Zaboravljeni gradovi: Pančevo i Petrovaradin

Kad su beograđani dolazili na perece i pivo

Propadanje starog gradskog jezgra počinje sedamdesetih godina prošlog veka • Urbani duhovni sadržaji daju gradovima autentičnost

Primer urbanog nasilja: Detalj sa tribine

Promocija projekta „Zaboravljeni gradovi Pančevo i Petrovaradin”, u kojem je učestvovao i naš sugrađanin, arhitekta Aleksandar Stanojlović, održana je 16. oktobra u Studentskom, pred osamdesetak zainteresovanih. Učesnici u programu ukazali su na zapostavljeno graditeljsko nasleđe koje se na kraju svelo na pitanje Aleksandra Stanojlovića: „Možemo li našim buđenjem probuditi zaboravljenu pančevačku Staru varoš?”

Dok se u Pančevu za ulice i kuće koje propadaju u starom gradskom jezgru zainteresovao Aleksandar Stanojlović, u Petrovaradinu postoji grupa entuzijasta koji deluju pod imenom „Suburbijum”. Podgrađe ove tvrđave, koja je druga po veličini u Evropi, konstantno propada, a moglo bi da bude zamajac snažnog turističkog progresa. „Suburbijum” je tome posvetio pažnju, a saradnja s Aleksandrom Stanojlovićem počela je pre dve godine. Kao jedan od rezultata pojavila se brošura „Zaboravljeni gradovi”, a projekat je podržala Skupština opštine Pančevo.

Za razliku od savremenih megapolisa, koji su proizvod obezličavanja modernog doba, zaboravljeni gradovi nastali su u prošlim vekovima. Kako tvrdi Bojana Karavidić, urednica publikacije „Zaboravljeni gradovi Pančevo i Petrovaradin”, oni su izašli iz mode u vreme pretvaranja livada u naselja solitera, a ipak stoje postojano, neznatno oronuli, jer su rađeni temeljno, od odgovarajućih materijala i prilagođeni su klimi.

Nedosledne intervencije

„Sedamdesetih godina dvadesetog veka počinje propadanje najstarijeg i po mnogima najlepšeg dela Pančeva. Ključni momenat bio je ukidanje železničke stanice na Tamišu i premeštanje autobuske stanice i pivare. Ove pozitivne akcije u savremenom transformisanju grada nisu bile dosledno sprovedene kao prostorne intervencije koje poznaje svaki evropski grad. Stara saobraćajna i industrijska postrojenja nisu zamenjena novim alternativnim sadržajima kulture, trgovine, rekreacije. Jedini pomak, a i on je delimičan, napravljen je u oblasti uvođenja kvalitetnog stanovanja.” Ovim rečima Aleksandar Stanojlović započinje u brošuri priču o materijalnom, duhovnom i strukovnom zaboravu koji su doveli do propadanja starog gradskog jezgra. I dok su u evropskim gradovima stara jezgra identično komunalno opremljena, međusobno se razlikuju po duhovnim sadržajima, koji im daju autentičnost. O autentičnosti pančevačkog jezgra teško da se može govoriti.

O tome su, nakon promocije projekta, govorili brojni učesnici u razgovoru. Pored urednice izdanja Bojane Karavidić i kustosa Muzeja Novog Sada Siniše Jakića, za reč su se javili mnogi iz publike. Ukazano je na ilegalne veze između pojedinaca u Direkciji za uređenje i izgradnju Pančeva, u opštinskim strukturama i među investitorima. Tako smo, umesto da se građevinsko jezgro revalorizuje, dobili upropašćen glavni gradski trg i niz tržnih centara, a nadgrađeno je sve što se moglo nadgraditi. Prisutni su se složili s tim da je teško apelovati na građansku svest i obrazovanje i zaključili da bi vodeću ulogu morala da preuzme izvršna vlast, koja bi odredila prioritete, način realizacije i nadzor nad revitalizacijom starog gradskog jezgra.

Ko je kriv?

– Nisu krivi ni političari, ni arhitekte, ni pojedini investitori. Krivi su zajedno i političari, i urbanisti, i arhitekte, i građani, jer ovakvo stanje odražava opšti duh našega grada. Ima novca, ali nema volje, i mislim da sređivanje jednog takvog dela grada nije u političkom interesu u ovoj situaciji. Verujem da će, kada se bude sredila situacija u državi, možda nešto krenuti. Pravim analogiju prema drugim zemljama u regionu – rekao je Aleksandar Stanojlović nakon promocije projekta.

