Selo
Žitije seoskog domaćinstva: Božičkovići (Glogonj)
Znanje, trud i pogled ka nebu
Savremena proizvodnja i proučavanje tržišta i literature jesu samo neki od faktora koji izdvajaju uspešnu porodicu iz Glogonja • „Provizijsko” snalaženje tokom devedesetih, danas naplaćivanje iskustava • Poljoprivreda je lutrija
Snežana i Dragan se poznaju iz zabavišta. To dobro pamte iz jednostavnog razloga: bili su jedno drugom prve simpatije. Počeli su da se zabavljaju kada su imali 19 godina, a venčali su se devet godina kasnije, 1984. Imaju dvoje dece: Nikolu, koji studira prava, i Borislavu, koja ide u peti razred osnovne škole. Prezivaju se Božičković.
Dragan radi u „Azotari”. Sluh mu je oštećen 90 odsto. Ali, ne sluh i osećaj za poljoprivredu. Tako je – sluh i osećaj. Jer, čovek mora da ima i razvija ove dve osobine pa da, uz uvek bitnu marljivost, bude sposoban za čuda koja u polju stvara Dragan. Naravno, uz pomoć ostalih Božičkovića, koji imaju tri lanca svoje zemlje, ali uz njih obrađuju još 23 zakupljena!
Neizbežni „socijalistički” procenti
– Ide mi, možda, malo bolje u odnosu na druge, ali to je zato što se bavim neuobičajenom proizvodnjom. Na savremen način proizvodim ono čega se drugi plaše. I neprestano se krećem, u kontaktu sam s ljudima koji se bave poljoprivredom, proučavam tržište. Čitam literaturu. Sve je počelo još dok sam studirao mašinstvo, koje sam inače apsolvirao, ali, nažalost, ne i diplomirao. Radio sam zemlju, krompir i kupus, da bih došao do džeparca. Osamdesetih je poljoprivreda bila najjača. Mnogo smo radili, relativno dobro živeli, ali nisam mogao da dođem do velikih kupaca – priseća se Dragan perioda pre nego što je shvatio kako funkcionišu kasni komunizam i rani socijalizam.
Dok je firmama nudio kvalitetne proizvode ne znajući da je provizija jedini mogući način za plasiranje robe, govorili su mu da dođe sutra, prekosutra... I tako u nedogled.
– Nikada ništa nisu kupovali od mene. Onda sam se preračunao i uvideo da me odlazak na kvantaš košta, već na kapiji, četiri odsto od vrednosti robe, izgubljen dan na pijaci, boravak tamo... U velikim firmama sistem je bio sledeći: daš 10 odsto vrednosti robe komercijalisti i dobiješ posao. Nije mi se svidelo, ali... Isplati se – zaključio je tada Dragan.
Devedesetih je snabdevao povrćem „Utvu–Radnik”, koja je imala šest-sedam kuhinja, menzi, u tada jakim državnim firmama kao što su Rafinerija, „Staklara”, Fabrika obuće... U Pančevu je poslovao i s „Trgoproduktom”, sindikatima, a u Beogradu s privatnim firmama. Obrađivao je jedno vreme i čitavih 50 lanaca zemlje: 20 pod krompirom i kupusom i 30 pod pšenicom, suncokretom i kukuruzom! Upošljavao je neprestano po dva-tri radnika, a u sezoni i po 10-15. Uporedo je držao i tezge na pijacama.
– Kada je počela ona teška kriza, krenuo sam s trampom semenskog krompira za naftu i cigarete na granici s Rumunijom, čiji su stanovnici živeli još lošije od nas. Odnos je bio: džak krompira – boks „bonda” ili tri litre benzina. Jedno vreme roba se transportovala autobusima. Odradimo posao i raziđemo se. Svi su bili zadovoljni. To je tako išlo dve-tri godine – priča Božičković.
Saradnja sastručnjacima i institutima
Definitivno propadanje velikog broja državnih firmi 1999. godine Dragan je dočekao spremno. Doduše, „Utva–Radnik” dugovala mu je oko 12.000 maraka, koje mu je „isplatila” kroz staklo. Opet trgovina uz galopirajuću inflaciju. Smanjivao je količinu zemlje koju je obrađivao i razvijao posao u drugom smeru. Preorijentisao se na prodaju na Kaleniću i beogradskom kvantašu. Problem je bio u tome što je Dragan morao da bude u polju, a Snežana u kući, pa je bilo teško pronaći poštene prodavce.
