Reagovanja
Još jednom o dekompoziciji u PENGU-u
Izveštaj otklonio sumnje
Vaš sam redovan čitalac preko 30 godina i uvek sam smatrao da ste blagovremeno otvarali javnu raspravu o aktuelnim društvenim pitanjima. Na tome vam iskreno čestitam.
Pitanja na kojima sada insistirate imaju veliku važnost za građane Pančeva. Jedno od tih pitanja jeste i vaše nastojanje da javnost ovoga grada bude upoznata sa stanjem rada postrojenja u južnoj industrijskoj zoni (Rafinerija, „Petrohemija” i „Azotara”). S tim u vezi je i pokrenuto pitanje bezbednog rada fabrike PENG, čiji sam ja direktor. Vaš cenjeni list je tekstovima objavljenim početkom i sredinom septembra i komentarom od 6. oktobra doveo građane Pančeva u sumnju da fabrika PENG svojim radom ugrožava njihovu bezbednost.
U našoj fabrici je 6. septembra došlo do požara usled isticanja etilena iz reaktora čija je zapremina 0,8 m³. Do toga je došlo usled deformacije zaptivnog prstena na gornjoj glavi reaktora. Gasoviti etilen koji je iscureo formirao je oblak u bezbednosnom reaktorskom zidu, debljine 0,5 m i visine 13 m, čiji je zadatak da štiti okolinu od mogućih posledica kod isticanja etilena iz reaktora prilikom „dekompozicija”, koje se dešavaju u svim ovakvim fabrikama u svetu, s promenljivom učestalošću. Zbog brzog isticanja etilena iz reaktora došlo je do pojave statičkog naelektrisanja pa je iskra izazvala paljenje smese vodonika i kiseonika iz vazduha. Kao posledica gorenja smese etilena i polietilena oslobođena je znatna količina toplote, što je bilo praćeno brzim širenjem zagrejanog vazduha, uz efekat praska, koji je u krugu od 100 m razbio stakla na zidanim objektima u „Petrohemiji”. Reč je o klasičnoj vazdušnoj „dekompoziciji etilena”, kod koje su sagorevanjem etilena dobijeni krajnji produkti: ugljenik, vodonik, metan i ugljen-dioksid, koji nemaju uticaj na zagađenje uže i šire životne sredine, te se ne može govoriti o hemijskom udesu. Požar je bio ograničen na prostor reaktorskog zida i plamen je dosegao visinu od 10 metara iznad reaktorskog zida. Automatski sistem za dojavu požara u reaktorskom zidu fabrike PENG oglasio se u 11.25, a vatrogasna brigada „Petrohemije” došla je na lice mesta za dva minuta i svojom intervencijom lokalizovala požar za 15 minuta. Bio je prisutan i inspektor protivpožarne policije Pančeva, koji je utvrdio uzroke pojave požara, funkcionalnost sistema dojave i efikasnost i bezbednost prilikom gašenja požara.
Smatramo da smo na ovaj način, verodostojnim podacima koji se nalaze i u izveštaju Komisije za utvrđivanje uzroka i posledica „vazdušne dekompozicije i požara u reaktorskom zidu” 6. septembra, koji je podnet pomoćniku generalnog direktora za proizvodno-tehnička pitanja „Petrohemije”, ispunili obavezu da informišemo rukovodne strukture u našem preduzeću. Informacija za javnost nije mogla biti data pre završetka rada stručne komisije. Verujemo da smo ovim prikazom događaja kod vaših čitalaca otklonili sumnje u uzroke požara.
Budimir Damjanović, dipl. inž. tehn.
Pismo čitalaca
„Maksi diskont” katastrofa!
