Na drugi pogled

U slavu svečara

Primiče se još jedan rođendan grada. Za taj dan mnogi će se potruditi da nam bar za trenutak sve zaliči na iluziju i da život u ovom gradu učine manje tegobnim. Možete se kladiti da će Ulica svetog Save, u kojoj poslednjih dana puškom da bijete niste mogli videti nijednog majstora, dobiti sloj asfalta i da će baš tu Srđan Miković najduže da pozira pred kamerama i da novinarske beležnice kiti obećanjima. Svečari će se naći i u Kasapinovićevoj ulici. I gde još?!

Čak i površno prebiranje po najkraćem pamćenju priziva jasnu sliku istog nam gradonačelnika kako je 2004. u Mesnoj zajednici Centar, posle otezanja od bezmalo godinu dana, pustio u rad gasnu podstanicu. Tada je prvi čovek opštine rekao da je posle dvadeset godina mreža sanirana uz pomoć ADF-a i obećao da će on i njegovi saradnici hitno naći dobra rešenja kako bi se grad konačno odlepio sa začelja liste negasifikovanih varoši u Vojvodini. Kako ni tada, kao uostalom ni ove godine, nije morao (čitaj: nije imao kuda) da hita po gradskim sokacima i otvara nešto novo, natenane je te jeseni nagvaždao o tome kako će, eto, ubrzana gasifikacija doneti boljitak građanima i poboljšati ekološku sliku. Praznik je bio svečan samo za 25 familija kojima je predsednik podelio ključeve stanova u lameli ST-12 na Strelištu.

* * *

Da ne bude zabune, manir prigodnog samohvalisanja utkan je u našu tanušnu političko-varošku potku mnogo, mnogo ranije. I pre ovih! Tako je, samo godinu dana pre Mikovićevog političkog vaskrnuća, Slobodan Adžić, nameran da javnost uveri u to da su sredstva iz budžeta (najvećeg u zemlji) trošena namenski, u prigodnu šetnju novinare odveo prvo u Ulicu braće Jovanovića, do ondašnje „najteže” investicije. Na istu onu štraftu gde su grdni šahtovi propali već dve godine kasnije.

Adžić se tada, da bi ilustrovao tvrdnju da se „Zelenilo” konačno skinulo s opštinske grbače, slikao u novim prostorijama pogrebnog odeljenja ove komunalne firme!? I pored insistiranja novinara, ondašnji „premijer” nije posetio buvljak, zlatnu koku koja je ovoj firmi i još ponekom aktuelnom direktoru i partijcu dobrano napunila bisage.

Kako se koja godina okruni s preduge niske gradske istorije, obilazaka i šetnji je sve manje. Eh, da je sreće da su praznici češći pa da svake godine dobijemo i koju ulicu, okrečenu fasadu, kolektor, bunar, deponiju, autobus, stan i kamen-temeljac više!

* * *

Da grad umiju i srede, potrudili su se i radnici „Higijene”. Peru sa zidova skaredne poruke, ali ne sve! Tragovi divljanja navijača na žutoj kući u centru, kao i gomila drugih, moraće da sačekaju sledeći rođendan. Pod urgentno su obrisani natpisi „Opoziv Mikoviću” u Sokačetu, pomoću kojih je jedna partija krajnje amaterski (nikako ne mislimo na ruženje fasada) pokušala da doaka prvom čoveku.

* * *

Postoje teme za svako vreme. O praznicima se obećava, maže, prodaje magla, po pravilu merkaptanska, po pančevački naparfemisana. O nekim se vazda ćuti, ne progovara. Jedna od njih je i najveća investiciona brljoka u novijoj gradskoj istoriji – hala u Banatskom Novom Selu. Ajde što posle objavljivanja škakljivih novinskih tekstova ćute ondašnji akteri, od kojih je većina i danas na vlasti (lokalno i šire). Ali zašto su poreski obveznici nemi i ne pitaju iz čijih su buđelara isceđena tri miliona dinara, koliko teži prva runda sudskog spora koji je „Tehnoinženjering” već dobio? Da će novoseljanska dubioza prožderati još poreskih dinarčića, preti dodatni odštetni zahtev iste firme od čak 30 miliona dinara. Što je najvažnije, dokle će da ćute pravosudni organi? I hoće li, za promenu, nekome zafaliti dlaka s glave?

Kad već sud nije, ceh za pothranjivanje zablude da smo baš svi kratkog pamćenja ispostaviće glasači već na narednim izborima.

