Dvodnevni protest malih vlasnika „Konstruktora”

Otkup akcija ili razlaz

Iako su najavili posetu menadžmentu firme, mali akcionari naišli na zakatančena vrata • Šta je narednog dana obećao generalni direktor „Konstruktora”

Manjinski akcionari „Konstruktora” 17. oktobra okupili su se ispred Opštine i javno izrazili negodovanje što ih je, kako su isticali, izneverio predsednik Srđan Miković. Okupljenima, kojih je bilo oko 200, obratio se Radovan Stoiljković, predsednik UMA „Konstruktora”, i ne krijući gnev kazao:

– Srđan Miković je obećao da će posredovati da ostvarimo kontakt s većinskim vlasnikom firme, što već tri godine bez uspeha pokušavamo. Međutim, predsednik sada ne izlazi pred akcionare. Prevario nas je, a prevario je i ovaj narod hiljadu puta. Zato vas pozivam da krenemo u miran i dostojanstven protest gradom i da se zaustavimo pred „Konstruktorom”. Tražićemo da nam se obrati direktor Slobodan Adžić i da nam odgovori hoće li gazda otkupiti naše ujedinjene akcije, ili prihvata zahtev za razdruživanje. Pristajemo da nam vrate 30 odsto imovine, koliko je naše. Vredno radeći ostavili smo i zdravlje i mladost i nećemo više da ćutimo, jer dok mi gladujemo, nečiji tajkuni se bogate.

Na putu do Ulice cara Lazara „protestanti”, kojima se pridružio i Branko Dragaš, predsednik UMA Srbije, nakratko su se zaustavili ispred Suda, tek da delioce pravde opomenu da treba da rade po zakonu. Svratili su i u sedište Demokratske stranke, u nadi da će možda ponajpre tamo naći Mikovića i Adžića. Kada su stigli pred kapiju „Konstruktora”, umesto menadžera, dočekala ih je zamandaljena brava. Bilo je očigledno da ovi gosti nisu poželjni. Takav gest je izazvao ljutnju jednog broja akcionara, pa je kapija silom otvorena, zbog čega je, na poziv obezbeđenja firme, ubrzo stigla policija.

Kada su shvatili da će im čekanje biti uzaludno, manjinski vlasnici su se dogovorili da sutradan jedna grupa porani i da u 6.30 na kapiji firme sačeka direktore, a zatim su se razišli. Dvadesetak akcionara je 18. oktobra zaposelo ulaz sedišta preduzeća i na temperaturi od samo tri stepena cvokotalo sve do 9.30. Strpljenje im se isplatilo jer je u to vreme pristigao tehnički direktor, a nešto kasnije pojavio se i Adžić, ali dogovor nije postignut.

– Adžić i dalje tvrdi da akcionari, osim svojih akcija, koje inače ništa ne vrede, nemaju druga prava i da nisu vlasnici 30 odsto kapitala. Od direktora smo ipak dobili obećanje da će Skupštini akcionara, krajem ovog meseca, prisustvovati naši predstavnici i da će to biti prilika da se sretnemo s većinskim vlasnikom – kaže Stoiljković.

Ukoliko ni ovo obećanje ne bude ispunjeno, akcionari najavljuju da će nastaviti proteste i blokirati sve radne jedinice firme.

Tri oktobarske aukcijske prodaje

Zaposleni naoružani optimizmom

Početna cena „Pansirovine” 6.814.000, „Megaprojekta” 18.387.000 dinara, a „Utva–Avioindustrije” 191.942.000 dinara • Zasad izvesno da je nemački „Šolc” zainteresovan za „Pansirovinu”

Atraktivna upravna zgrada "Megaprojekta" svima je interesantna

Agencija za privatizaciju zakazala je za 26. oktobar aukcijsku prodaju triju pančevačkih preduzeća: „Megaprojekta”, „Pansirovine” i „Utva–Avioindustrije”. Prema raspoloživim informacijama direktora ovih preduzeća, zasad je samo prvi čovek „Pansirovine” (preduzeće za proizvodnju, preradu i promet sekundarnih sirovina) Miroslav Ban potvrdio da je nemački „Šolc” već otkupio aukcijsku dokumentaciju i uplatio depozit.