U 13.37, 26. avgusta 2006, pošao sam s devojkom u kupovinu u novootvoreni „Maksi diskont”. Došli smo kolima, a otišli pešice! Ušao sam u 13.37 u garažu „Maksi diskonta”, namenjenu potrošačima koji dođu u ovu prodavnicu. Parkirao sam automobil nedaleko od vrata, na mestu broj 6, drugi red od stepenica. Izašao sam, zaključao vozilo i, s obzirom na to da smo na brzinu došli do apoteke i menjačnice, poneo sam samo mobilni telefon i ključ od automobila, a dokumenta su mi ostala u kolima. Prošlo je tačno 18 minuta od kada sam izašao, a na mestu gde je bio parkiran moj automobil, stajao je drugi. Nisam verovao u u ono što vidim – mog automobila tamo nije bilo! Kako sam opazio da ga nema, odmah sam mobilnim telefonom pozvao policiju! Stariji glas mi je odgovorio: „Pozovite za 2-3 minuta da proverimo da nije ‘pauk’ odneo auto”. Da ne bih trošio vreme na objašnjavanje, tako sam i učinio. Tri minuta su prolazila kao tri godine. Ponovo sam pozvao i taj isti glas mi je odgovorio: „Obaveštene su sve patrole da vam je auto nestao, dođite u SUP da date izjavu”. Pitao sam se: da li je možda trebalo da neko izađe na lice mesta, možda ima nekih tragova, možda može da pomogne neko od očevidaca... Ali, ništa od toga. Otišao sam u SUP i dao izjavu. Zatim sam se vratio u „Maksi diskont” kako bih sačekao inspektore da pogledaju snimak. Prošlo je nepunih 15 minuta kad su me dva mlađa čoveka upitala: „Vama je ukraden auto?” Odgovorio sam potvrdno, a zatim smo ušli u prostoriju u kojoj se nalaze video-zapisi i računari koji snimaju 24 sata ceo prostor „Maksi diskonta”. Odgledali smo video-materijal i videli tačne detalje: u 13.37 ulazim svojim automobilom, nakon 20 sekundi beli „golf 2” ulazi za mnom, u 13.47 moj auto izlazi i za njim isti beli „golf”, koji ga prati. Gledam u monitor i ne verujem kako je moguće da sedim i gledam kako moj automobil odvoze u nepoznatom pravcu. Na moju nesreću, ili sreću, lopovi nisu mogli naći bolje mesto za krađu, jer je to jedini parking koji je pokriven kamerama, što može biti od velike pomoći. Nakon nekoliko dana saznao sam da VIDEO-ZAPISA jednostavno nema! IZGUBLJENI VIDEO-ZAPIS bio je izgovor zaposlenih u „Maksi diskontu”. Šta dalje pričati: kako, šta, zašto, zbog čega, ko?
Ivan Branisavljević
Još jednom o seči stabala na pravoslavnom groblju
Traži se ubica
Vrlo nezapaženo prošao je pomor velikog broja vrlo starog, plemenitog i vrednog drveća u srcu našega grada, na Starom pravoslavnom groblju. Za ovaj grad to je ogroman gubitak ako se imaju u vidu vazduh koji udišemo, letnje žege i banatska prašina, koja nas ugrožava, i to ne samo leti.
Iznenadila sam se kada sam jednog dana na groblju videla da se uklanja neko staro, veliko drveće. Iskoristila sam priliku i u „Zelenilu” kritikovala ovaj postupak. Tamo su me umirili rekavši da se uklanja samo staro, bolesno drveće i ono koje je nanelo štetu grobovima. Posle nekoliko dana, kada sam otišla na groblje, umalo nisam glasno zaplakala. Drveće staro preko 50 godina, potpuno zdravo, isečeno je! Stoje panjevi koji pokazuju da je to bilo zdravo, snažno drveće. Posečena je cela aleja, koja je i kulturno-istorijski spomenik, znak sećanja na zverstva počinjena u toku rata. Ovaj deo grada je izgubio svoje obeležje, svoju dušu. Stariji ljudi, koji najčešće obilaze grobove svojih dragih pokojnika, više neće imati gde da se sklone za vreme letnjih vrućina, a prašina će neometano da caruje i ovim delom grada. Pitam se kako ogromna aleja ne smeta na Novom groblju u Beogradu. Zašto JKP „Zelenilo” nije uklonilo neplemenito „kiselo” drveće po groblju, koje i te kako smeta, a za koje sam podnosila prijave u više navrata? Koliko godina imaju sva stabla koja je podiglo JKP „Zelenilo” u Pančevu, a koliko godina imaju ova, koja su pokosili za samo nekoliko dana? Koliko vremena i truda treba da se podigne jedno drvo u okruženju kakvo je naše? Odakle im hrabrosti da to učine ovom gradu i ovim napaćenim ljudima?
Najlakše je poseći drvo. A ovo je već viđeno! U suštini, scenario je isti kao i pre nekoliko godina, kada su počeli da seku park u centru grada. Samo, tada se to dešavalo ispred očiju 80.000 stanovnika, koji su digli glas i sprečili zločin. Sada nas je bilo malo, nismo znali da se organizujemo i izgubili smo jedno plućno krilo grada. Prema zakonu, za svaku novu investiciju traži se procena uticaja na životnu sredinu, a građani imaju priliku da se upoznaju s predviđenom investicijom i da stave primedbe. Za ovu „investiciju” niko nije tražio mišljenje nas, građana. Žao mi je što nemamo nikakva merenja mikroklimatskih uslova pre seče na ovoj lokaciji pa da sada izmerimo i pokažemo građanima učinak ovog zločina. Ipak, mogu da kažem da za ovo neko treba „debelo” da odgovara. Na Zapadu ovakav zločin ne bi prošao, a ovaj slučaj samo pokazuje da smo daleko od Evrope. Nekad mi se čini da smo sve dalje i dalje kada je u pitanju svest ne samo građana već i stručnih ljudi koji vode ovaj grad.