* * *

O svekolikom posrnuću stare varoši tragično svedoče ovogodišnji predlozi (bilo je i ličnih) za dodelu novembarskih nagrada. Umesto samopredlagača, biće da će pocrveneti časni ljudi koji su ta odličja već dobili, ali za životno delo, a ne za jednu partijsku sezonu.

Stranačka berza za zapošljavanje

Približavaju se izbori. Nekakvi. U svakom slučaju, biće ih. Opet će se praviti nekakve liste kandidata za poslanike, odbornike... Na njima će opet biti mesta i za one nezbrinute koji znaju da jedan od najbržih puteva za uhlebljenje vodi preko političkog angažmana. I imaju pravo što tako misle, jer tako uistinu i jeste.

Primera takvih, političkih, zapošljavanja bilo je u našoj varoši u izobilju; o nekima se pisalo i pričalo, o nekima nije. Kako god da je bilo, prašina bi se digla na nekoliko dana, onda bi se slegla, a radno mesto i platica bi ostajali odabranim i za određene ciljeve upotrebljivim osobama.

Oni koji su posredovali u nedavnom zapošljavanju dveju odbornica DS-a verovatno znaju iz kojih su razloga to činili. Lepo je čuti da je do radnog mesta došla žena koja u svojim kasnim četrdesetim odrađuje pripravnički staž. Obraduje se čovek i kada sazna da je trudnica dve nedelje pred porođaj dobila posao. Kiselo je samo to što se zna da su i jedna i druga odbornice i članice Demokratske stranke i da njihovi mandati i glasovi, u kupoprodajnim odnosima kakvi vladaju na lokalnoj političkoj tržnici, imaju specifičnu cenu. I da će tako, zbog nečijeg i nekakvog interesa, javnog sigurno ne, o opštinski budžet biti okačena još jedna plata kada posle porodiljskog bolovanja nova radnica Centra za kulturu počne da radi nešto odgovarajuće njenoj srednjoj stručnoj spremi i navrat-nanos promenjenoj sistematizaciji koju je aminovao predsednik opštine.

U poslednje vreme intenzivirano je zapošljavanje i ostalih članova Demokratske stranke, što na određeno što na neodređeno vreme, a u deljenju radnih knjižica prednjači JKP „Vodovod i kanalizacija” (direktor iz DS-a), gde se za proteklih nekoliko meseci zaposlilo najmanje pet stranačkih aktivista. To je, između ostalog, bio jedan od razloga prošlonedeljnog sindikalnog protesta u ovom preduzeću, jer su zbog upošljavanja novih radnika, a zbog ograničene i zajedničke mase plata, automatski smanjene zarade svim zaposlenima.

Kada je postao poverenik Demokratske stranke u Pančevu, u svojim prvim javnim nastupima Slobodan Adžić je isticao da je bivše rukovodstvo stranke imalo loš učinak jer se bavilo samo kadrovanjem i ličnim interesima. Srećom, pa to nije više tako! Sada se to zove stranačka berza za zapošljavanje.

Ministri izbegli reprizu

Nekim čudom, iako očekivani, neki ministri u ostavci ipak nisu svratili da uveličaju pokretanje proizvodnje u „Azotari”. A baš bi bilo lepo da su došli, pa da ih priupitamo, da dušu spasemo. Iz topa bi, sigurni smo, znali sve odgovore. Ministri su to! Ovako ostadosmo s pitanjima.

Kako to da je dogovor između državnog distributera i gasnog monopoliste i najvećeg potrošača gasa „Azotare” postignut kada su već izbori postali potpuno izvesni? Zašto status kupca gasa po povlašćenim cenama, koji je sada obezbeđen novim vlasnicima „Azotare”, nije mogao bar prošle godine da bude omogućen društvenom preduzeću u restrukturiranju (praktično državnom)? Da li bi s takvim statusom „Azotara” na prodaji vredela više? Gde se dede taj višak? Da li ga neka stranka pojede? I koja?

Umesto odgovora – podsećanje. U osvit izbora, na samom izmaku 2003. godine, u društvu partijskih kolega i kandidata na više izbornih lista, ministar za privatizaciju tadašnje vlade (u ostavci) Aleksandar Vlahović rekao je da se „‘Azotara’ nadalje neće zaustavljati”. Obećavanju nemogućeg sadašnji ministri (u ostavci) očigledno nisu skloni. Oni svoje predizborne prednosti osvajaju kroz druge kombinacije, o kojima u Pančevu može samo da se nagađa.

Na blagajni „Pančevca”

U prodaji je peta knjiga „Peščanik FM”, koju su uredile Svetlana Lukić i Svetlana Vuković.

Knjiga na 470 strana sadrži transkripte 14 emisija emitovanih od decembra 2005. do marta 2006. godine.