Dve porodice već šest meseci bez krova nad glavom

Poplava zarušila, opština zatajila

Kuće čekaju da se sruše • Štetu od nepunih milion dinara za oba objekta opština još nije isplatila • Porodice zimu dočekuju u izbegličkom centru i kod rođaka • Čemu služe stanovi za raseljavanje?

Već je pola godine prošlo od poplava. Posle udara Tamiša na pančevački Gornji grad, dve privatne kuće postale su neadekvatne za stanovanje. Porodica Markov (Marka Kulića 72a) od tada je u izbegličkom centru, a porodica Stričević (Dimitrija Tucovića 85) kod rođaka u prvom komšiluku. Opština je formirala komisije i utvrđena je šteta od 324.540 dinara za prvu i 631.420 dinara za drugu kuću. Porodice čekaju da im taj novac bude isplaćen.

Giza Markov, u kući i dalje obeleženoj džakovima peska zaostalim od poplave, spominje sve koji su dolazili i zahvaljuje im. Očekuje da joj neko pomogne, bar da isplati procenjenu štetu. Ipak, i sama je svesna da ni tim novcem neće moći da popravi kuću kako bi u njoj s još dvoje ukućana prezimila. Kaže da su joj predstavnici opštine nudili drugi plac i dodaje da joj komunalno neopremljen plac ne treba, jer u svojoj kući, koju je poplava učinila neuslovnom za dalji život, ima i struju, i vodu, i gas, i telefon.

Predrag Stričević, vlasnik ispražnjene kuće od naboja, kroz čiji se zid vidi ulica, prima nas u letnjoj kujni, koja je sada sve, uz sobu u bratovljevoj kući, gde tročlana porodica prespava. Računa da će od opštine ubrzo dobiti nešto više od 600.000 dinara kako bi ruševinu mogao da sruši i da pre zime podigne nov i siguran temelj. Ako bi se javili dobri ljudi i pomogli u građevinskom materijalu, računa da bi mogao bar neku prostoriju da izgradi i stavi pod krov, kako bi mogao da prezimi sa sinom i suprugom, koja je invalidski penzioner. Iz istih razloga kao Giza odbio je da mu opština nađe drugi plac.

Pored podatka da ni sada ne znaju gde im je pokućstvo, jer su ga pre naleta vode na brzinu sklanjali, a nije bilo razloga da ga vraćaju u kuće sklone padu, zajednička im je i želja da od opštine na privremeno korišćenje dobiju krov nad glavom. Bar dok je zima. Kažu da bi plaćali sve troškove.

Upravo za ovakve nevoljnike, kojima priroda (ili društvo) namah sve oduzmu, u našoj opštini, bar na papiru, već godinama postoji rešenje. Čak 27 stanova i dalje se u opštini Pančevo vodi pod šifrom „stanovi za raseljavanje”. To su oni što u normalnim opštinama služe za privremeni smeštaj lica koja bez krova nad glavom ostanu zbog više sile. Svejedno da li je ona prirodna (poput poplave) ili društvena (da kuću, recimo, treba srušiti radi izgradnje puta).

Nedavno je Komisija za raspodelu stanova za raseljavanje (skupštinsko telo, čiji su članovi odbornici) donela petnaestak rešenja o produženju zakupa na dve godine licima koja već žive u stanovima za raseljavanje. Kako nam je potvrdio predsednik Miroslav Vraneš, zahtevi da porodice kojima je poplava oštetila kuće dobiju stanove za raseljavanje, nisu ni podneti. Tako Komisija o njima, logično, nije ni mogla da raspravlja.

Ko je mogao da zna da porodice Markov i Stričević zbog poplava zimu čekaju van svojih kuća? I ko je mogao da, u njihovo i svoje ime, podnese odgovarajući zahtev i da za njih traži privremeni smeštaj u stanovima za raseljavanje? Pa, bilo ko iz opštinske vlasti, što u stvari znači izvršni organ. Jednostavnije rečeno, predsednik opštine Srđan Miković. On je formirao komisiju da utvrdi štete od poplava i sigurno u izveštaju o šteti napismeno dobio i napomenu da kuće porodica Markov i Stričević nisu podobne za stanovanje.