– Uortačio sam se 2000. godine s jednim kolegom i počeo da pakujem suncokret, semenke, kokice... Nismo zaboravili ni na badem i lešnik. Prodavali smo robu veletrgovinama. Ponešto i u rinfuzu. Razdvojili smo se pre dve godine. Snežana i ja i dalje radimo. Prošle godine smo imali kokice, ove suncokret. Mislim da momentalno imamo najviše kukuruza šećerca u Vojvodini. Oko osam hektara. Ipak, kupus nam je bio najveći izvor prihoda prošle godine. Mi ratarsku proizvodnju zasnivamo na zdravoj hrani. Na jesen ću najverovatnije da sejem beliju, vrstu kvalitetne pšenice za kuvanje – otkriva Dragan.
Uz pomoć „Frikoma” Božičkovići su došli do tehnologije proizvodnje šećerca. LJude iz ove firme Dragan ističe kao glavne stručne saradnike u ovoj oblasti.
– Često kontaktiram s njima. Razgovaramo, upućuju me na to koje seme da odaberem, kako da ga štitim, zalivam... „Šećerac” im je glavna kultura, sve znaju. Pomoć koju mi pružaju je drugarska, oni od našeg kontakta nemaju nikakav finansijski interes. Iz iskustva znam da treba da proizvodim ono za šta postoji najslabija konkurencija. Informišem se, pratim situaciju na tržištu. Ove godine sam već bio na Novosadskom poljoprivrednom sajmu, a otići ću još najmanje tri puta. Trudim se da budem u toku, da se povezujem sa stručnjacima iz brojnih instituta, uvoznicima semena... Moja prednost u odnosu na druge proizvođače jeste u tome što mogu da pretpostavim šta će se desiti – bez lažne skromnosti zbori Dragan.
Ove godine Božičkovići najviše očekuju od prodaje kupusa i šećerca. Na poljima koja porodica obrađuje momentalno ima pet lanaca suncokreta, 14 lanaca šećerca i šest lanaca kupusa. I, nešto „malo” krompira – pola lanca. Dragan objašnjava:
– Krompir je tu da bih sačuvao osećaj. Kada imamo krompir, moram da idem na pijacu, a kada sam već tamo, pratim i cene, odnose uloženog i profita...
Poštovanje preuzetih obaveza
Božičkovići ustaju rano – pre pet. Uvek ima šta da se radi. Poslednjih godina Dragan manje vremena provodi na polju. Za to su zaduženi radnici. On se bavi trgovinom. I kupoprodaja je bitan izvor prihoda ove porodice. Snežana je njen najvažniji šraf kada je u pitanju vođenje papirologije, evidencija o radnicima, dočekivanje kupaca, ali i prodavaca. Ona kaže:
– Robu prodajemo kod kuće, po nižoj ceni, ali smanjuju se i troškovi. Razvili smo takav sistem u kom nam nakupci dolaze: sa Zlatibora, iz Leskovca, Beograda... Telefonom nam naručuju robu, koja se potom spremi za transport. Mnogo nas ljudi već poznaje. Organizujem nakupce tako da se ne poklapaju termini njihovih dolazaka. Preuzete obaveze uvek ispoštujemo. Zbog toga, kada je velika potražnja, desi se da nakupac ode i pravo na njivu, a u takvim situacijama naši radnici rade i po 13-14 sati. Pogotovo kada se vezuje luk, po kom smo takođe poznati. Sve uredno zapisujem.
Poljoprivreda je lutrija. To zbore i Božičkovići. Teško je procentualno proceniti profit. Dešava se da se roba proda za neočekivano dobru cenu. S druge strane, mnogo poljoprivrednih proizvoda, zbog raznih faktora, propadne. Prednost ove porodice u odnosu na manje proizvođače jeste u tome što oni mogu da „prežive” teške situacije. I, nikada ne odustaju. Jedne godine se dobije, sledeće izgubi, dve-tri naredne ostane „na svom”. Božičkovići ulažu. Uvek sačekaju priliku koja im odgovara. I iskoriste je.
Ali, kao i svi ostali poljoprivrednici, i oni se, često, igraju protiv prirode. Dugo gledaju u nebo.