Ban nije krio zadovoljstvo što je za njih zainteresovan „Šolc”, jer je reč o najvećem preduzeću u Evropi za otkup i preradu metalnog otpada, koje ima firme u Hrvatskoj, Rumuniji, Bugarskoj i u još nekoliko zemalja, te kontroliše promet i preradu u ovom sektoru.

Reciklaža otpada unosan biznis

„Šolc” je kupio i veće otpade u Srbiji, a ovdašnjoj javnosti je poznatiji po tome što je postao većinski vlasnik otpada „Inos metali” iz Železnika. Valja napomenuti da je prikupljanje, preprodaja i prerada metalnog otpada svuda u svetu i te kako profitabilan posao, a u poslednje dve-tri godine ova delatnost je i u našoj državi postala veliki biznis.

Miroslav Ban veruje da će ih i kupiti ova nemačka firma, a u tom slučaju će posao biti znatno proširen i na platnoj listi biće više radnika, a ne samo 14, koliko ih trenutno ima. Prema podacima iz javnog poziva, procenjena vrednost 70 odsto društvenog kapitala „Pansirovine” iznosi 28.390.000 dinara, depozit za učešće na aukciji je 3,4 miliona, a početna cena je 6,8 miliona dinara. Za budućeg vlasnika propisana je i minimalna suma od 721.000 dinara, koju će morati da uloži u poslovanje firme u prvoj godini. Najvažnija imovina „Pansirovine” jesu hala za reciklažu i upravna zgrada, koje zauzimaju bezmalo 800 kvadrata, kao i oprema. Da je preduzeće privatizaciju dočekalo spremno, bez zaduženja i problema, govori i podatak da je u 2005. upisalo poslovni prihod od 12.068.000, dok je rashod bio 12.100.000 dinara.

Veliku pažnju privlači i prodaja „Megaprojekta”, akcionarskog društva za inženjering i distribuciju gasa. Ova firma se bavi stolarskim, molersko-farbarskim i limarskim radovima, kao i popravkama na vodovodnoj i kanalizacionoj mreži. Objekti, među kojima je najatraktivnija upravna zgrada (nekadašnje gradsko kupatilo), rasprostiru se na bezmalo 1.300 kvadrata, dok je od opreme kao najznačajniju Agencija navela kiper, kamione, vibro-valjak, dvoja kola i troosovinsku dizalicu. Ukupna procenjena vrednost 70 odsto kapitala koji se privatizuje iznosi preko 76,6 miliona, početna cena na aukciji je 18.387.000 dinara, visina depozita premašuje 9,1 milion, a obavezno ulaganje u firmu jeste 5.450.000 dinara.

Samo da bude kupaca

Svetlana Milić, direktor „Megaprojekta”, nada se da će interesenata biti i da će dobiti dobrog kupca, i komentariše:

– Naravno, voleli bismo da nas kupi firma iz branše, koja će zajedno s našim radnicima nastaviti delatnost. Kod zaposlenih postoji optimizam, raduju se što upisuju akcije i što smo preživeli, jer smo u vreme kada sam pre četiri godine došla za direktora, bili u velikoj krizi, plate nismo primali po nekoliko meseci, a račun nam je bio blokiran zbog duga za porez. Ipak, izborili smo se ne samo da opstanemo i da vratimo dugove već i da redovno isplaćujemo zarade. Solidno smo preduzeće, imamo svoj imidž i ustaljene radove. Da bismo imali više posla, što će biti obaveza novog titulara, neophodno je da on uloži novac u opremu i osavremeni rad.

