Skupštini opštine koje su izrazile želju da učestvuju u projektu.

Republički inspektor zahteva od Rafinerije da smanji emitovanje

Opasnih materija curi na sve strane

Četiri rešenja upućena u Spoljnostarčevačku 199 • Zvanična merenja potvrđuju da je Rafinerija kriva za prekomerno aerozagađenje • Kontinualno merenje emisije tek 2007. godine

Budni inspektori, savesni radnici i pametna Vlada donose čist vazduh

Krajem aprila i početkom maja, republički inspektor za zaštitu životne sredine uputio je četiri rešenja Rafineriji nafte Pančevo u kojima traži od odgovrnih lica da u određenom vremenskom roku otklone nedostatke na problematičnim procesnim postrojenjima i rezervoarima.

U prvom rešenju republički inspektor Jelena Stanković traži da Rafinerija do 30. juna sprovede tehničko-tehnološke mere na postrojenju za proizvodnju sumpora KLAUS(S-2450) kako bi se smanjile emisije štetnih i opasnih materija. Kako se navodi u ovom dokumentu, nadležni u toj fabrici su dužni da nakon preduzetih mera izvrše merenja preko ovlašćene stručne organizacije i da do 15. avgusta dostave izveštaj o emisiji opasnih i štetnih materija nadležnoj republičkoj inspekcijskoj službi.

U skladu članovima 10. i 11. Zakona o graničnim vrednostima emisije, načinu i rokovima merenja i evidentiranja podataka, inspektor je poslao rešenje Rafineriji u kome zahteva od nadležnih u fabrici da sprovedu mere kako bi se smanjile emisije azotnih oksida na kotlu BF-9602 u postrojenju Energana. U rešenju stoji da se izveštaj o merenju emisije sa svih kotlova ovog postrojenja moraju dostaviti republičkom inspektoru do polovine avgusta.

Plivajući krovovi

Prema trećem rešenju republičkog inspektora za zaštitu životne sredine Rafinerija nafte Pančevo mora da do kraja ove godine smanji emisiju zagađujućih materija iz rezervoara koji poseduju plivajuće krovove. Na listi se nalazi devet rezervoara: FB-1107 u kome se skladišti benzin, FB-0717 (laki benzin), FB-1301 (bezolovni motorni benzin), FB-1302 (bezolovni motorni benzin), FB-2002 (teško krekovani katalitički benzin), FB-1903 (primarni benzin), FB-1502 (slop) i FB-1405 koji služi za skladištenje motornog benzina. Prema ovom dokumentu nadležni u fabrici dužni su da izvrše merenja pre i nakon preduzetih aktivnosti koje treba da smanje emitovanje opasnih i štetnih materija. U obrazloženju republičkog inspektora kaže se da su rezultati merenja (izveštaj iz marta) pokazali da u rezervoarskom prostoru dolazi do emisije ugljovodonika naftnog porekla, pre svega lakoisparljivog organskog jedinjenja. Količine emitovanih polutanata zavise od vrste fluida koji se skladišti u ovim rezervoarima. Merenja emisije nisu vršena na svim objektima za skladištenje već na onima karakterisitčnim po dimenzijama i sadržaju. Najmanja izmerena vrednost protoka benzena na benzinskim rezervoarima iznosi 761,7 kg/god.

Rafinerija emituje opasne materije

Rešenjem od 9 maja 2006 godine republički inspektor nalaže Rafineriji da za deset meseci uredi merna mesta u skladu s Pravilnikom o graničnim vrednostima emisije na postorjenjima: Atmosferska destilacija nafte (S-2100), Vakum destilacija (S-2200), Fluidni katalitički kreking (S-2300), KLAUS i Energani. Rok za opremanje mernih mesta uređajima za kontinualno merenje je maj sledeće godine, a početak merenja mora početi u junu 2007. Merenja emisije, koje je sprovela firma a. d. „Zaštita na radu”, od februara ove godine, pokazala su da je na emiteru BA-2101 („Pančevac”) postrojenja za Atmosfersku destilaciju nafte prekoračen maseni protok sumpor-dioksida i azotnih oksida. Konstatovana su prekoračenja i na emiterima „Rafinerac” i „Starčevac” istog postrojenja. U proizvodnom sistemu Vakum destilacije, na emiteru BA-2201 A/B registrovana su prekoračenja dozvoljenih graničnih vrednosti za sumpor-dioksid. Na emiteru BF-2301+DC-2302 koji se nalazi u sklopu postrojenja Fluidni katalitički kreking izmerene su velike emisije praškastih materija, sumpor-dioksida i azotnih oksida. Izveštaj a. d. „Zaštita na radu” pokazuje da emiter DC-2453 iz sistema KLAUS ispušta nedozvoljene vrednosti vodonik-sulfida i sumpor-dioksida. Na kotlu BF-9601 postrojenja Energana izmerena su prekoračenja masenog protoka ugljen-monoksida, azotnih oksida i sumpor-dioksida. Isti slučaj je i s kotlom BF-9602.