Veliki broj prisutnih i njihova saglasnost doprineli su da se stvori optimistička atmosfera. Čuvena priča o tome da su Beograđani u 19. veku lađom dolazili u Pančevo na perece i pivo danas deluje nestvarno, ali nakon ove večeri učinilo se da obnavljanje ove tradicije i nije tako nemoguće.

Predstavljen zbornik Književnog kluba Doma omladine Beograd

Ohrabrenje za nove poduhvate

Moderatori: Aleksanar Belčević i Dragana Mladenović

Promocija najboljih tekstova nastalih tokom jeseni 2005. godine u okviru Književnog kluba beogradskog Doma omladine održana je 12. oktobra u „Studiju 21”. Polaznici radionice bili su uglavnom studenti i srednjoškolci, koji su kroz vežbe i razgovore mogli da saznaju osnovne stvari korisne mladom piscu. Radovi sakupljeni u „Zbornik radionice za pisanje poezije i proze” rezultat su vežbanja, a na osamdeset strana knjige našli su se oni koji su prerasli izvorni karakter i postali interesantni širem sloju čitalaca. S obzirom na to da su ovo prvi objavljeni radovi mladih pisaca, „Zbornik” za njih predstavlja svojevrsno ohrabrenje za nove poduhvate.

Radionica je imala dva moderatora. Profesor Aleksandar Belčević vodio je radionice posvećene prozi, a naša sugrađanka i novinarka „Pančevca” Dragana Mladenović vodila je radionice za poeziju.

– Iako ranije nisam pohađala književne radionice, pozvali su me u beogradski Dom omladine i ponudili mi ovaj angažman. Napisala sam projekat, koji je usvojen. Radili smo vezani i slobodan stih, a u okviru vezanog stiha sve ono što treba da se zna kada se ulazi u poeziju, pre svega formalne stvari kao što su sonet, rima i versifikacija. Isprobavali smo pisanje soneta, ali mnogo više smo radili na slobodnom stihu. Imali smo neke vrste eksperimenata, poput onog u kojem smo od novinskih naslova pravili pesme, ili od pripovedaka pesme. Polaznike je trebalo da ponese neka rečenica ili ideja, da se uhvate za neki delić i da razviju pesmu. Od pesme su polaznici takođe pravili kratke priče. Tako smo ispitivali odnos između poezije i proze. Radili smo i dela drugih autora, pre svega afirmisanih pisaca, dobru i lošu poeziju. Svako bi dobio primerke dobre i loše poezije i onda smo razgovarali o tome šta je tu dobro a šta loše, da bi se na neki način stvorio osećaj za poeziju. Isto to smo radili i s tekstovima samih polaznika. Trudila sam se da im povremeno dovodim pisce, tako da su se upoznali s Dragoljubom Stankovićem, Anom Ristović i Jasminom Topić. To je već bilo pred kraj radionice, a kolega Belčević i ja zajedno smo držali klub. Ovde su polaznici čitali svoje radove i potom smo razgovarali o njima. U tom radu su svi učestvovali – rekla je Dragana Mladenović.

O tome koliko je ovakav rad bio koristan, govorio je student veterine Đorđe Aćimović, čiju jedna pesmu, sastavljenu od novinskih naslova iz „Politike” od 12. oktobra 2005. godine, objavljujemo u prilogu.

– Pitanje je da li se u radionici može naučiti pisanje. Ja sam u svakom slučaju počeo da pišem više i drugačije. To možda znači da se desio neki pomak. Zadaci u radionicama naterali su me da grebem po nekim delovima uma kojih ranije nisam bio svestan – kazao je Đorđe Aćimović.

Već skoro tri decenije pančevački Dom omladine je rasadnik književnih talenata i otuda nije čudno što je ova promocija održana u „Studiju 21”. Mladi autori, od kojih su neki na pragu dobijanja prve knjige, uneli su svežinu primerenu ovom prostoru. Već samo njihovo prisustvo bilo je dovoljno da podseti na autentičnu svrhu „Studija 21”, a „Zbornik” tek treba da se čita. Moderatori radionice, koji su istovremeno bili i voditelji ove večeri, posebno su skrenuli pažnju na Željka Obrenovića, čiju će prvu knjigu uskoro objaviti beogradska „Laguna”. Videćemo ko će još krenuti njegovim stopama.