Direktorka kaže da su im sada kapaciteti potpuno uposleni i da obavljaju uslužne poslove u Rafineriji i „Luci Dunav”, počeli su izgradnju tribina u Vojlovici, imaju godišnji ugovor s Direkcijom o održavanju vodovoda i kanalizacije, dok su s Poreskom upravom Novi Sad sklopili trogodišnji ugovor o održavanju njihovih prostorija u Vršcu, Beloj Crkvi, Kovinu, Pančevu i Opovu. U „Megaprojektu” su zasad na platnoj listi 52 radnika, a pre nekoliko godina bilo ih je duplo više, jer je država, po socijalnom programu, za petnaestoro obezbedila novac, pet-šest radnika je dobilo otkaz, nekoliko ih je dobrovoljno napustilo kolektiv, a mnogo njih je otišlo u penziju.

Na prodaju je (drugi put) i „Utva–Avioindustrija”. I u ovoj firmi s oko 250 radnika nadaju se da će ovog puta kupaca biti, jer je i početna cena za 88,86 odsto kapitala niža: 191.942.000 dinara (bila je 288.467.000). „Utva” je, kako stoji u prospektu, prošle godine ostvarila prihod od 31,1 milion, uz ukupan poslovni rashod od 107,9 miliona dinara. Fabrika raspolaže proizvodnim halama, farbarom, magacinima, restoranom, upravnom zgradom i veznim aneksom na površini od čak 77.440 kvadrata, kao i opremom i građevinskim zemljištem (481.683 kvadrata) u društvenoj i državnoj svojini.

Proslava povodom uspešnog starta proizvodnje u „Azotari”

Konvoj robe od 2,5 kilometra dnevno

U postrojenjima dnevno se proizvede 2.600 tona robe • Zajednički zadatak menadžmenta i lokalne vlasti: modernizacija fabrike, unapređivanje životne sredine i bolja zaštita proizvođača

Gosti i domaćini u šetnji kroz "Azotaru"

U prisustvu poslovnih partnera, predstavnika lokalne samouprave i prijatelja, menadžment „Azotare” 13. oktobra zvanično je obeležio uspešan start postrojenja i dobijenu punu proizvodnju (o promeni vlasničke strukture, problemima sa „Srbijagasom”, pokretanju pogona posle šestomesečnog zastoja i planiranim ulaganjima pisali smo u prošlom broju „Pančevca”). Na prigodnoj svečanosti Vujadin Janković, direktor najveće fabrike mineralnih đubriva, koja je i jedini proizvođač amonijaka u državi, najpre je rekao da je ovo prvo startovanje „Azotare” kao d. o. o. On je zatim, između ostalog, istakao:

– Na naše zadovoljstvo, kao i svih 1.260 zaposlenih, fabrika danas radi punim kapacitetom, to jest imamo punu proizvodnju od oko 2.600 tona razne robe iz asortimana „Azotare”. Ako vam kažem da je to 100 kamiona po 25 metara i da bi to bila kolona od 2,5 kilometra, onda imate predstavu koja je to količina koju ovi vredni ljudi svakog dana proizvedu. Proizvodnja će zadržati ovaj obim dok temperatura ne bude ispod minus pet. Tada će „Srbijagas” iz tehničkih razloga, budući da nije završila skladište u Banatskom Dvoru, morati da nam zaustavi gas. Ponovni start bio bi krajem februara, a dotle ćemo iz zalihe amonijaka proizvoditi kan.

Gradonačelnik Srđan Miković ovom prilikom je rekao da je izuzetno zadovoljan što „Azotara” radi i naglasio da je to veoma važno ne samo za radnike, opštinu Pančevo i okruženje, već pre svega za sve one koji koriste njene proizvode. Miković je još prokomentarisao:

– Upravo zbog toga što fabrika mineralnih đubriva predstavlja firmu koja je od strateškog interesa za celu državu Srbiju, srećan sam što je proizvodnja nastavljena. Naravno da nas sve zajedno očekuje veliki posao na modernizaciji fabrike, na unapređivanju životne sredine i boljoj zaštiti proizvođača.

Domaćini su za goste, među kojima ovoga puta (iako je najavljeno) nije bilo predstavnika nadležnih ministarstava, upriličili obilazak fabrike kako bi se uverili da postrojenja nesmetano rade.