Izveštaj monitoring sistema

Zagušljivci u napadu

Prema nedeljnom izveštaju sistema opštine Pančevo za kontinualno praćenje aerozagađenja u periodu od 10. do 16. maja na mernom mestu Vatrogasni dom srednje dnevne koncentracije ukupnih ugljovodonika kretale su se od 18 (15. maja) do 51 mikrogram po metru kubnom (10. maja). Maksimalna jednočasovna koncentracija registrovana 10. maja iznosila je 130 mikrograma. Granična vrednost imisije za ukupne ugljovodonike nije regulisana Pravilnikom. Uređaj za analizu benzena, toluena i metil-merkaptana još je na baždarenju i ne radi od 17. februara.

Srednje dnevne koncentracije benzena u Vojlovici bile su u granicama od 0,9 (15. maja) do 8,4 mikrograma (13. maja). Najviša jednočasovna koncentracija ovog ugljovodonika iznosila je 13. maja 37,1 mikrogram. Srednje dnevne vrednosti čestica PM-10 kretale su se u granicama od 30 do 44 mikrograma (prema regulativi EU, dozvoljeno je do 50 mikrograma).

U poslednje vreme uobičajena je pojava totalno redukovanog sumpora. NJegova srednja dnevna koncentracija bila je do 5,3 mikrograma. Maksimalna jednočasovna koncentracija 13. maja iznosila je 37,1 mikrogram. GVI nije regulisan Pravilnikom.

U Starčevu u toku prethodne nedelje srednje dnevne koncentracije benzena bile su ispod jednog mikrograma, dok su se dnevne koncentracije čestica PM-10 kretale u granicama od 14 do 26 mikrograma. Srednje dnevne koncentracije prizemnog ozona bile su između 47,5 i 78,8 mikrograma (dozvoljeno 85 mikrograma). Jednočasovne vrednosti bile su visoke, ali nisu prekoračile GVI (150 mikrograma). Maksimalna jednočasovna koncentracija 16. maja iznosila je 120 mikrograma.

Dok je trovanja, biće i prijava

Opštinsko tužilaštvo je najavilo da će postupati po krivičnim prijavama. Dok je zagađenja, biće i prijava. Obrasci u redakciji „Pančevca”.

Ponavljamo model krivične prijave, istina, ne u formatu koji se podnosi tužilaštvu. Više kao podsetnik kako možete sami formulisati krivičnu prijavu.

Preuzmite model krivične prijave: images/prijava.jpg

Divlja deponija na Peskani

Zaboravljena poslednja oaza

Neodgovorni građani bacaju otpad u okolini Peskane • Sudbina nekad popularnog kupališta pod znakom pitanja

Džabe tabla, đubre kipi na sve strane

Dan zaštite biodiverziteta biće obeležen širom planete u ponedeljak, 22. maja. U gradu koji je opterećen velikim ekološkim problemima malo je onih koji se bore za očuvanje postojećih prirodnih staništa biljnog i životinjskog sveta. Moderna vremena, urbanizacija i širenje gradskih kvartova u poslednjih nekoliko decenija uzimaju danak. Mnoge prirodne oaze pretvorene su u građevinsko zemljište, a zatim su na njima „nikli” stambeni i privredni objekti. Za neke od očuvanih oaza još se traže rešenja. Jedno je sigurno – zbog manjka sredstava, svi veći projekti koji podrazumevaju uređenje i očuvanje postojećeg prostora bili su odbačeni i sve se svelo na zatrpavanje obližnjih bara i močvara. Opštinske dušebrižnike na to je usmeravala ekonomska računica.

Na inicijativu građana Mesne zajednice Mladost, ponovo je aktuelno pitanje uređenja Peskane kod železničke stanice Varoš. Nekada popularno kupalište i klizalište postalo je divlja deponija prepuna šuta, starudije i otpada. Bilo je rezličitih inicijativa za konačno rešenje ovog problema. Prema rečima Đorđa Savića, Mesna zajednica i Zelena stranka devedesetih godina su se zalagale za to da se taj prostor uredi po uzoru na rekreativni centar „Rodić” u Kuli. Takav predlog Direkcija je odbila jer se usprotivila ideji kompenzacije (davanje opštinskog zemljišta magnatu iz Kule). Tada se odustalo od izgradnje veštačkog jezera i motela, a neodgovorni građani nastavili su da prave smetlište u blizini Sportskog centra.

Sudbina Peskane je i dalje pod znakom pitanja.

Dugogodišnja otuđenost od sveta, neodgovornost, nemar, nedovoljna informisanost i odsustvo ekološke svesti osnovni su razlozi za sve veću zapuštenost postojećih prirodnih oaza, neophodnih građanima Pančeva. Peskana nudi niz mogućnosti. Ne treba smetnuti s uma da je Pančevo crna ekološka tačka Evrope. Stručnjaci smatraju da je veoma važno sačuvati i izgraditi nova prirodna okruženja, kako bi se smanjio rizik od narušavanja zdravlja građana. Zbog neodgovornih pojedinaca u Pančevu se prirodna dobra decenijama neracionalno koriste, a ekološki teror fabrika iz južne industrijske zone ostavlja brojne posledice, za čiju su sanaciju potrebna velika sredstva.

Pored toga, očuvana biološka raznovrsnost prirodnih ekosistema ima globalni značaj i predstavlja uslov za opstanak čoveka i civilizacije uopšte.

Crna hronika

Uhapšeni zbog silovanja

Kako saznajemo u SUP-u, Okružnom javnom tužilaštvu podnete su krivične prijave protiv Stanka M. (1983) i Zlatka Đ. (1984) iz Omoljice. Osnovano se sumnja da su počinili krivično delo silovanja.