U ime grupe starih Pančevaca, J. V.
Naličje zgarišta u krugu bolnice
Ko to presuđuje u opštini Pančevo?
Mi, stanari iz Ulice Miloša Obrenovića 4 u Pančevu, želimo da upoznamo javnost sa činjenicama (povodom požara koji nas je 4. oktobra u 1.20 probudio) koje pojedincima u gradu ne služe na čast.
Te noći prvo su nas razočarali vatrogasci, koji su došli bez dovoljno creva i vode u cisternama. Kada nisu uspeli da spasu ništa od naše sirotinje (reč je o objektima koji su nam zbog malih stanova služili kao garaže, šupe i ostave), govorili su nam: „Neka izgori sve, biće manje posla i za vas i za nas da čistimo”. U tim šupama je izgorelo oko 100 metara drva i više tona uglja, kupljenih uglavnom na kredit. Sada nemamo ogrev, a ni para da kupimo drugi. Napominjemo da je požar progutao i dva putnička automobila, zimsku odeću, obuću, zimnicu i još mnogo toga. Postojala je mogućnost da se plamen s magacina proširi i na tri susedna stana, a potom da zahvati i glavni magacin, kao i zgradu sa sedam stanova do ulice. Vatrogasci su se povlačili pred požarom, koji je zahvatio i otrove u magacinu firme „Seme” Pančevo. Na scenu su stupila dva momka koji nisu bila u sastavu vatrogasaca i kojima ovim putem zahvaljujemo na požrtvovanju. Dragan Stevšić i Antonio Zalohar uzeli su odbačena creva i ušli u vatru izlažući se smrtnoj opasnosti.
U prošlom broju „Pančevca” Suzana Jovanović, članica opštinske vlade, iznela je netačan podatak da su šupe koje su gorele stanari bespravno podigli, ne znajući pri tom da su te šupe stare preko 120 godina, koliko i Svilara (nadograđena je nadstrešnica samo na jednoj šupi). To što gospođa Jovanović tvrdi da nam je građevinska i komunalna inspekcija opštine Pančevo uručila rešenje o rušenju, jeste neistina. Odgovorno tvrdimo da niko od stanara s navedene adrese nije dobio nikakvo rešenje o tome i tražimo da nam pokažu te papire. Kao što su nama opštinari u prošlom broju „Pančevca” savetovali da uzmemo lopate u ruke i da raščišćavamo zgarište, mi sada gospodi iz Opštine, koju smo mi birali, preporučujemo da rade nešto drugo kad već nisu sposobni za ono za šta su plaćeni.
Gradski mediji su nas takođe ignorisali. NJima su bile važnije fasada i dve klime na Domu zdravlja, nego mi, stanari. Jedini koji nas je primio, razumeo i obećao bar neku pomoć jeste gradonačelnik Srđan Miković, kome ovim putem, u očekivanju obećane pomoći, zahvaljujemo.
Stanari zgrade u Ulici Miloša Obrenovića 4
Otvoreno pismo Srđanu Mikoviću, Predsedniku opštine Pančevo
Gost u sopstvenoj kući
U toku je osamnaesti mesec od kada je zaključen Protokol o saradnji na rešavanju pitanja u vezi sa životnom sredinom u Pančevu. Očekivao sam da ćete, bar na dan godišnjice od zaključenja Protokola, obavestiti građane Pančeva o postignutim rezultatima. Ali, niste!
U tom projektu saradnje, nazvanom „Suživot opštine Pančevo i južne zone”, naznačeno je da ste ga vi potpisali „kao zastupnik interesa urbanog okruženja”, a da je dr Miroslav Nikčević, direktor Uprave za zaštitu životne sredine, svoj potpis stavio u ime Ministarstva za nauku i zaštitu životne sredine u Vladi Republike Srbije. Drugi učesnici u zaključivanju Protokola jesu preduzeća koja izvode delatnosti u južnoj zoni. Oni su, kako je u tom dokumentu napisano, „zastupnici privrednih interesa”.
Predmet njihovog zastupanja (samo) privrednog interesa valjalo je rešavati u nadležnom sudu, a ne decenijskim jalovim sporazumima. Razlozi za razlaz ekonomije i ekologije ne nalaze se u fabrikama iz južne zone, već u vrhu države Srbije. Ali, o tom potom.
Ovom prilikom od vas kao zastupnika interesa urbanog okruženja zahtevam da se putem naših lokalnih medija obnaroduju rezultati „uspostavljanja sistema valjanog nadzora nad emisijom i imisijom u Pančevu”, zaključenog u Protokolu kao „povećana pomoć države opštini Pančevo” u procesu razvoja programa nadzora nad zagađenjem u gradu i opštini. Napominjem, moje pravo i pravo svih onih čija je životna sredina ugrožena na informisanost propisano je Zakonom o zaštiti životne sredine (čl. 9, st. 1, tač. 10), kao i vaša obaveza odnosno dužnost da „redovno, blagovremeno, potpuno i objektivno obaveštavate javnost i omogućite pristup informacijama” (čl. 78. i 79. istog zakona).