Šta god da je u međuvremenu radio, Srđan Miković ovaj posao nije uradio. Štetu nije isplatio, niti je porodicama obezbedio odgovarajući smeštaj. Drugim rečima, o socijalno najugroženijima se nije pobrinuo. A šanse je bilo.

Kako predsednik opštine ima više sreće nego želje da uradi svoj posao, šansa da ove dve porodice bar prezime u stanovima za raseljavanje ipak postoji. Naime, po poslednjem popisu ove vrste stanova (presek s kraja juna), tri stana se vode kao prazna: dva dvosobna i jedan jednosoban. Predsednik Miković treba samo da za njih te stanove zatraži, a Komisija bi se već nekako složila da ih i dobiju.

Kada bi se rukovodio primerima uspešnijih stranačkih kolega, Miković bi nešto uradio ugledajući se na gradonačelnika Beograda Nenada Bogdanovića, koji je pre neki dan s pokrajinskim premijerom Bojanom Pajtićem uselio nekoliko porodica u nove kuće u Jaši Tomiću. Pogađate, izgrađene su zahvaljujući donaciji grada Beograda. Model za rešavanje sličnih problema naš gradonačelnik mogao je da nađe i u podatku da su stanari prve zgrade u beogradskom „azbestnom naselju” preseljeni u stanove za raseljavanje.

Naše mesto u nacionalnom investicionom planu

Sve u svemu 4,2 miliona evra

Opština dobija preko 21 projekta • Za lokalne puteve 1,2 miliona evra, a za dom zdravlja 460.000 evra

Čudnovati su putevi NIP-a... Od juna do oktobra, mic po mic, pod šifrom „Pančevo”, iz ovog državnog buđelara (debelog i više od milijardu evra) nakupi se, za potrebe stanovnika naše opštine 4.258.352 evra. Tako je saopšteno prošle nedelje u Vršcu, gde su se ministri u predizbornoj kampanji, u prisustvu prvih ljudi opština, hvalili položajem južnog Banata u NIP-u. Spomenut je i 21 projekat (uz odgovarajuće sume) za teritoriju naše opštine.

Milion evra pomoći za izgradnju multifunkcionalne hale, ispostaviće se, preteklo je ulaganje u lokalne puteve. Preciznije, za više lokalnih putnih pravaca izdvojeno je 1.248.267 evra. Biće da je taj novac Pančevu bio namenjen i bez NIP-a, a sve kao posledica izgradnje još jednog mosta na Dunavu. Ili iz nekog sličnog razloga. Za „hitnu rekonstrukciju” Doma zdravlja predviđeno je 463.210 evra. Napominje se da će to biti urađeno (i novac utrošen) preko Ministarstva zdravlja. Za prikupljanje, transport i tretman otpadnih voda, odnosno za izgradnju uređaja za prečišćavanje, planirano je još 380.952 evra. Za gerontološke centre, domove za stare i ustanove za smeštaj duševno obolelih odraslih lica, odnosno za njihovo opremanje, izgradnju i adaptaciju, NIP će pomoći sa 153.409 evra. Nabavka 359 računara za osnovne škole u opštini Pančevo odmerena je na 150.780 evra, dok je subvencija NIP-a za izgradnju fiskulturne sale za Srednju medicinsku školu dostigla 147.727 evra. Na izgradnju i rekonstrukciju otvorenih sportskih terena i dečjih igrališta od ukupne sume otpada 121.440 evra, a za unapređivanje materijalno-tehničke osnove rada institucija u sistemu socijalne zaštite predviđeno je 111.607 evra.