Ometao policajca

Miroslav M. iz Feketića, rođen 1958. godine, koji je boravio u našem gradu, uhapšen je i zadržan zbog osnovane sumnje da je počinio dva krivična dela. Policija ga tereti za sprečavanje službenog lica u vršenju dužnosti i neovlašćeno držanje oružja i eksploziva. U policiji kažu da se on dovodi u vezu i s drugim krivičnim delima na teritoriji našega grada.

Krao na buvljaku

Zbog osnovane sumnje da je izvršio više krivičnih dela teške krađe, uhapšen je i zadržan u pritvoru Saša V. (1975) iz Kačareva. Policija ga tereti da je provaljivao tezge na buvljaku.

Direktorka o optužbama Dr Dušana Malića

Istupi lekara neopravdani i agresivni

Za neprekidan rad skenera još nedostaje novac • Nema proširenja Neuropsihijatrije bez preseljenja Zavoda za zaštitu zdravlja • Koga boljka zadesi, po podne plaća trostruko

Odgovarajući na optužbe iznete u pismu dr Dušana Malića, šefa Neurološkog odseka Neuropsihijatrijskog odeljenja pančevačke Bolnice, koje je objavljeno u prošlom broju „Pančevca”, dr Jasmina Berginc, direktor Zdravstvenog centra „Južni Banat”, kaže da su neopravdane. Ona ne spori da je broj kreveta na tom odeljenju nedovoljan i objašnjava:

– Prema važećim odlukama za Neuropsihijatrijsko odeljenje predviđeno je samo 14 kreveta i svesni smo da je to u odnosu na broj bolesnika veoma malo. Trenutno se radi na izradi nove mreže, ali u nastojanju da ublažimo problem, dodali smo tri postelje na Infektivnom, a po potrebi se taj broj i povećava, i još osam na Ortopedskom odeljenju. Zaposlili smo i 10 sestara, koje plaćamo iz sopstvenih prihoda. Pokazali smo, dakle, maksimum dobre volje, i to i mnogo više nego što je učinilo bilo koje prethodno rukovodstvo ove ustanove.

Što se tiče primedbe koju je u vezi s radom skenera izneo dr Malić, direktorka je kazala da je broj pregleda isključivo u skladu sa sredstvima koja se za taj deo posla dobijaju od Fonda. Tvrdi da se hitni slučajevi snimaju bez zakazivanja i da svakodnevno za njih ima četiri rezervisana mesta. Sva snimanja preko plana idu na lični zahtev pacijenata i mogu se obaviti i u popodnevnim satima, po ceni od 4.500 dinara, što je, kako napominje direktorka, duplo jeftinije nego kod privatnika.

Na tvrdnju dr Malića da čelni ljudi Zdravstvenog centra ne samo da ne odgovaraju na apele zaposlenih na Neurologiji već da ih uopšte i ne posećuju, direktorka odgovara da je neistinita i naglašava:

– Nemam vremena da svakog dana šećkam od odeljenja do odeljenja, ali sam vrlo dobro upoznata s tim u kakvim uslovima se radi na Neuropsihijatrijskom odeljenju. Nema nikakve dileme da je proširenje potrebno jer niko ne osporava činjenicu da iz dana u dan ima sve više bolesnika. U ovom trenutku ne postoji mogućnost da se neurološki bolesnici smeštaju po čitavoj Bolnici, niti je to dozvoljeno zbog prirode njihove bolesti. U Zdravstvenom centru nema neiskorišćenog prostora, kako u svom pismu navodi dr Malić. Ne možemo da odvojimo pola Internog i da tu smestimo Neurološko, jer ostaje pitanje gde bismo u tom slučaju smeštali internističke bolesnike.

Na pitanje da li se u dogledno vreme može naći ikakvo rešenje za ovaj problem, koji istina nije skorašnji, direktorka ističe da će to biti moguće samo ukoliko se stvore uslovi za preseljenje Zavoda za zaštitu zdravlja, koji sada koristi prvi sprat Internog.

– Preseljenjem Zavoda dobili bismo prostor za opremanje Neurološkog odeljenja. Pomoć za adaptaciju stare zgrade Grudnog, u koju bi se iselio Zavod, pre svega očekujemo od Pokrajinskog sekretarijata, odakle nas nadležni uveravaju da su ovogodišnjim budžetom već odvojili novac. Bilo je obećanja da će zajedničkim sredstvima, u iznosu od 80.000.000 dinara, adaptaciju Grudnog finansirati Republičko ministarstvo s 35.000.000 dinara, da će isto toliko izdvojiti i Pokrajinski sekretarijat, a na teret naše opštine palo bi 10.000.000 dinara. U međuvremenu je iz republike stigao negativan odgovor, ali i pored toga imamo uveravanja iz Novog Sada da će adaptacija Grudnog sigurno biti urađena, čak i ako se ne postigne dogovor s republikom – kaže direktorka.

Ona dodaje da su u ove činjenice upućeni i zaposleni na Neuropsihijatrijskom odeljenju i naglašava da su javni istupi lekara neopravdani i agresivni.