„Arttech” festival

Sedmi put u Pančevu

„Mali Nemo” i „MadNet” iz Pančeva, sedmu godinu zaredom, u našoj varoši organizuju Međunarodni festival digitalne umetnosti i kulture „ArtTech”. Od ove godine, pored nagrada koje će biti dodeljene autorima za radove u kategorijama: static (3D render), static (vektor), static (bitmap), static (photo), njeb (com), web (art), animacija 3D, animacija 2D, animacija live, interactive, predviđena je i specijalna nagrada „Tanja Slavić-Vig”, u znak sećanja na našu sugrađanku koja je svojim radom doprinela razvoju ovog festivala. Konkurs za prijavu radova uveliko je u toku i traje do 27. oktobra. Po okončanju konkursa žiri festivala odabraće najbolje radove, koji će, uz dodelu nagrada autorima, biti prikazani na finalnoj večeri festivala (o datumu održavanja javnost će biti blagovremeno obaveštena).

Za najbolje autore sponzori i organizatori obezbedili su bogat fond nagrada, kao što su ATI grafičke kartice najnovije generacije, TFT monitori, bežični internet i mnoge druge vredne nagrade.

Zainteresovani se na konkurs mogu prijaviti putem interneta, na adresu www.arttech.co.yu, gde se mogu naći i druge informacije o festivalu. Važno je da autori pažljivo prate uputstva za prijavu radova koja se nalaze na sajtu, jer je obrada prijava automatska.

Uoči finalne večeri festivala biće objavljen i novi broj revije „Sveske – ArtTech”.

Ukratko

Gostuje Igor Mandić

U okviru projekta pod nazivom „Kulturna soba”, u petak, 20. oktobra, u Galeriji savremene umetnosti, hrvatski književnik Igor Mandić, poznat po polemičarskom duhu, predstaviće knjigu dnevničkih beleški koje je vodio od avgusta 2003. do avgusta 2004. godine. Dnevnik se okončava preranom smrću Mandićeve ćerke jedinice Ade, koja je preminula nakon neuspešnog pokušaja samoubistva. Knjiga „Sebi pod kožu”, u kojoj je autor razgolitio sebe, već nedeljama je najprodavanija je non-fiction proza u Hrvatskoj.

Koncert kvarteta „Edit”

Beogradski gudački kvartet „Edit” priredio je 11. oktobra, u foajeu Centra za kulturu, koncert za ljubitelje salonskog muziciranja.

Ovaj ansambl, u sastavu Edit Makedonska (violina), Andrija Abramović (violina), Mirjana Crnojević (viola) i Natalija NJeženceva (violončelo), odsvirao je veoma atraktivan program, ali interpretacija, nažalost, nije zadovoljila osnovne muzičke standarde. Pored niske intonacije, nekorektno odsviranog teksta i neusaglašenosti svirača, njihovo izvođenje Mocartove „Male noćne muzike” bilo je bez koncepta. Najzanimljivije je zazvučala „Picikato polka” Johana Štrausa, a najkorektnije Bramsova „Mađarska igra br. 5”, kao i Babićeva kompozicija „Prepletum i zapletum mobile”.

Umetnost i streljaštvo

Izložba slika nastalih u likovnoj koloniji Streljačke družine „Pančevo 1813” otvorena je 16. oktobra u Galeriji „Dvorište”. Kolonija je održana 22. i 23. jula u Beloj Crkvi, a u njenom radu učestvovala su 32 umetnika: Milosav Urošević, Janko Širka, Milovan Panić, Dragica Gvero i drugi. Akcija ima donatorski karakter, a sredstva od donatora (kojima će biti poklonjena slika) namenjena su za novu streljačku opremu, kao i za nabavku tri vazdušne puške. Izložbu je otvorio Srećko Pejović, savezni trener reprezentacije Srbije.

Likovna hronika

Na 18. izložbi crteža „Beograd 2006”, koja je otvorena u Narodnom univerzitetu „Braća Stamenković”, prvu nagradu za rad „U ateljeu” dobio je naš sugrađanin Željko Komosar.

Na 24. oktobarskom likovnom salonu u Kovinu nagrađena je akademska slikarka iz Starčeva Maja Poljak, za radove „Čičak 1” i „Čičak 2”, dok je Čedomir Kesić pohvaljen za ulje na platnu pod nazivom „Boje septembarske”.

Na 17. bijenalu tapiserije u Beogradu Živana Đukić-Kostić izložila je dva rada pod nazivom „Etnopismo”.

Naša sugrađanka Snežana Jovčić-Olđa otvorila je 17. oktobra, u Galeriji Prirodnjačkog muzeja u Novom Sadu, izložbu pod nazivom „Mozaici”.

U Galeriji „Madam” u Pančevu, 17. oktobra, otvorene su izložbe zrenjaninskih autorki Mire Draganov i Stojanke Milin. Ovo je 240. izložba u ovoj galeriji, u kojoj izlažu samo žene.