Siniša Trajković
Blic „poseta” ustanovama kulture
Malo dešavanja, više planova
Kulturni centri postoje, ali ne i programi • Mala posećenost kulturnih manifestacija • Mlade više zanima izlazak u grad
Generalno gledano seoske ustanove kulture godinama funkcionišu u skladu s redovnim nedeljnim programima. Kako bismo dobili realnu sliku situacije, iznenadili smo pozivima rukovodeće kulturne poslenike i raspitali se o konkretnim dešavanjima tokom prethodnog i dolazećih vikenda. Uglavnom, imali su malo toga da kažu.
Milanković, slikari i književnici
Ono što je već opštepoznato među mladim Pančevcima, najaktuelniju i najraznovrsniju ponudu ima Kreativni kulturni klub u Starčevu. Jordan Filipović, organizator i koordinator većine programa, kaže da je prošlog četvrtka u njihovom selu gostovala interesantna grupa iz Amerike koja se bavi izvođenjem eksperimentalne muzike. Tom prilikom zajedno s gostima nastupio je i bend „Jewy Sabatay” iz Pančeva. Pored muzičkih programa, ovaj klub redovno priređuje i tribine s različitim temama, te je za sledeću nedelju predviđeno predavanje pod nazivom „Milutin Milanković – srpski – svetski genije”. Na tribini će govoriti profesor dr Aleksandar Petrović, jedan od najvećih poznavalaca Milankovićevog života. Za predstojeći letnji period planirana su i gostovanja nekih pozorišnih trupa iz naše zemlje.
Po rečima Đurice Jovanova, direktora Doma kulture u Omoljici, ova ustanova funkcioniše u skladu s mogućnostima. Žitelji Omoljice trenutno imaju priliku da pogledaju izložbu slika Mirjane Šimonovački i Dragana Đorđevića, a za naredni vikend zakazana je predstava „Falična pogodba” u izvođenju putujućeg teatra „Vandrokaši” iz Pančeva.
Maja Georgijevska, direktorka Doma kulture u Glogonju, za četvrtak, 18. maj, najavljuje gostovanje Nemanje Rotara, književnika iz Pančeva, koji će ovom prilikom predstaviti svoj rad. Po njenim rečima, uprava planira da u narednom periodu osnuje i Virtuelni kulturni centar, koji će imati dramsku, novinarsku i računarsku sekciju, kao i mnoge druge sekcije interesantne mladim Glogonjcima.
Slava, fotke i manjak vremena za novinare
Direktor dolovačkog Doma Kulture Branislav Pavlov dao nam je informaciju da je u njihovim prostorijama u toku samostalna izložba slika Nede Pavlov. Za vikend koji sledi planira se bogat program povodom proslave seoske slave, koja se svake godine burno obeležava među Dolovčanima.
U Banatskom Brestovcu će 2. juna biti otvorena izložba fotografija na temu „Priroda”, koja će okupiti 190 autora iz sedam država. Radovi će biti postavljeni povodom manifestacije „Dani prirode”, a svi posetioci koji je obiđu imaće priliku da vide čak 728 umetničkih fotografija. I u Domu kulture u Ivanovu će na prigodan način biti obeleženi „Dani prirode”.
Lidija Kočevski, direktorka Doma kulture u Jabuci, na molbu da ukratko predstavi program koji nudi ova ustanova, odgovorila je: „Programa nema sve dok Skupšina opštine ne prihvati predviđeni plan koji je predložila uprava Doma”. I Zoran Popović, direktor Doma kulture u Kačarevu, imao je zanimljivu repliku na istu molbu. Rekao je da je zauzet i da ne može da izdvoji vreme za razgovor do izlaska ovog broja „Pančevca” iz štampe.
Da li će entuzijazam malobrojnih, koji se i dalje trude da održe dobar nivo kulturne ponude u svojim zajednicama, opstati u većinskoj apatiji i nezainteresovanosti, videćemo već nakon leta, za koje organizatori programa imaju brojne planove. Ipak, stiče se utisak da sela u našoj okolini nemaju baš čime da se podiče. Fakat.
V. Đek
Zaprašivanje komaraca
Pčelari, izmestite košnice!
Veterinarska stanica Pančevo obaveštava sugrađane da će zaprašivanje komaraca na teritoriji Pančeva i Ivanova biti sprovedeno u periodu između 17. i 31. maja, kada vremenski uslovi to budu dozvolili. Nadležni iz Veterinarske stanice apeluju na pčelare da izmeste košnice.