Uspela humanitarna akcija za pomoć teško obolelom dečaku

Ima dobrih ljudi

Samo tri nedelje nakon objavljivanja apela za novčanu pomoć neophodnu za operaciju teško obolelog petogodišnjeg Predraga Đurđekanovića, ova humana akcija je uspešno privedena kraju. Mališan koji od rođenja pati od cerebralne paralize, epilepsije, opstruktivnog bronhitisa, teškog oblika iščašenja kukova i oslabljenog vida biće operisan 28. maja u Ćupriji, a hiruršku intervenciju će izvesti ruski lekari. S jednom platom i još dvoje maloletne dece, dečakovi roditelji, inače podstanari, nisu bili u mogućnosti da sami obezbede 2.200 evra, koliko ta intervencija košta. Odgovarajući na njihov apel za pomoć Skupština opštine Pančevo izdvojila je 90.000 dinara, javna komunalna preduzeća „Vodovod i kanalizacija” i „Higijena” po 10.000 dinara, 9.000 sakupile su njihove komšije, a bilo je i bezbroj skromnijih uplata ljudi dobre volje kako iz naše opštine tako i iz čitave republike. Na račun otvoren za pomoć Predragu slilo se 160.000 dinara, što je bilo nedovoljno, ali na sreću, u akciju pomoći pre dva dana uključio se i „Telekom Srbija” a. d. i uplatio preostali iznos.

Zahvaljujući donatorima koji su novčanim prilozima njihovom detetu omogućili odlazak na operaciju, čime će u velikoj meri biti ublažene njegove dosadašnje tegobe, Đurđekanovići ističu da su dobili novu snagu za borbu koja im predstoji i napominju da su posebno ganuti brigom komšija, utoliko pre što u našem gradu žive tek pola godine.

– Saznanje da smo u Pančevu naišli na veliko razumevanje lokalne samouprave, društvenih preduzeća i pojedinaca, kao i medija, koji su nas svesrdno podržali, izuzetno nas je ohrabrilo. Svima koji su nam pritekli u pomoć javno zahvaljujemo – kaže majka Anita.

"Vajfert karavan" posetio Pančevo

U želji da iskoristi sve jaču groznicu povodom predstojećeg svetskog prvenstva u fudbalu i pojača prodaju svog piva, “Vajfert pivara” osmislila je akciju “Vajfert trofej karavan”. Ova povorka je prošlog četvrtka krenula iz Pančeva.

Veliki broj naših sugrađana koji su se okupili na platou ispred “Dajmonda” dočekao je ogromnu cisternu s “Vajfert” pivom i ekipu promotera. Svi koji su doneli jedanaest pivskih zatvarača dobili su “Vajfert trofej”, staklenu čašu od pola litra, koja podseća na pehar za prvo mesto na svetskom prvenstvu u fudbalu. Pored toga besplatno se služilo pivo, a deljeni su i drugi pokloni sa znakom “Vajferta”. Posle Pančeva, karavan će u naredna dva meseca obići još 30 drugih gradova.

Zasedao Upravni odbor Direkcije

Finansiranje projekata i sugrađana

Na redovnoj 128. sednici Upravnog odbora JP-a Direkcija za izgradnju i uređenje Pančeva, održanoj 16. maja, članovi Upravnog odbora usvojili su 14 tačaka dnevnog reda, a jedna tačka, zbog nepotpune dokumentacije, nije razmatrana. Članovi ovog rukovodećeg tela doneli su odluke o izdvajanju sredstava za izradu projektno-tehničke dokumentacije za izgradnju saobraćajnica i infrastrukture u Mesnoj zajednici Stari Tamiš, u iznosu od 4.200.000 dinara s PDV-om (prikupljanje ponuda biće obavljeno u javnom postupku), kao i za izgradnju pešačke staze od Novog groblja do Doma slepih, u iznosu od 500.000 dinara s PDV-om. Odlučeno je i da se izdvoje sredstva za isplatu naknade Javnom preduzeću „Železnice Srbije” za obavljene poslove na održavanju i obezbeđivanju bezbednog i nesmetanog saobraćaja na putnim prelazima u 2005. (3.839.912,95 dinara) i 2006. godini (6.585.562,79 dinara). Prihvaćen je i izveštaj o izvedenim radovima na sanaciji krova objekta u Ulici Radomira Putnika 15, koje je izvršilac posla d. o. o. „Grad” započeo po planu 1. decembra prošle godine. Data je i saglasnost za zaključenje aneksa ugovora sa d. o. o. „Hidrovodom” iz Pančeva o rekonstrukciji sanitarnih čvorova i spoljnih instalacija vodovoda i kanalizacije u Hemijsko-prehrambenoj školi „23. maj”, u vrednosti 335.764,80 dinara bez PDV-a. O tački dnevnog reda koja se tiče odluke o limitiranju iznosa za tekuće održavanje liftova, vodovoda i kanalizacije i hidrocila, kao i za građevinsko-zanatske radove u zgradama kolektivnog stanovanja, nije se raspravljalo jer je dokumentacija bila nepotpuna, te će o ovom pitanju biti reči na narednim sednicama Upravnog odbora.