U međuvremenu, dok očekujem ispunjenje vaše dužnosti, ja vas i čitaoce „Pančevca” obaveštavam da „pokrajinski Sekretarijat za zaštitu životne sredine i održivi razvoj APV-a, počev od 2005. godine, ne obezbeđuje monitoring na teritoriji opštine Pančevo, s obzirom na to da opština Pančevo poseduje savremeni sistem merenja kvaliteta ambijentalnog vazduha”. Da, baš tako je, između ostalog, napisao prof. dr Zoltan Đermati, (eko)sekretar tog sekretarijata, 1. jula ove godine, pod oznakom „službeno” u dopisu upućenom lično meni, uvažavajući moj status u sistemu zaštite životne sredine, kao građanina-pojedinca (čl. 4, st. 1, tač. 6. zakona). Pored toga što je ovlašćenom (!) Zavodu za zaštitu zdravlja u Pančevu (od APV-a) ukinuto finansiranje merenja imisije, republički (eko)ministar nije dao ovlašćenje opštinskim činovnicima za monitoring, iako poseduju „savremeni sistem merenja” i oni rade nelegalno.
Od građana Pančeva se prikrivaju zagađivač, broj emitera, vrsta i količina polutanata, ali i u „ambijentalnom vazduhu” naše urbane sredine! Zvanični podaci nisu dostupni ni republičkom inspektoru za zaštitu životne sredine.
Gospodine predsedniče, ako čitate „Pančevac”, onda ste 3. juna 2005. godine, u rubrici „Ekološki ring” pročitali poruku Branke Vučković, opštinskog javnog tužioca, da je „važno prisiliti inspekcijske službe da rade svoj posao”. S tim u vezi, pitam vas, kao diplomiranog pravnika i uspešnog pančevačkog advokata, po kom zakonskom osnovu republički inspektor za zaštitu životne sredine može da naloži rešenjem da se u tzv. POSTOJEĆIM OBJEKTIMA, UREĐAJIMA I POSTROJENJIMA, puštenim u rad po važećim propisima, pre donošenja prvog srpskog zakona o zaštiti životne sredine, meri nivo količine i koncentracije štetnih i opasnih materija na mestu izvora, kao i da se vrednosti njihovih emisija iznad propisanih GVE usklade s odredbama Pravilnika o GVE, načinu i rokovima merenja.
Zatim, verovatno znate da je reč BUPA skraćenica od naziva „Budućnost Pančeva”, nevladinog, nestranačkog i nezavisnog Društva za održivi razvoj i zaštitu životne sredine u Pančevu. BUPA je, u okviru svojih aktivnosti u zaštiti od zagađivanja vazduha, vode, hrane i zemljišta, između ostalog, inicirala i predložila konkretne akcije za sprovođenje kontrole zdravstvene ispravnosti životnih namirnica u prometu, laboratorijskim pregledom na prisustvo rezidua pesticida i mikrobiološke ispravnosti. Održana je tribina sa sloganom „Zaštita potrošača – ekološki aspekt”. Vama je pismeno predložen i način obezbeđivanja sredstava za finansiranje ove aktivnosti. Takođe, pismeno vam je predloženo, odmah po donošenju Zakona o zaštiti potrošača, da s Privrednom komorom obrazujete arbitražno telo za rešavanje sporova potrošača u slučajevima povrede njihovih prava kada su prouzrokovane štete male vrednosti. Vi se prema svim dopisima ponašate činovnički – „ćutanjem administracije”.
Kada vas je nedavno „uslikala” Televizija Pančevo, videlo se kako se udobno osećate kao gost u „sopstvenoj kući”, rođeni za protokole. Prisustvovali ste potpisivanju Protokola o saradnji Nacionalne organizacije potrošača i Narodne kancelarije predsednika Srbije, u „režiji izvesnih” čije je sedište u Pančevu (s adresom ili bez nje?), a „delaju” po Srbiji i van njenih granica.
Vi ste predsednik naše opštine. Svakodnevne potrebe građana i problemi građana opštine Pančevo svakako su za vas prioritetniji od problema „republičkih razmera” – sa čašom u ruci. Ili će Pančevci, da bi stekli status NJegovog veličanstva Potrošača, morati da sačekaju nove izbore za gradonačelnika, čiji kontakt s biračima nije ravan ceđenju drenovine. Za gradonačelnika s kojim će disati punim plućima. Za advokata opštine Pančevo.
Vlada Brankov