U pančevačkom delu „NIP kolača” još su i rekonstrukcija filijale republičke poreske uprave (82.000 evra), kupovina opreme i preuređenje prostora za smeštaj dece i omladine bez roditeljskog staranja (82.016 evra), nabavka 159 računara za srednje škole (65.940 evra) i kanalizacija u Banatskom Novom Selu (60.241 evra). Novac je odobren i za izgradnju i kupovinu stanova za decu bez roditeljskog staranja (47.159 evra), izgradnju novih farmi (29.242 evra), nabavku opreme i izgradnju ili adaptaciju prostora za dnevne boravke i druge oblike zaštite, posebno dece sa smetnjama u razvoju (28.295 evra), za vodovodnu mrežu u Dolovu (22.108 evra), nabavku automobila za prevoz takve dece (18.864 evra) i adaptaciju i opremanje prostora za stanovanje dece i odraslih sa smetnjama u razvoju (18.388 evra). Ovom spisku treba dodati projekat mikrofilmovanja matičnih knjiga, iza koga stoji Istorijski arhiv (15.341 evro), i projekat Gradske biblioteke (11.364 evra).

Ni posle ovakvog spiska bezecovanih sredstava nema posebnog razloga za zadovoljstvo. U Pančevu će se NIP, dakle, videti kroz sport, prosvetu, nešto infrastrukture, zdravstvo, socijalu i kulturu. Od razvoja privrede, stvaranja uslova za nova radna mesta i intervencija u oblasti zaštite životne sredine, od 4,2 miliona evra, nema gotovo ničeg.

S druge strane, kada se uzme u obzir s koliko je ozbiljnosti kandidovanju projekata za NIP pristupila opštinska admistracija, s predsednikom Srđanom Mikovićem na čelu, dobro smo i prošli. Od četiri projekta koja je Miković podneo, pomoć je odobrena samo za multifunkcionalnu halu. Slika nemoći, neozbiljnosti i nesposobnosti vidljiva je i u tome: traženo je 12 miliona evra, a dobijen čitav jedan milion.

Sada je pred lokalnim vlastodršcima novi ispit – odobrena sredstva treba realizovati. Ako ovih dana prelistavate oglasne strane novina, videćete da su za pojedine gradove i mesta već počele nabavke po projektima NIP-a. Da bi uskoro bilo koje i za stanovnike naše opštine, Miković i njegova ekipa moraju da se dobro oznoje. Ako žele da ih iko smatra ozbiljnim.

Za pravičnu privatizaciju prikupljeno oko 26.000 potpisa

Pokrenuta narodna inicijativa

Oko 26.000 birača u opštini Pančevo podržalo je svojim potpisom Narodnu inicijativu za promenu Zakona o privatizaciji. Iz Pančeva je ukupno za podršku ovoj inicijativi otišlo 23.437 potpisa, a Milanko Bodiroga, jedan od koordinatora, procenjuje da je iz mesta sedišta javnih preduzeća kao podrška inicijativi za pravedniju privatizaciju otišlo još oko 2.300 potpisa.

– Agilnost građana koji su nam pomogli, pre svega penzionera organizovanih u udruženja, omogućila je da za kratko vreme prikupimo ovako veliki broj potpisa. Po broju stanovnika, naša opština je ostvarila najbolji rezultat – ističe Bodiroga i dodaje da je na teritoriji čitave Srbije Narodnu inicijativu potpisima podržalo 401.958 birača.

Narodna inicijativa s 26.000 elektronski obrađenih potpisa birača već u ponedeljak predata je Narodnoj skupštini Republike Srbije, tačnije njenom predsedniku Predragu Markoviću. Posle provere potpisa, koja nije oročena, počinju da teku rokovi u kojima Narodna inicijativa za izmenu Zakona o privatizaciji treba da se nađe na dnevnom redu Narodne skupštine Republike Srbije.

Da podsetimo, Narodnu inicijativu na istu temu ovaj saziv Skupštine proletos nije prihvatio. Tada je iza nje stajalo oko 21.000 birača iz naše opštine, odnosno više od pola miliona iz čitave Srbije.