Članovi ovog tela odlučili su i da prihvate ponudu za izvođenje radova na održavanju krovnog pokrivača u objektu socijalne zaštite u Karađorđevoj ulici, a najpovoljniji izvođač je preduzeće „Tini inženjering” iz Pančeva. Upravni odbor je odlučio i da van snage bude stavljena Odluka o pokretanju javnih nabavki od 7. i 9. novembra prošle godine, koje se tiču izgradnje hale za male sportove u okviru Srednje medicinske škole. Pored toga, prihvaćen je i Predlog odluke stručne komisije za postupak otvaranja ponuda za javnu nabavku za izvođenje radova na montaži završne plafonske obloge u starčevačkoj Osnovnoj školi „Vuk Karadžić”, kao i zahtev za produženje roka za izvođenje radova na adaptaciji izabinskog prostora i foajea Centra za kulturu i za obradu enterijera u ovoj ustanovi. Usvojen je i Predlog odluke o zaključenju ugovora o korišćenju poslovnog prostora u objektu na Trgu kralja Petra 10, koji će koristiti Opštinska stranka.

Na kraju sastanka Upravni odbor Direkcije odlučio je da pruži finansijsku pomoć Teniskom klubu „Pančevo”, Košarkaškom klubu „Dinamo”, Plivačkom klubu „Dinamo”, Udruženju građana „Majke za decu”, Osnovnoj školi „Mara Mandić”, kao i našim sugrađanima Tatjani Krstevskoj, studentkinji Fakulteta dramskih umetnosti u Beogradu, za realizovanje filma – studentske vežbe, i srednjoškolcu Milošu Kitiću za lečenje atrofije očnog nerva.

Sednica Opštinskog veća

Prihvaćen završni račun

Iz prošlogodišnjeg budžeta više od sto miliona dinara nije potrošeno • Skoro pola milijarde, tačnije četvrtina opštinske kase, otišlo za zarade 895 zaposlenih

Opštinsko veće SO Pančevo, na sednici održanoj 12. maja, jednoglasno je prihvatilo završni račun budžeta opštine za 2005. godinu. Po slovu zakona, završni račun za prethodnu godinu mora da se dostavi Skupštini opštine najkasnije polovinom maja, a lokalni parlament je dužan da ga razmatra najkasnije do 15. juna. Biće to prilika da predstavnici naroda javno prokomentarišu način na koji je prošlogodišnja opštinska kasa pražnjena i da ocene rad izvršne vlasti, koja je o tome brinula.

Angelina Perduh, sekretar Sekretarijata za finansije, ukazala je članovima Veća na najvažnije stavke iz ovog obimnog materijala. Podsetila je na to da je opštinska kasa prošle godine prihodovala više od 2,1 milijarde, da su od toga potrošene dve, a da je ostatak 104 miliona dinara. Ova neutrošena sredstva ostaju opštini, a kako će se potrošiti, biće odlučeno ili ovogodišnjim rebalansom ili dopunom budžeta.

Zanimljivo je da je veliki deo prošlogodišnjeg budžeta (475 miliona dinara, tj. 23,71 odsto) otišao na zarade 895 zaposlenih (310 u opštinskoj upravi, 112 u Direkciji za izgradnju i uređenje grada, 443 zaposlena u institucijama iz oblasti kulture, fizičke kulture i brige o deci...), pri čemu u ovaj broj nisu uračunati i radnici pančevačkih javnih preduzeća.

Konačnu reč o svemu tome daće odbornici SO Pančeva na jednoj od narednih sednica.

Javni poziv

Zbor članova Auto-moto kluba

Za utora 23. maj, u 14,00 sati, zakazani su zbor članova i osnivačka skupština Auto-moto kluba Pančevo.

Sastanak će biti održan u prostorijama PO "Plinara" u Ulici Miloša Obrenovića 8. Pozivaju se članovi AMSS-a s teritorije opštine Pančevo, kao i ostali zainteresovani građani, da prisustvuju zboru.

U susret 60. rođendana košarkaškog kluba „Dinamo”

Međunarodni turnir za pehar „Pančevca”

Ekipa snova, "Dinamo" daleke 1960.

Prvi košarkaški susreti u 1953. godini odigrani su krajem aprila na igralištu u dvorištu Gimnazije „Uroš Predić”. Sastale su se omladinske ekipe Pančeva i Bele Crkve, u muškoj i ženskoj konkurenciji. Omladinci Pančeva pobedili su svoje vršnjake iz Bele Crkve rezultatom 75:34. Evo i sastava ekipe: Ćorković (30), Radaković (6), Ćopić (9), Seneši (10), Deanović II (8), Ivković i Mijuk.

I susret omladinki završen je pobedom Pančevki od 41:20. U pobedničkoj ekipi igrale su: Gaćeša (2), Maksimović, Josimov (3), Đurđev (14), Palčić (2), Kuhar (8) i Jelić.

Petar Pupić je postao reprezentativac Vojvodine na „Prvomajskom turniru” u Beogradu.

Seniori „Dinama” učestvovali su s promenljivim uspehom u Vojvođanskoj ligi, što pokazuju i rezultati: „Dinamo” – „Spartak” (D) 41:34, „Dinamo” – „Jedinstvo” (NB) 46:48, „Dinamo” – „Eđšeg” (NS) 43:52, „Dinamo” – „Jedinstvo” (BT) 38:37, Dinamo – Železničar (NS) 42:26. Na ovoj utakmici „Dinamo” je igrao u sledećem sastavu: Živkov (15), Sajkov (12), Ivković (7), Ćopić (5), Radaković (3), Ilić (2), M. Božić, Šulja i Papić.

Te godine počeo je da se gradi i stadion za košarku na današnjem Gradskom stadionu. U „Pančevcu” je pisalo: „Kada bude gotov, moći će da primi 2.000 gledalaca. Imaće dve tribine i zgradu s dva kupatila i šest svlačionica za košarkaše i fudbalere. Najveći doprinos na izgradnji terena dali su košarkaši: Radivoje Radaković, Zdravko Ćopić, Tomislav Šulja, braća Predrag i Nenad Savić i Dejan Zirojević”.

U okviru proslave 800-godišnjice Pančeva, na tek završenom košarkaškom terenu održan je veliki Međunarodni turnir ženskih ekipa, na kojem su igrali: „Ron Sportiv” iz Liona, BSK i „Partizan” iz Beograda i „Dinamo”. Turnir se igrao za pehar „Pančevca”.

Prvog dana turnira „Partizan” je pobedio BSK rezultatom 34:20, „Ron Sportiv” domaći „Dinamo” s 55:27. Drugog dana, u borbi za treće mesto, BSK je savladao „Dinamo” rezultatom 34:22. U glavnoj utakmici „Partizan” je pobedio „Ron Sportiv” s 33:24 i tako osvojio pehar „Pančevca”. Interesantno je napomenuti da je publika oba dana navijala za francuske košarkašice u čijim redovima je igrala šarmantna plavuša – Ferari. U jednom trenutku utakmice s „Dinamom” igračica Ferari je povredila nogu. Zvanični spiker na stadionu se obratio rečima: „Moli se lekar, ako ga ima u publici, da odmah dođe kod povređene”. Nekoliko trenutaka bio je tajac! A onda je nastala prava bura smeha. Umesto lekara, u teren je ušao dobro poznati pančevački veterinar! Lekara nije bilo u publici.

Dva dana kasnije odigran je i susret između muških ekipa „Asvela” iz Liona i „Dinama”. Gosti su bili jedna od najboljih evropskih i francuskih košarkaških ekipa. Francuzi su pobedili rezultatom 59:40 (28:20). „Dinamo” je na ovoj utakmici nastupio u sastavu: Miković (4), M. Božić (3), Patić (8), Živkov (11), Radaković (2), Repić (6), Ćopić (1), Ivković, Sajkov. U ekipi „Asvela” igrao je kapiten reprezentacije Francuske Aleks Bifijer, kao i reprezentativci „Stirla” Rej i Fiorini.

U predigri ovog susreta sastali su se podmlaci BSK-a i „Dinama”. Pobedili su gosti rezultatom 36:27. Ovim je završena košarkaška sezona 1953. godine u Pančevu.

Privilegovani su prodavci na Zelenoj pijaci

Papreni buvljački kvadrati

U vašem i našem listu broj 4138 pročitao sam tekst u vezi s poskupljenjem tezgi na buvljoj pijaci. Nisam ga ravnodušno prihvatio i želeo bih da dam svoj komentar. U prvi mah, kad neko pročita koliki je procenat poskupljenja, rekao bi da to nije ništa, ali kad se pomnoži s brojem tezgi, dobija se i te kako velik priliv novca u kasu „Zelenila”. Za prodavce je to poveći izdatak, pa ispada da metar kvadratni košta 3.500 dinara. Što je mnogo, mnogo je. Sve bi bilo drugačije kada bi se deo novca ulagao u poboljšanje uslova na toj pijaci. Ogromna je to suma za samo jedan mesec. Znam i kolika je, ali neću reći jer se bojim da će mnoge čitaoce zaboleti glava. I to je jedan od razloga što mnogi prodavci odustaju iako su imali uredno prijavljenu tezgu i plaćali prateće dažbine. „Zelenilo” ta mesta svakog meseca daje na licitaciju, a pojedina dostižu astronomsku cenu. To znaju svi prodavci i pitaju se kuda odlaze pare, jer se malo ulaže u pijacu.

Prikupljanje prihoda „Zelenila” ne završava se na tome. Sve što su mogli da prodaju, prodali su. Kada je buvljak počeo da radi (sada ima 10 godina), službenici te pijace bili su u kontejnerima (ukoliko se sećate) i zajedno s nama prodavcima koristili jedan ve-ce. Za njih je napravljena lepa nova zgrada, a u međuvremenu i novi, veći ve-ce i zgrada za magacinski prostor. Oni su prodali i taj magacin, oba ve-cea i veći deo zgrade, gde danas borave i imaju svoj ve-ce, a mi prodavci kao da ne postojimo. Za korišćenje nužde svaki put moramo da platimo 12 dinara. Ko više puta ima potrebu... Vidite i sami koliko to iznosi. Da zlo bude veće, ti privatnici više neće da vas puste unutra ni vode da natočite, a česma u centralnom delu buvljaka mesecima ne radi.

Na Zelenoj pijaci je sasvim drugačije, sve privilegije imaju prodavci, pijaca se i pere, dok na buvljaku prašina može oči da ti istera kad dune vetar, a o pranju nema ni govora. Mnogo se upravnika na toj pijaci promenilo. Da su ostali Mirko ili Dragan, slobodno mogu da kažem da bi danas bila sasvim drugačija priča. Ovako, poslednji novopostavljeni rukovodilac, kako kaže „po naredbi direktora”, zabranjuje i korišćenje struje, koja je neophodna za doradu ili izradu tezgi, tj. radnog mesta. Zato bih zamolio rukovodioce „Zelenila” da malo preispitaju svoje odluke i olakšaju nam rad na tom prostoru, koji debelo plaćamo. Ukoliko se nešto ne preduzme, poručujemo im da ćemo mi, prodavci, uzeti stvar u svoje ruke. Kada masovno budemo podigli glas, on će se daleko čuti.

Bogoljub i njegova braća

Zašto se golaći bave politikom?

Srbija je zemlja koja ne može da funkcioniše bez „središnjih tema”, u kojima se mediji nemilosrdno bore za prestiž. Treba samo pokazati prstom na nekoga ili nešto i trka počinje. Pri tom se ne biraju sredstva, a pogotovo reči. Nikoga tada ne zanima vlast, a i ostala aktuelna problematika dolazi u drugi plan. To je postao sistem.

Ovoga puta su na meti Karići – TV, „Mobtel”, banka, vile na Dedinju i tako redom – a da o objektivnosti rada, o njihovim preduzetničkim proizvodnim aktivnostima u zemlji i inostranstvu nema ni reči. Jednostrano prikazivanje u ovakvim slučajevima je pravilo koga se svi strogo pridržavaju.

Nikom ovde ne pada na pamet da tvrdi da se Karići u procesu „zidanja” svog carstva nisu ogrešili o zakon, naročito u izmirenju svojih obaveza prema državi. Uostalom, narod je davno rekao da se niko nije obogatio na pošten način.

Ovde je reč o tome da čim se Bogoljub drznuo da energično juriša na osvajanje vlasti, odjednom im je zasmetalo i njegovo bogatstvo. Nasuprot tome, u svetu, a posebno u SAD, bogati uglavnom dolaze na vlast. Od 1945. godine prošlog veka do danas navikli smo da nas vode golaći, pa zato za bogate još nema mesta u vlasti. Pa ne može Srbija napredovati bez bogatih i preduzetnih stanovnika! NJima ne smetaju ostali novokomponovani tranzicijski tajkuni i njihove malverzacije, jer oni nemaju što Bogoljub ima – televiziju. Jedan francuski političar je u svojoj kampanji uzviknuo: „Dajte mi televiziju, biću predsednik repbulike!” Uostalom, neki tvrde da Hitler ne bi izgubio rat da je Gebels imao TV.

Dakle, reč je o tome da Bogoljub ima najmoćnije oružje u borbi za vlast i zato je opasan konkurent pa brže-bolje igrom oko frekvencija BK televiziju treba ako ne potpuno ugasiti, ono bar dobro prigušiti, a Kariće neformalno prognati.

S druge strane, državna televizija (da se ne pominju ti „divni” nazivi kojima se kite „majstori reči” na toj televiziji) ima previše razumevanja za svaku aktuelnu vlast, čak i onda kada je ona ne direktno već indirektno (odlukama) najvećim delom finansira. Vlasti godi kad je njena televizija hvali, ali je žestoko protiv kad se nađe neka druga da je kritikuje.

Sadašnje stanje stvari je takvo da su Karići kao jedini nepošteni tajkuni morali da odu iz zemlje, a ostali bogataši su O. K. „O, ljudi je li to moguće!” uzviknuo je Mladen Delić kad je prenosio utakmicu na kojoj je Jugoslavija u poslednjem trenutku postigla pobedonosni gol. Sada se više nego ikad, upravo zbog tranzicionog vremena u kojem živimo, golaći bave politikom da bi se obogatili, a kao što je poznato, na Zapadu se politikom bave bogati da bi svoje bogatstvo sačuvali.

Humoreska

Ugrizi gosta

Poštovani uredniče lokalnih zapisa naše magline, molimo da objavite kako smo primili poslednju emisiju „Ugrizi gosta” s emisione mašinerije H-Prozračna. Pretpostavljamo da je bilo ometanja u prijemu ili emitovanju, pa želimo da i ostala bića iz magline budu obaveštena o našem viđenju stvari. U nastavku vam šaljemo ono što smo uspeli da prenesemo u tekst.

Voditelj: Dragi primaoci naših zrakova, dobro veče. Pozdravljam vas i našeg večerašnjeg gosta u ime emisione mašinerije H-Prozračna, u mojoj emisiji „Ugrizi gosta”. Moje ime je Teta Mata, a naš večerašnji gost je gospodin Mi-Ki Ves-Li, vrhovni komandant ZATO snaga. Izvinjavamo se što sinoć nismo emitovali ovu emisiju, a razlog je što je neko ugrizao našeg gosta bez razloga, pa smo čekali da ga prođe.

Poštovanje, molim vas da na početku objasnite čime vi to rukovodite i zašto se to zovu ZATO snage.

Gost: Pa baš dobro da ste pitali zašto. Pa, ZATO. Kad god neko pita za nešto „zašto”, mi odgovaramo sa „zato” i dalje niko ništa i ne pita. Otud naziv.

Voditelj: Odlično, nadam se da to koristi bićima koja zastupate.

Gost: Naravno da koristi, jer su i oni naučili da ne pitaju zašto.

Voditelj: Čujem da ste pre neki dan dovezeni vašom letelicom iz prijateljske posete Ugrinovcima.

Gost: Opet govorite neistinu. Prvo, sam vozim zbog uštede, a drugo, bio sam u neprijateljskoj poseti Ugermanima. Raspravljali smo o ugnjetavanju mojih štićenika tamo.

Voditelj: Ko su vaši štićenici?

Gost: To su Žuto-stranična bića iz obližnje galaktičke magline Ne-haj.

Voditelj: Prvi put čujem za tu maglinu.

Gost: Pa to što niste dobro obavešteni, već je postalo pojava. Možete da dobijete od mog prijatelja, koga inače ne poznajem preko žene moje svastike, poseban video-zapis o tim maglinama. On je to još odavno puštao po svojim video-tarabama ovde, u vreme predZATO kampanje. Svi su se pitali zašto, a sad znaju – ZATOOO.

Voditelj: Čujem da sutra putujete u posetu maglini Žuti-Bili?

Gost: Opet govorite neistine, ne putujem, nego se vraćam tamo odakle sam došao.

Voditelj: Pa ovde se skupljaju neki elektronski zapisi za vašu smenu. Imate li neki komentar o tome?

Gost: Pa to rade ovi iz vaše magline, sa satelita Pereca.

Voditelj: Imaju li nešto protiv vas?

Gost: Pa, izgleda. Kad sam obećavao multihalu i satelitsko pristanište, nisam mislio na njih. Sad bi da samo oni koriste virtuelnu multihalu i da virtuelno parlaju.

Voditelj: Nisam baš shvatila?

Gost: Pa kad vam ne dopiru moji zraci. Parlanje je ostalo od stare civilizacije, misli se na parla-mint. To je nekad bilo, onda su koristili mint za osveženje dok parlaju. Sad se to sve radi virtuelno, pa nije problem oko zadaha.

Voditelj: Pa ovi s Perece i sad kažu da ima nekih neprijatnih mirisa.

Gost: Ma to zaboravite, to Iva iz lokalnih zapisa, što ima re-min-tendu veću od ti-ra-ža, a hoće moj elektronski zapis. Ona je i potekla s tog satelita Nis-am. Napravila virtuelni mi-ting i dala mi me-tlu. Ko da ja nemam čime da letim.

Voditelj: Pa to oni i hoće izgleda, to da vi letite.

Gost: Ma letim ja i bez njih, imam dovoljno specijalnog otpada u zalihama.

Voditelj: Lokalnom satelitu Nis-am ste ponudili da pere brodove. Zar to nije u suprotnosti s virtuelnim zakonima prethodnog parla-minta.

Gost: Rekoh vam da smo sad uveli virtuelni parla-mint, tako da to više ne važi.

Voditelj: Razumem, oni su i dobili naziv zato što stalno govore: „Nisam”. A šta se zapravo dešava s glavnokomandujućim lokalnog fakulteta za kopanje?

Gost: Pa moj kandidat želi da to podigne na višu fazu intelekta. Naš predlog je da se sve radi virtuelno. Lokalna bića to ne razumeju, zato se i bune. Ponudili smo im lepo da im umesto stvarnog blata uvedemo virtuelne ulice i multihale, ali nisu još shvatili.

Voditelj : Pa objasnite malo, zašto?

Gost: Pa ZATO.

Voditelj: Da, zaboravila sam da ste vi vrhovni komandant ZATO snaga. Kako onda objašnjavate da su vaši žuti poplaveli, vidim vi niste žuti, a ne pratite ni trend plavog?

Gost: Pa sad sam uključio bledilo, kao i kad su me birali. To što vi pitate, isto može da se odgovori sa ZATO.

Voditelj: Pa dobro, ipak nam bar nešto pojasnite.

Gost: To je naša unutarplava stvar.

Voditelj: Pa znam, ali to utiče i na ostala bića drugih boja. Žale se da nije sve transparentno, već da se neke boje mešaju. Mislim da sam za Teta Matu dobro obaveštena, stižu mi od svuda elektroni.

Gost: Znam, loši su im receptori, ali vi to izgleda bolje znate, odlazite na te šarene skupove. Mi sad uvodimo ružica-stu boju u naše redove, više će ličiti na pink.

Voditelj: Niste tako govorili u predZATO periodu.

Gost: Nisam, jer niko ne bi razumeo. Ova bića ovde imaju naopake receptore. Šta god da im kažeš, oni razumeju suprotno. Upravo sam im govorio ono što sada i radim, ali opet ne shvataju.

Voditelj: Dobro, vidim da ste mi na dosta pitanja odgovorili samo sa ZATO, ali ni ja ni primaoci naših zraka nismo ništa drugo ni očekivali.

Gost: Znam, tu i jeste problem, kad god ja uzletim, vi širite lažne zrake.

Voditelj: Želim vam srećan put tamo kuda idete.

Gost: I ja vama i vašim primaocima želim srećan ostanak, vidimo se uskoro, čim se završi virtuelno popločavanje zaštićenog rezervata ka obali rivera.

Voditelj: Dragi primaoci, vidimo se uskoro u našoj emisiji „Ugrizi gosta”, samo da me malo prođe muka od ovog.